Brnabić iz Brisela: Romi i Srbi žive teško na KiM, Priština ne želi da razumije niti da učestvuje u dijalogu
Premijerka Ana Brnabić se sastala sa generalnim sekretarom UN-a, Antoniom Guterešom, nakon čega je izjavila da nije videla ni trunku volje predstavnika Prištine da razumeju situaciju u kojoj su Srbi ili Romi na Kosovu i Metohiji.
Premijerka Brnabić je poručila da su zemlje Savjeta bezbjednosti UN na sednici mogle da vide kakve su laži koje Priština plasira i kako se one spinuju.
Prema njenim riječima, Priština ne namjerava da učestvuje u dijalogu i nije se vidjela želja da razumiju i čuju kako Srbi na KiM žive, prenosi Javni servis.
– Priština ne želi niti da razumije, niti da čuje kakvi su uslovi života za Srbe i Rome na KiM i to je ogroman problem. To me plaši i u meni stvara još veći nespokoj u ovom trenutku – rekla je Brnabić.
Ona je naglasila da je u njenoj replici tokom sednice sadržana suština svega, te da je Vljosa Osmani u svom govoru izgovarala neistinu.
Dodala je da je bilo i drugih stvari na koje je u replici ukazala poput toga da su posvećeni dijalogu, a da ništa nisu usvojili.
– Uz uobičajene optužbe vidite da u stvari nije to važno, da nisu važne žrtve, već da se one iskoriste za političku plitku propagandu, gdje sam rekla da je za mene kao ženu silovanje najužasniji zločin. Silovane su Albanke, ali i Srpskinje i Romkinje i ne možete taj zločin da iskoristite da mu date etnički ton – naglasila je Brnabić.
Izjave Romkinje o silovanjima OVK na Kosovu i Metohiji:
Prema saopštenju Svetosavske omladinske pres službe Srpske pravoslavne crkve od 21. avgusta, gospodin Naser Adiči, šef izbjegličkog kampa kojim upravlja UNHCR u selu Kruševac, kod Prištine, izjavio je da je osamnaest Romkinja i Srpkinja u logoru prijavili da su ih silovali etnički Albanci. Navodno je bilo oko 2000 osoba u izbegličkom kampu od 21. avgusta. G. Adichi je navodno izjavio da je kamp imao do 6000 osoba, ali pošto su etnički Albanci svakodnevno napali kamp, hiljade osoba koje su ranije bile smještene u kampu su pobjegle sa Kosova.
Mnoge Romkinje u Đakovici su bile seksualno zlostavljane. OVK dolazi noću u romske kuće sa oružjem i sve protjeruje iz kuća. Mlade djevojke moraju da ostanu unutra. Došli su u toku noći prije četiri dana u moju kuću u đakovačkom naselju Piskota. Kod kuće je bilo šestoro ljudi: sestra, majka, žena, ja i dvoje djece. Bilo je oko 1:00 popodne. Četiri uniformisana oficira OVK upala su u moju kuću. Bili su teško naoružani noževima, puškama i granatama. Svi smo bili u prednjoj sobi. Nasilno su otvorili vrata. Odveli su moju ženu i sestru u jednu sobu, a majku u drugu. Natjerali su me da ostanem u prednjoj sobi sa jednim vojnikom OVK i djecom. Moj sin je počeo da vrišti. Ostali su bili u drugim prostorijama pola sata. Čuo sam svoju sestru kako vrišti. Ošamarili su moju majku i sestru i silovali su sve tri žene. Prijetili su da će pucati mojoj sestri ako ne uradi ono što žele. Djecu nisu povrijedili. Sledećeg jutra smo pobjegli ovdje u Prizren.
Iznova i iznova se ponavljaju ovakve tvrdnje Jer zaista Priština ni na jedan način ne pokazuje nikakav korak ka saradnji.
Pristina pored toga sto ne ucestvuje u dijalogu jos i provocira.
Prištini to jest Kurtiju nije mir i bolji život u interesu. On bida Srbe teroriše i uživa u tome
očekujemo da Zapad žestoko opomene psihopatu Kurtija i da konacno ispuni ono na šta se obavezao sporazumom
Premijerka Brnabić iznosi ozbiljne zabrinutosti situacije Srba i Roma na KiM, naglašavajući nedostatak razumevanja i volje Prištine za dijalog.
Brnabićeva poziva na demokratski dijalog kako bi se rešili problemi na KiM, ističući da će građani putem izbora odlučivati o sudbini zemlje.
Važno je da se u dijalogu čuju svi glasovi, a Brnabićeva ukazuje na nedostatak volje Prištine da razume specifične izazove sa kojima se suočavaju Srbi i Romi.
Samo treba verovati i ne smetati,ko sto cini nasa debilna opozicija
Kroz demokratski proces, građani imaju priliku da se izjasne o političkim liderima koji će najefikasnije zastupati njihove interese i brinuti se o njihovim potrebama.
Pitanje finansijske suverenosti postavlja se kao ključno, a dijalog bi trebalo da bude sredstvo rešavanja nesuglasica i postizanja održivih rešenja.
Važno je da politički akteri izbegavaju manipulacije informacijama i fokusiraju se na stvarne izazove kako bi se izgradio konstruktivan dijalog.
Brnabićeva ukazuje na neophodnost kontrole nad udžbenicima u cilju očuvanja identiteta i obrazovanja na KiM, što je važan element demokratskog društva.
Bitno je da imamo crvene linije i da je ZSO prioritet.
A zasto ne pominjete Crnogorce na Kosovu?