BRKATA BRDA

PIŠE: SIBIN

„Ovde svaka metafora nosi brkove.“ Bodler

Rudan Vedrana bez dlake na jeziku domovini u brk skreše šta o istoj misli, a da misli kako je nešto posebno, čitamo da ne misli. Kamo sreće da i mi među ovim brkatim brdima imamo neku montenigerku koja bi katkad oplajpičila po našoj navici da sebe uzimamo za uzvišeni entitet.

Borhes se u jednom tekstu dobro izezao na račun engleskog, njemačkog, francuskog, pa čak i ranogrčkog – nacionalizma.

Nije razumio svrhu granica, sebe je smatrao građaninom svijeta, dakle: bio je na tragu beskućnika Diogena kome se pripisuje da je sebe proglasio za prvog kosmopolitu.

O državi sve najbolje ili ništa. U slučaju da joj se ne ide uz nos, i ne ljubi dupe, debelo se plati, tako da pomenuta Rudan, ne razmišljajući romantično nego u koraku s vremenom, ima pravo: da biste bili slobodni, potreban vam je novac. Međutim, do novca rijetko dolaze oni koji prije biraju slobodu.

Bez sumnje: na ovome svijetu ne postoji ništa mračnije i strašnije od – države! Funkcioniše jer se sva urotila protiv čovjeka kojim vlada na eksperimentalan način.