Britanski agent-provokator pali vatre na KiM i u BiH

Piše: Aleksandar Pavić

Kako je Kit Klarenberg ubedljivo dokazao u najnovijem tekstu za sada već nezaobilazni Grejzoun, Kerns je zapravo dugogodišnji specijalista za psihološko ratovanje i britanski obaveštajni operativac, koja se bavila poslovima „kontradezinformacije i hibridno-ratnih intervencija“ širom sveta, a pogotovo na Zapadnom Balkanu.

Drugim rečima – ona je profesionalni lažov i propagandista u službi destabilizacije ciljanih vlada i država.

Pomenute ogavne i opasne optužbe koje je lansirala na račun Srba iznela je na zasedanju britanskog parlamenta povodom „Srebreničke memorijalne sedmice“, tokom koje britanska duboka država lije krokodilske suze nad nepostojećim genocidom koji, međutim, i te kako služi svrsi permanentnog održavanja međunacionalnih i međureligijskih napetosti na našim prostorima.

Uz to, biće i da sva ta silna buka koju britanski propagandisti dižu povodom Srebrenice treba, po principu drž’te lopova, da bude u službi skretanja pažnje sa još nedovoljno istražene britanske uloge u srebreničkoj psiop operaciji.

U gostovanju na beogradskoj Hepi televiziji 11. jula, Vojislav Šešelj je, detaljno izlažući tok događaja tog i narednih dana 1995. godine, kada je Srebrenica oslobođena od krvavog zuluma Nasera Orića i 28. divizije tzv. Armije BiH, izneo podatak koji se uporno zanemaruje u rekonstrukciji tih događaja.

Naime, u svom profesionalnom izveštaju o dešavanjima u Srebrenici, holandski Institut za ratnu dokumentaciju, na strani 2.111, pominje i pripadnike tajne britanske jedinice koji su bili prisutni na terenu, a u čije delovanje britanska vlada nikad Holanđanima nije htela da pruži uvid.

Pisac ovih redova deli sumnje Vojislava Šešelja da su Britanci neposredno učestvovali u streljanjima u okolini Srebrenice, da bi kasnije za to kolektivno optužili Srbe i ubacili trajnu kosku razdora između pravoslavaca i muslimana. Ako nisu – neka daju traženu dokumentaciju. Naravno, od toga nema ništa – ali je neshvatljivo da nijedna srpska vlada sa obe strane Drine još nije javno i otvoreno pokrenula to pitanje. Doći će i to vreme… U međuvremenu, prema njima i ostalim zapadnim neokolonijalistima treba primenjivati baš njihov „haški princip“ – neka dokažu svoju nevinost.

Ali da se vratimo britanskom agentu-provokatoru Ališi Kerns. Još jedna bitna stvar koju je Klarenberg u svom tekstu istakao je ta da ključ Kurtijeve navodne neposlušnosti Zapadu leži činjenici da ga britanske obaveštajne strukture u tome „tiho ohrabruju“. To i jeste jedan od metoda subverzivnog obaveštajnog delovanja. Ne traže se uvek puki izvršioci, već i oni sa odgovarajućim psihološkim profilom, koje jednostavno treba pustiti da delaju u skladu sa svojom prirodom – sve dok to odgovara službi.

Međutim, Klarenberg je takođe skrenuo pažnju na još jedan zanimljiv momenat – da se britanski „ambasador“ u Prištini ogradio od optužbi Kernsove da je SPC umešana u šverc oružja, uz konstataciju da je ona samo „običan parlamentarac“ i da takve informacije nije mogla dobiti od britanske vlade. Iako je ove reči izgovorio jedan britanski diplomata, njima bi se čak i moglo verovati, pošto posao agenata haosa poput Kernsove i nije da iznose istinu ili konkretna saznanja, već upravo da ciljanim plasiranjem poluinformacija i potpunih dezinformacija destabilizuju ciljani (geo)politički prostor.

Na tom fonu, britanski diplomata u Prištini je takođe konstatovao da ga situacija na Kosovu i Metohiji podseća na Severnu Irsku. A, kako konstatuje Klarenberg, tamo su, tokom poluvekovnih nemira, razne britanske špijunske agencije vodile tajni rat koji je po svojim karakteristikama podsećao na tzv. strategiju napetosti koju je MI6 primenjivao tokom Hladnog rata, pod kišobranom operacije „Gladio“. Ukratko, po toj metodologiji, službe, umesto da se bore protiv terorizma, same podstiču, pa i direktno učestvuju u organizovanju incidenata i „terorističkih napada“. Narod tada postane dovoljno zastrašen da prihvati represivnije bezbednosne mere u službi „mira i bezbednosti“.

A očigledno je da je Kernsova umešana i u sprovođenje strategije napetosti u BiH, gde je meta Republika Srpska. U pomenutom izlaganju pred britanskim parlamentom ona se nije bavila samo optužbama na račun SPC na KiM, već je posvetila značajno vreme i napadima na Srpsku i njenog predsednika Milorada Dodika (za koga je rekla da se „uzdržava“ da ga naziva predsednikom Republike Srpske) pozivajući na njegovu dalju izolaciju, ali i – što je ključno – razmeštanje dodatnih NATO trupa u BiH, pa i eventualnu zamenu misije Eufor sa misijom NATO. Uz to, više puta je naglasila nepokolebljivu podršku nelegalnom i nelegitimnom „visokom predstavniku“ za BiH, Kristijanu Šmitu. A sam Šmit se uveliko bavi po mir subverzivnim aktivnostima, poput najave nametanja zakona o zabrani „negiranja genocida“, kao i projekta oduzimanja imovine i zemljišta Republici Srpskoj.

Nije ništa novo da nam Britanci rade o glavi, ali je uvek dobro dobiti dodatne dokazne materijale.

Napomena: Sadržaj teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove redakcije.