Popis koji je u nedjelju i zvanično, nakon 13 godina iščekivanja, konačno počeo nije običan zato što se, prema riječima režisera, književnika i publiciste, Dragoslava Bokana, poslije duže vremena govori o temi koja je bila zabranjena, koja je mnogim ljudima ukinula pravo na rad, zaposlenje, život i koja je, iako to nije niti smije biti, doživljavana isključivo kao politička.
Pitanje nacionalnog, vjerskog identiteta i jezika nije tema zbog koje bi neko, kao što je to bio slučaj 2011. godine, podsjetio je naš sagovornik, trebao da dobije povišicu ili otkaz zbog toga što se osjeća ili izjašnjava onako kako on smatra da treba.
„Tako da je, sa te strane, nažalost, u poslednjoj fazi vlasti Mila Đukanovića došlo do potpune zloupotrebe pitanja nacionalnosti, do mešanja zavičajnog i nacionalnog, do toga da se državno smatra kao nacionalno i raznih drugih izobličenja. Ali, eto, sad smo u prilici da svi koji budu na popisu odgovarali mogu da kažu ko su, bez straha da će oni ili njihove porodice biti kažnjeni i da će imati neke strašne posledice zbog toga šta će reći”, kazao je, odmah na početku našeg razgovora, Bokan.
To što više nema stradanja i kazne za onoga ko se bude izjasnio onako kako on misli da treba je, po njegovom mišljenju, sudbinski važno.
„Da mi, konačno, saznamo broj ljudi koji su Srbi, koji su se oduprli tim užasnim pritiscima i koji mogu slobodno da kažu ko su i šta su. To je rezultat litija, to je rezultat slobode, rezultat onih avgustovskih izbora – da ljudi mogu slobodno da kažu ko su, šta su, odakle su i kako sebe smatraju i tumače”, istakao je Bokan za BORBU.
Suština ovog popisa nije u tome da se, naglasio je on, „srbuje“, niti da se ističe vjersko pitanje i da se, po tom osnovu, jedna grupa građana svađa sa drugom, već da se društvo u Crnoj Gori vrati normalnom životu i slobodnom pravu na izbor.
„To je ta velika velika promena koja će uslediti“, jasan je on.
Od ovog popisa, smatra on, ne treba očekivati velike promjene na spoljašnjem planu, već samo i isključivo na onom najvažnijem – unutrašnjem.
„Ta unutrašnja promena je to osećanje slobode, osećanje da se ne plašite da kažete ko ste, da nećete biti napadnuti, kažnjeni, izbačeni sa posla… A u malim sredinama to je strašan problem. U velikim sredinama čovek ima prilike da se nekako snađe. Ali u malim sredinama, ako ne možete da budete ni poštar, ni službenik, ako ne možete ništa drugo da (u)radite, onda je vaš život jedna muka. To da život ne bude muka, nego da bude život sa svim svojim problemima, sa svim svojim teškoćama, iskušenjima, ali bez tog straha da, ako smatrate da ste ono što je bio vaš deda ili deda vašeg dede, da to ne bude razlog da vam se upropasti život je ta velika promena o kojoj govorim”, slikovito opisuje naš sagovornik.
Građani Crne Gore sada, napominje Bokan, ne treba da očekuju neke revolucionarne promjene kao da se, recimo, „riješi pitanje odnosa prema Kosovu i Metohiji, NATO-u, Srebrenici i, uopšteno, svim tim petljama Gordijevog čvora koji se nagomilao i napravio, već da se ljudi osete slobodnim, da se osete svojim, da njihov život ne zavisi od toga kojoj partiji pripadaju, kako se izjašnjavaju i kakav im je odnos prema ćirilici ili imenu maternjeg jezika”.
„To je ta ogromna promena koja će se, kakvi god bili rezultati popisa, dogoditi. Ona se, zapravo, već dogodila, ali mora da se potvrdi, pa da ona razgovaramo ozbiljno o svim tim stvarima. Ne da pripadnici nacionalnih manjina, kao što je to bilo do sada, imaju mnogo veća prava nego oni koji su stvorili državu Crnu Goru, branili je, krvarili i stradali za nju. To je ono što je vrlo bitno! I ne treba od toga praviti propagandno ni političko pitanje, nego pitanje slobode. Pitanje slobode je, uvek i oduvek, pitanje svih pitanja”, izjavio je Bokan.
Crna Gora je, dodaje on, sve do litija i avgustovskih izbora, koji su doveli do sloma diktatorske svevlasti, ono što je otvorilo te puteve slobode.
„Put slobode nije cilj. Put slobode je samo put. Vi morate da idete tim putem, da koračate i izdržite sve oluje i probleme da bi ste bili bliži cilju. A to da ste na putu ka cilju, da idete svojim nogama, uspravno, to je ta velika spektukalarna promena koja je toliko važna da bi ljudi, zaista, trebali ovaj popis i njegov datum, kasnije, obeležavati kao dan slobode”, rekao je Bokan.
On je poručio građanima Crne Gore da se duboko zagledaju u sebe, da prouče kakvi su im bili prađedovi, za šta su oni ginuli, kako su se oni potpisiovali, te da imaju snagu da odbace u sebi sve ono psihološko, lično, kao što je inat, po strani.
„Jer ovo nije pitanje kako se ko oseća, da li je nekom simpatičan neki političar sa ove ili one strane i da li se ljuti zbog toga kako se promoviše ova ili ona ideja, već da se čovek u sebe zagleda. Ne u televizor, ne u Skupštinu Crne Gore, ne u ono što se čita u novinama i o čemu se priča po kafanama, već u sebe, svoju porodicu i svoju prošlost i da razmisli o tome da li će njegova deca imati tu vezu preko njega, kao karike, sa svojim precima tokom vekova”, zaključio je, u razgovoru za BORBU, režiser, književnik i publicist Dragoslav Bokan.