Venecijanska komisija je stava da ne treba ukinuti tužilaštvo i da se mora poštovati sigurnost mandata trenutnog nosioca funkcije. Ako je kriv za bilo kakvo loše ponašanje, smatra VK, glavni specijalni tužilac (GST) treba da se suoči sa disciplinskom ili krivičnom odgovoršnošću, a ne može biti zamijenjen zbog reformi, poručeno je juče iz VK. Na ovakavo mišljenje reagovao je ministar pravde i manjinskih prava Vladimir Leposavić.
Kao primjer neprofesionalnosti i “moguće zloupotrebe” funkcije glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića na čijoj smijeni insistira nova vlast, Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava je u dopisu Venecijanskoj komisiji (VK) navelo nedavni postupak koji je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) pokrenulo protiv advokata, a za koji se vjeruje da je osveta zbog rušenja predmeta „državni udar“.
O mišljenju VK, kao i njenom prije svega pravnom aspektu i nazovimo „domašaju“, razgovarali smo sa uglednim advokatom, bivšim sudijom i članom Pravnog tima IN4S Vladanom Bojićem.
Bojić je za naš portal kazao između ostalog, da Mišljenje VK nije obavezno, prvo, jer je to „mišljenje“, a drugo, jer to mišljenje nije (državi kandidatu za članstvo u EU nikakva presuda), pa ni pravna nauka ne poznaje institucionalan autoritet mišljenja VK. Iako se po nazivu moglo zaključilo da je cilj VK – demokratija, to nije tačno, jer pitanju demokratije VK posvećuje veoma malo pažnje, čak i kroz surogat pojmove za demokratiju kao – legitimacija i pluralizam.
Kako komentarišete negativno mišljenje Venecijanske komisije a koje se tiče izmjena tužilačkih zakona koje je inicirala Vlada Crne Gore?
Prvo, konfuziju je unelo to što se poseglo samo ka tužilačkom setu novela, a da pritom nisu obuhvaćene sudijske novele odnosno, to što je u ovom poduhvatu izostavljeno da se uz Tužilački uredi i Sudski savet, pa konsekventno i ukupno stanje u pravosuđu. Svaki poznavalac stanja u pravosuđu Crne Gore, jednostavno zna da se najavljena borba protiv endemske korupcije i organizovanog kriminala nikako ne može povesti s nivoa izbora, nadležnosti, kompetencija policije, ANB-a i tužilaštva, a pritom, ne i sudija. Jer, najviša i to predsedavajuća mesta su u blokadi: Vrhovni sud, je u vd stanju, Ustavni sud je u vd stanju čak i ivici kvoruma I Vrhovno državno tužilaštvo je u vd stanju. Pravna javnost poznaje problematika kvalifikovane većine koju je pozdravila baš VK. Kad se to već znalo, trebalo je inkluzivno pristupiti, pa ako rezultati izostanu, jedini moguć izlaz je u pravosudnom lex specialis-u, tj. oročenom setom novela za oblast pravosuđa jer je postojeće stanje u pravosuđu u kataklizi, do te mere da je i prima facie – neodrživo.
Sad se pokazala poznata mračna strana Venecijanske komisije. Ta Evropska komisija za demokratiju putem prava izvire tek od 1990. s prvom ulogom promocije i diseminacije evropskog nasleđa, tj. acquis-a, kod tranzicionih i svih postkomunističkih država, pod popularnim nazivom Venecijanska komisija. Sudski i tužilački savet u Crnoj Gori su pravno-politički opskurni, explicite neodgovorni državni organi. Teško je zamisliti da neki državni organ nije odgovoran za svoj rad, ali su to baš sudski i tužilački savet. Nikom ne polažu račun jer su srasli plodovi višedeceniskog „jednojajčanog“ pandemiskom korupcijom i kriminalom okorelog režima. Oni su odskoro i uz lajk VK pretvoreni u maligno-korozivne bastione poslušnih vlasti što nema nikakve veze s vladavinom prava. VK je Crnoj Gori 2013. dala mišljenje o nacrtu ustavnih amandmana o pravosuđu. Ponovila je da je oduvek naglašavala značaj obezbeđenja anti-deadlock mehanizma kako bi se omogućilo funkcionisanje državnih institucija. I, zaključuje da od nekoliko zamislivih anti-deadlock mehanizama za izbor nesudijskih članova sudskog saveta rešenje da te članove parlament bira u prvom krugu glasanja 2/3 većinom, a u drugom 3/5 većinom jeste prihvatljivo. A, politička stvarnost demantovala je VK, jer se ubrzo, članovi sudskog sveta Crne Gore nisu mogli izabrati nijednom od tih većina. I danas! Stanje u pravosudnim instancama je zato blokirano. Iako VK učestvuje u kreiranju stvarnosti za mlade demokratije, desilo se u Crnoj Cori da baš VK previdi kakvoću i stepen stvarnog društveno/političkog života – neodrživost njene formule.
Ovakvim grubim previdima VK je izgubila već poljuljan pravni autoritet i dokusurila preostalo poverenje istodobno pospešujući sumnje u svim dimenzijama, ne tek pravnim. VK je u pravu kada u svom mišljnju navodi neprihvatljivost zakonskih a ad personam rešenja koja se tiču GST, odnosno SDT, ali ona nikad nije imala prliku da se sučeli sa slučajem kakav je Milivoje Katnić, a da je bila u prilici bez sumnje bi prihvatila da se ovaj specijalni društveni i gorući tužilački fenomen reši posebnim zakonom, po ugledu na zakone koji opravdavaju, iziskuju takav neodložan i najličniji pristup (Tijanin zakon itd). Tu je bit – novela nužde tužilačkih zakona – Milivojevi zakoni.
Da li smatrate da bi nova parlamentarna većina trebala da usvoji mišljenje Venecijanske komisije i kakve bi posledice bile ukoliko se to ne desi?
Mišljenje VK nije obavezno, prvo, jer je to „mišljenje“, a drugo, jer to mišljenje nije (državi kandidatu za članstvo u EU nikakva presuda), pa ni pravna nauka ne poznaje institucionalan autoritet mišljenja VK. Iako se po nazivu moglo zaključilo da je cilj VK – demokratija, to nije tačno, jer pitanju demokratije VK posvećuje veoma malo pažnje, čak i kroz surogat pojmove za demokratiju kao – legitimacija i pluralizam.
Posledica tog pristupa je to da VK se neodobravanjem gleda na uticaj parlamenta u obrazovanju sudske i tužilačke vlasti. To pravilo ne važi za neke članice EU a i većina članica za njih ne mari, najdrastičniji primer: Nemačka. „Politizacija“ je lozinka koja kida potrebu za dubljim argumentovanjem VK vaga između različitih vrednosti i lišava parlament izborne funkcije „principijelno“ odbija izbornu ulogu parlamenta, da bi se u nekim slučajevima odrekla argumenta „demokratske legitimnosti“, suženjem i iskrivljujem. Umesto delotvornog sprovođenja građanske suverenosti i demokratije kao načina da titular suverenosti utiče na oformljenje i funkcionisanje pravosuđa, ta načela menja pluralizmom i demokratskom legitimnošću. A rad parlamenta je daleko transparentniji od rada i sudskog ali i tužilačkog saveta.
Kada je reč o doprinosu VK sužavanju (katkad i isključenju) izbora konkretnih rešenja u pogledu organizacije i reforme pravosuđa, ona polazi od kriterijuma razvrstavanja država kandidata u jednu od dve moguće kvalitativne grupe – mlade i tradicionalne demokratije. Nije valjda nikome potrebno naglašavati kako se – Crna Gora razvrstava.
Mišljenja VK uz fluidne obrise checks and balances pokazuju se se krajnje neodrživim u konkretnim državama i stoji da velika većina država ima sasvim suprotna rešenja. Crna Gora je na ključnom raskršću – ili je za suvereno ili za venecijansko pravosuđe.
Mišljenja VK utiču na njenu Kontrolnu listu za vladavinu prava (The Rule of Law Checklist) a od ukupno dvanaest, tri organizacije imaju mandat u oblasti vladavine prava: Grupa zemalja za borbu protiv korupcije – GREKO, Evropska komisija za demokratiju putem prava – Venecijanska komisija i Grupa za borbu protiv zloupotrebe i nezakonitog prometa narkotika Saveta Evrope (Pompidu grupa) a pod okriljem SE su i Konsultativno veće evropskih sudija (CCJE) kao i Konsultativno veće evropskih tužilaca (CCPE) kao savetodavna tela, specijalizovana za oblast pravosuđa sastavljena od sudija i tužilaca. Vidno jeste, da kad je reč o konkretnim državama, mišljenja ovih tela neretko konkretno obitavaju jako nečisto u neprihvatljivoj konkretnoj koliziji
Mišljenja sam da ne treba i to iz navedenih ektremnio opravdanih razloga, budući da „nužda zakon menja“, jer bi nastupile teške negativne opšte društvene posledice za koje ne bi odgovarala VK, niti bi trpela ni snosila ikakvu odgovornost, za razliku od stanja u kakvom je crnogorsko društvo. Smatram da će Skupština razumeti te potrebe. Posledica će svakako biti i to nepopravljivih, samo ako skupštinska većina odustane.
Jedan dio predstavnika nove vlasti je već saopštio da ukoliko ne dođe do izmjena tužilačkih zakona i smjene glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića neće glasati nijedan Zakon u Skupštini. Kako to komentarišete, te da li smatrate da zbog toga može doći do izostanka povjerenja Vladi?
Kao što sam već objasnio, VK ne interesuje stanje u kome se nalazi crnogorsko društvo blago je reći da VK čak ne ferma da svojim sholastičkim principima daje jasnu prevagu pojedincu, tj. GST Milivoju Katniću, naspram demokratski izraženoj izbornoj volji građana Crne Gore koji su odlučili da nakon više decenija zaista pokrenu istinski proces borbe protiv endemske korupcije i organizovanog kriminala, što je već skandal.
Nagomilani slojevi korupcije i kriminala, potonuće dublje u zaborav i EU, pa i VK će izgubiti svaki legitimitet da proverava i kontroliše rezulate borbe, jer je neće biti.
Da li u ovom momentu postoji neko rešenje koje bi bilo kompromisno da se prevaziđe parlamentarna kriza koja je, sada, više nego očigledna?
Nužna su dva koraka: prvi: usvajanjem Milivojevih zakona; drugi: inkluzivni pristup u rešavanju svih problema pravosuđa, kao i bitno drugačijim a svrsishodnijim izborom članova Sudskog i Tužilačkog saveta koji bi za oročen period – usvojili i sproveli suštinske reforme pravosuđa Crne Gore po merit sistemu da bi se postigao efekat.
Vladavina prava predstavlja žilu kucavicu moderne konstitucionalne demokratije i put Crne Gore ka dostizanju tog cilja sa ovakvim pravosuđem ne može biti ni dotaknut.
Crnogorsko pravosuđe boluje od Greške 404 (The Rule of Law Not Found).
Takva greška postoji kad nije nađeno HTTP-ov standardni odzivni kod koji indikuje da je klijent bio u mogućnosti da komunicira sa serverom, ali ili ije mogao da pronađe zahtevano ili je konfigurisan da ne ispuni taj zahtev a ne oda razlog – zašto? To je stanje stvari ovde i sada. Ne može se doterivati. Javnost Crne Gore se opravdano pita ZAŠTO? Ako parlamentarna većina čeka antikovid vakcinu iz Brisela ili Venecije, onda se treba okaniti priče o osvojenim slobodama, jer se ni EU ni VK – nigde ne žuri.
Izvor: IN4S
Jedino kolonijalno drustvo u Evropi je Crna gora i nema ponosa kao drzava.