Bocan-Harčenko: Rusija se ne zaklanja iza kosovskog presedana

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan – Harčenko izjavio je da je cilj teze o tome da je Rusija iskoristila „suverenizaciju“ Kosova da se unese razdor u odnose Srbije i Rusije, dodajući da Rusiji nije potrebno da se zaklanja iza kosovskog „presedana“.

On je istakao da se „slučaj Kosova“ principijelno razlikuje od situacije oko Donbasa.

– Dovoljno je da se pažljivo pročitaju izjave predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova da se razume da rusko rukovodstvo stavlja iznad svega zaštitu nacionalnih interesa Rusije, osiguravanje bezbednosti naše otadžbine i naroda, a u svom delovanju striktno sledi međunarodno pravo  naveo je Bocan – Harčenko u autorskom tekstu za dnevni list „Politika“.

Dodaje da od iste premise polaze i kada je reč o kosovskom pitanju.

– Stav Rusije je nepromenjiv: pravedno rešenje treba da se traži i dijalogu između Beograda i Prištine, u međunarodnopravnim okvirima definisanim u Rezoluciji 12 44 Saveta bezbednosti UN – istakao je.

Ruski ambasador, ipak, primećuje da je „kosovski presedan“ kao zarazan primer samoproglašene „nezavisnosti“ svakako činjenica. Prema njegovim rečima, zapadni partneri, najpre Sjedinjene Američke Države, zahtevali su da se kolektivno utvrdi da je Kosovo jedinstven slučaj.

– I to sve u duhu njihovog pokvarenog koncepta ‘poretka zasnovanog na pravilima’. Na pravilima koje samovoljno određuje Zapad – dodaje.

Ističe da je Ruska Federacija, tada – 2007. godine, kategorički istupila protiv toga upozoravajući na moguće štetne posledice po evropsku i međunarodnu bezbednost.

Govoreći o Donbasu, Bocan – Harčenko kaže da je nekoliko miliona stanovnika Donbasa tokom osam godina živelo u strahu zbog redovnih artiljerijskih napada, socijalno-ekonomske i humanitarne blokade od strane vlasti u Kijevu. Dodaje da su ukrajinski rukovodioci, koje je Zapad kontrolisao, na sve načine sabotirali ispunjavanje Minskih sporazuma.

– Sada su pak javno priznali da su im dogovori sa Donjeckom i Luganskom bili potrebni samo da se kupi vreme, da se od ‘zapadnih partnera’ dobije što više oružja, da se pripreme za nasilnu reintegraciju regiona prema scenariju vojno – policijske operacije ‘Oluja’ u avgustu 1995. godine – naveo je.

Ruski ambasador naglašava da je Kijev rusofobiju i neonacizam unapredio u državnu politiku i kaže da u tim uslovima nije bila ostvariva realizacija temeljnih prava Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti.

– Kao posledica toga, nakon oslobođenja tih teritorija u toku specijalne vojne operacije, koja se sprovodi u skladu sa Poveljom UN, donete su odluke o održavanju svenarodnih referenduma o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom – navodi.

Kako dodaje, Beograd se pak odlučno borio u drugoj polovini devedesetih godina 20. veka protiv bandidtskih formacija terorističke OVK, dosledno se zalagao za održivo međunarodnopravno rešavanje kosovskog pitanja i bio je spreman da obezbedi široku autonomiju pokrajine. Bez obzira na to, kako kaže Bocan – Harčenko, 1999. godine, grupa NATO-a, bez saglasnosti Saveta bezbednosti, pod falsifikovanim izgovorom ubijanja civila u Račku, otpočela je oružanu agresiju protiv SR Jugoslavije.

– Za Vašington i njegove satelite u pravu nije taj ko je zaista u pravu, nego taj ko je prisvojio sebi prava ‘omiljenom’ nekolonijalnom praksom – ističe.

Primećuje da 2008. godine kada je Priština, uprkos intenzivnim pregovorima koji su bili u toku, jednostrano proglasila svoju „državnost“ nisu postojali nikakvi rizici za bezbednost kosovskih Albanaca. „Zapravo bilo je obrnuto“, kazao je Bocan – Harčenko i podsetio na pogrom srpskog stanovništva 2004. godine, stalne akcije plašenja Srba na severu pokrajine i u enklavama južno od Ibra, kao i na napade na pravoslavnu baštinu na KiM.

Bocan – Harčenko ukazuje da se diskriminacija pokrajinskih Srba, a faktički „puzeće“ etničko čišćenje nastavlja i dan danas. Prema njegovim rečima, jasno je da zapadnoj „imperiji laži“ nije stalo do objektivnih prilika, već po mišljenju Vašingtona, međunarodnopravna načela, od prava na samoopredeljenje do principa teritorijalnog integriteta, važe samo kada to odgovara njegovim sebičnim konjukturnim interesima.

– U slučaju Kosova hteli su da bace Srbiju na kolena. Pumpajući Ukrajinu naoružanjem, terajući režim u Kijevu da ratuje do poslednjeg Ukrajinca, uvodeći antiruske sankcije, žele da iscrpe, oslabe i rasparčaju Rusiju. Neće uspeti ni u jednom, niti u drugom – poručio je Bocan – Harčenko.