Bocan-Harčenko: Rješenje Kosmeta uz dogovor sa Srbima na KiM
Ruski stav o rešavanju kosovskog pitanja je nepromenljiv i temelji se na Rezoluciji SB UN 1244.
Posebnu pažnju posvetićemo situaciji u vezi sa Autonomnom Pokrajinom Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Razgovor o budućim uzajamnim odnosima između Beograda i Prištine može da da rezultate samo uz striktno poštovanje međunarodnog prava, zakonitih interesa i zabrinutosti kosovskih Srba. Strane same treba da se sporazumeju, a kontraproduktivni su forsiranje „definitivne normalizacije“, nametanje unapred pripremljenih recepata i vremenskih okvira.
Ovo viđenje o rešavanju kosovskog pitanja, u autorskom tekstu za „Napredak“, časopis SNS za političku teoriju i praksu, izneo je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
On je rekao i da je „Rusija opredeljena za razvoj saradnje po širokoj lepezi pravaca“ i da „ključan značaj tome daje poverljiv politički dijalog na najvišem nivou“.
– Polazimo od toga da EU, koju je Generalna skupština UN ovlastila da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine, treba da nepristrasno i efikasno ispunjava svoje obaveze i da nastoji da se ostvare ranije postignuti dogovori, koje danas kosovski Albanci otvoreno ignorišu. Prvorazredni značaj imaju formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje pitanja vezanih za izbeglice i interno raseljene.
Nemamo ništa protiv Srbije u Uniji
– Rusija nikad nije sprečavala namere balkanskih zemalja, uključujući Srbiju, da se pridruže EU. Važno je da to ne nanese štetu našim bilateralnim odnosima – viđenje je ambasadora Harčenka.
Podržavaćemo sve napore koji će pomoći Beogradu i Prištini da postignu čvrsto, održivo i obostrano prihvatljivo rešenje. Kao što je u više navrata naglašavao predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, Rusija će se složiti samo sa onim rešenjem koje će zadovoljiti Srbe koji brane svoja zakonita prava na KiM.
Ambasador Bocan-Harčenko u tekstu dodaje:
– Tokom nedavnog sastanka sa liderom Srbije Aleksandrom Vučićem u Kremlju, 23. juna, Putin je istakao „posebne po svom karakteru, veoma dobre savezničke odnose“ između naših zemalja. Naše narode ujedinjuju istorijska, duhovna i kulturno-civilizacijska bliskost, iskrene uzajamne simpatije i poštovanje, kao i viševekovno bratstvo po oružju. Moskva i Beograd efikasno sarađuju na različitim međunarodnim forumima, uključujući UN, OEBS, Savet Evrope.
Dinamično i uspešno, strogo u okviru međunarodnog prava, jača ruskosrpska vojnotehnička saradnja.
Ostvaruju se, uprkos pandemiji virusa korona – veliki infrastrukturni i energetski projekti zajedničke kompanije NIS, „Ruskih železnica“ i „Silovije mašini“, obim robne razmene lane je iznosio više od 2,5 milijardi američkih dolara. Dve sestrinske crkve, Ruska i Srpska pravoslavna crkva, razvijaju dijalog čiji su ciljevi održavanje sloge u pravoslavnom svetu i promovisanje mira. Pravi simbol našeg čvrstog duhovnog jedinstva je veličanstveni Hram Svetog Save, a u unutrašnjem uređenju znatan doprinos je dala ruska strana.
U tekstu u časopisu „Napredak“ ruski ambasador govori i o politici Beograda prema Moskvi:
– Visoko cenimo odgovornu, suverenu politiku Beograda usmerenu ka očuvanju vojne neutralnosti. Važnu etapu predstavlja sklapanje, u junu ove godine, rusko-srpskog međuvladinog Sporazuma o saradnji u borbi protiv terorizma. Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu delotvorno doprinosi uklanjanju posledica elementarnih nepogoda, radi na razminiravanju, organizuje pripreme spasilaca i vatrogasaca.