BEZLIČNI IVO

Piše SIBIN

Ivo u bijeloj košulji zavrnutih rukava na sceni sa mikrofon izigrava relaksiranog, cool, okretnog i svima pristupačnog, mladog američkog demokratu. Okej. Ali, jebem li ga sad, do juče je oko vrata vezao kičastu crvenu maramu, izigravajući potonjeg pionira, iako mu to godine ne dozvoljavaju.

Biti mlad i konzervativan: katastrofa! Lično, vo vremje ono, kad sam i ja bio mlađan, primao sam se na anarhiju, idol mi bješe Sid Vicious, naglas sam pjevao pjesme podignutog srednjeg prsta, furao sam se na street art, ništa mi nije bilo stranije od politike. Međutim, s godinama, kako to biva, i do ove tikve dođe istina da se – politika bavi svakim, što će reći: da bih se bavio sobom, moram biti upućen u politiku.

Dobro… Gledam tako Iva kako se blago osmjehuje sa bilborda, reklame na nekom portalu, recimo CDM-u, i pitam se: može li biti da gradonačelnik u odlasku, predstavlja NIVEA kremu?

Pazite: pozni kapitalizam favorizuje obezličene kreature. Naravno, najmanje zbog njih. Tim prije je Ivo vizuelno krajnje neinteresantan, kao kakav klipan koji podižući kutiju Venisha, sa kezom poručujući: Podgorice, itd…

Ja se rijetko kad smijem, gotovo nikad. Poslednji put bilo je to krajem prošle godine, kad sam čuo vic koji ovako ide: Kome se najmanje umire? Čoveku koji se malopre obrijao!

Ivova kampanja predstavlja kraj DPS nazovi politike! Ta prenaduvena i provincijalna, pozerska i umišljena moć, okončava sa nastupom Iva.

Ali, ne očajavajte… Neke su civilizacije za sobom ostavile piramide, ova će, sve su prilike, tek ugašeni ekran!