Berlin protiv EU plana da se zamrznutim ruskim novcem obnavlja Ukrajina

Njemačka ne podržava plan Brisela da zamrznutu imovinu Ruske centralne banke koristi u obnovi Ukrajine i upozorava da bi tako ishitren potez mogao da dovede do velikih pravnih i finansijskih rizika.

Ideja Evropske komisije zapravo je da prikupi milijarde evra zahtijevajući da finansijske institucije, koje drže zarobljena ruska sredstva, predaju dio profita zarađenog od tih sredstava.

Berlin i druge prijestonice, međutim, prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, traže da se o tome dobro razmisli, jer su, rizici, kako smatraju, previsoki.

Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Njemačke kaže za ovaj list da će Moskva „morati da plati štetu koju je izazvala u Ukrajini“ i insistira na tome da Njemačka čini „sve što može po zakonu“ da locira i zamrzne imovinu sankcionisanih ruskih pojedinaca i kompanija.

Ali, ideja da se konfiskovana ruska sredstva koriste za obnovu Ukrajine, smatra on, pokreće „kompleksna finansijska i pravna pitanja“.

„To bukvalno otvara konzervu crva“, kaže drugi njemački zvaničnik, dodajući da bi, ako bi EU uzela novac od ruske centralne banke ili ubirala prihode od ulaganja tih sredstava, tako stvorila presjedan i za druge države.

Šta ako bi se na taj presjedan onda pozvala Poljska, koja od Berlina zahtijeva reparacije za štetu nastalu tokom Drugog svjetskog rata?

Jedan od zvaničnika, koji su govorili za „Fajnenšel tajms“, istakao je da je njemački ministar pravde Marko Bušman proučio prijedloge EU za prikupljanje sredstava ruske centralne banke i zaključio da su – pravno neizvodljivi.

Još nekoliko diplomata je na sastanku sa komisijom u sredu pozvalo na oprez, naglašavajući da je, pre iznošenja formalnog predloga, potrebno odgovoriti na važna pitanja.

Još otkako su EU i njeni saveznici zamrzli stotine milijardi evra sredstava Ruske centralne banke traje rasprava o načinima da se dio tog novca uloži u obnovu Ukrajine.

EU je, međutim, odustala od ideje o direktnoj konfiskaciji imovine i umjesto toga interesuje je kako da za Kijev ubere dio prihoda od tog novca.

Očekuje se da će ministri inostranih poslova iz bloka 27 zemalja razgovarati o ovom pitanju na sastanku u Luksemburgu u ponedeljak.

Izvršni potpredsjednik Komisije Valdis Dombrovskis kaže da će „zvaničnici morati da izbalansiraju princip kako da Rusija odgovara za štetu koju je izazvala“, a da se ispoštuje „pravni okvir za zaštitu imuniteta imovine centralne banke, o čemu razmišlja ECB“.

Portparol komisije je u petak insistirao da postoji „ukupna podrška“ zemalja članica po ovom pitanju i da su rješenja moguća.

Četiri zvaničnika država članica tvrde da u principu imaju solidnu većinu zemalja EU, da koriste prihode od konfiskovane ruske imovine, dok su priznali da je zabrinutost ECB dovela do toga da neki načini za to ipak nisu prihvatljivi.

„Postoji veoma jasan, širok konsenzus u državama članicama da bi novac, novi novac generisan od te zamrznute imovine, trebalo da bude upotrijebljen. Ali takođe postoji vrlo jasan konsenzus da to nije nešto što možemo da uradimo na osnovu političke odluke i da samo uzmemo novac“, priznaje „Fajnenšel tajmsu“ jedan evropski diplomata.

Uprkos ponovljenim najavama EK o mogućem korišćenju zamrznute ruske imovine za potrebe obnove Ukrajine, u Evropskoj uniji još uvijek ne postoji zakonodavna osnova za takve akcije.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je zamrzavanje ruske imovine u Evropi krađom, napominjući da EU cilja ne samo na privatna sredstva, već i na rusku državnu imovinu.

Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand rekao je 25. maja da su od sredine maja zemlje EU zamrzle više od 200 milijardi evra sredstava Centralne banke Rusije.