Belorusija sahranjuje obojenu revoluciju

Beloruska opozicija toliko nema sreće da ima sve šanse da izgubi čak i u nominaciji „Gubitnik godine“. Protiv nje igraju okolnosti koje su van njene kontrole i sopstveni lideri koji daju toliko očaravajuće inicijative da je uglavnom nejasno kako ih prikazati, a da ne dođe do velikog gubitka reputacije i imidža.

U nedelju ističe rok „ultimatuma“ koji je Svetlana Tihanovska postavila Aleksandru Lukašenku pre skoro dve nedelje. Budući da nema ni najmanjeg znaka spremnosti beloruskih vlasti da ispune postavljene zahteve, Belorusiju bi od ponedeljka, prema obećanju „predsednice Svetlane“, trebalo da zadesi haos štrajka širom zemlje, blokade puteva i kolaps prodaje u državnim prodavnicama.

Međutim, takav razvoj događaja svakog dana izgleda sve nerealnije.

Izgleda da su čak i u koordinacionom savetu opozicije počeli da sumnjaju u to, zbunjeni su i traže način da se sa najmanjim gubicima izvuku iz situacije. Jedan od članova saveta, Pavel Latuško, izjavio je da će čim istekne ultimatum, koji se laganim pokretom ruke pretvorio u „narodni“, oni intenzivirati svoju aktivnost. Ovo je veoma zgodna formulacija koja otvara širok prostor za tumačenja i istovremeno ne nameće nikakve obaveze.

Ali bilo bi pogrešno sve očigledniji neuspeh protesta u Belorusiji povezati isključivo sa unutrašnjim faktorima, mada oni svakako igraju glavnu ulogu.