Bajden i njegovi saradnici gube strpljenje zbog načina na koji Izrael vodi rat

Nedeljama unazad, američki predsednik Džozef Bajden i njegovi saradnici gube strpljenje zbog načina na koji Izrael vodi rat u Pojasu Gaze.

Iz nedelje u nedelju su zaoštravali poruke kako bi iskazali nezadovoljstvo Izraelu i širem svetu.

Odluka Amerika da glasa za najnoviju rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o momentalnom prekidu vatre pokazuje da je Bajden prelomio – jake reči nisu dovoljne.

Izrael je ostao bez diplomatske zaštite kada je reč o vođenju rata i to je značajan korak.

Stav Amerike pokazuje i dubinu jaza koji se otvorio između Bele kuće i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Netanjahu je odgovorio na odluku najvažnijeg saveznika Izraela.

Osudio je odluku SAD da ne iskoristi veto, rekavši da je to naštetilo ratnim naporima i pokušajima da se oslobode taoci koje je Hamas zarobio 7. oktobra prošle godine.

Bajden i njegovi najviši zvaničnici mogli bi da shvate te primedbe kao izraz krajnje nezahvalnosti Izraela.

Bajden je duboko vezan za Izrael, sebe naziva cionistom i pružio je izraelskom narodu emotivnu podršku, kao i svu vojnu i diplomatsku pomoć koja je njihovoj državi bila potrebna od 7. oktobra prošle godine.

On želi da taoci budu oslobođeni, kao i uništenje Hamasa kao vojne sile.

Ali Bajden želi da Izrael to uradi, kako je rekao, „na valjani način“.

U razornim prvim nedeljama rata, Bajden je upozorio Izrael da ne bude zaslepljen besom, kao što je Amerika bila posle napada Al Kaide 11. septembra 2001.

Američki predsednik je otputovao u Izrael, tešio porodice žrtava Hamasovih napada i čak je zagrlio Netanjahua, sa kojim nikada nije imao lak odnos.

Bajden i njegov državni sekretar Antoni Blinken, koji je posetio Izrael šest puta od 7. oktobra, više puta su govorili Izraelu da poštuje međunarodno humanitarno pravo, koje uključuje obavezu zaštite civila.

Na početku rata, dok su se pripremala ta prva američka upozorenja, Netanjahu je obećao Izraelcima, kako je rekao, „moćnu osvetu“.

Od tada je više od 30.000 Palestinaca, uglavnom civila, ubijeno oružjem koje je uglavnom dalo SAD.

Sa Gazom u ruševinama, glađu koja se nazire palestinskim civilima i izgledima za još mnogo mrtvih u izraelskoj ofanzivi na Rafa u južnoj Gazi, čini se da je Bajdenu prekipelo i da mu je dosta ignorisanja njegovih saveta.

Izrael tvrdi da poštuje zakone rata i negira da blokira humanitarnu pomoć narodu Gaze.

Ali, nagomilali su se dokazi da Izraelci ne govore istinu, a deca umiru od gladi, iako su na samo nekoliko od velikih zaliha hrane u Izraelu i Egiptu.

Amerikanci i ostatak sveta mogli su da dokaze koje su iznele UN i humanitarne agencije da je Gaza na ivici gladi.

Američka vojska odbacuje pomoć vazdušnom linijom i pravi privremeni dok preko Atlantika kako bi zalihe mogle da dođu u Gazu morskim putem, a Izrael propušta samo male količine kroz luku Ašdod, moderan kontejnerski terminal udaljen samo pola sata vožnje severno od Gaze.

Odluka da ne stave veto na rezoluciju tokom svetog muslimanskog meseca Ramazana o prekidu vatre takođe je pokušaj Amerikanaca da odbace optužbe da su omogućili akcije Izraela.

Odluka je usledila nakon što je Netanjahu oštro odbacio planove Bajdenove administracije da pronađe put kroz najgoru bliskoistočnu krizu poslednjih decenija.

Amerikanci pokušavaju da pokažu da postoje granice kada je reč o nekažnjivosti Izraela od međunarodnog pritiska.

Obično se smatra da rezolucije Saveta bezbednosti imaju snagu međunarodnog prava.

Izrael mora sada da odluči da li će poštovati rezoluciju, koju su pozdravili i Hamas, kao i palestinski predstavnik u UN.

Netanjahuova koaliciona vlada oslanja se na podršku jevrejskih ultranacionalističkih ekstremista.

Pozivaće ga da ignoriše rezoluciju. Ako to uradi, SAD će morati da odgovore.

Ako reči više nisu dovoljne, najveća poluga koja je na raspolaganju Bajdenu jeste da kontroliše vazdušni most snabdevanja Izraela oružjem, desetine letova ogromnih transportnih aviona sa municijom koju Izrael koristi u ratu, kao i onu koja bi mu bila potrebna da nastavi plan da proširi kopneni rat na Rafu.

Američko-izraelski savez je dubok – 1948. predsednik Hari Truman priznao je nezavisnost Izraela 11 minuta nakon što je proglašena – ali je ponekad nefunkcionalna.

Krize se dešavaju kada Izrael prkosi željama američkih predsednika i šteti onome što oni vide kao interese SAD.

Ovo nije prvi put da je Benjamin Netanjahu razbesneo ‘odela’ u Beloj kući.

To je gotovo redovno činio od kada je prvi put postao premijer Izraela 1996. godine.

Ali njegov prkos prema SAD nikada nije bio ovako dugotrajan ili gorak, a nijedna kriza u dugom savezu SAD i Izraela nije bila tako ozbiljna kao ona koja se razvila tokom skoro šest meseci rata u Gazi.