Avganistan je prvi priznao Kosovo, a sada može da povuče priznanje
Niko neće uspostavljati odnose i unapređivati saradnju sa režimom u Avganistanu koji ne poštuje osnovne međunarodne konvencije, a u prvim izjavama, talibanski predstavnici nešto tako i nagovještavaju, mada njima niko ne vjeruje, piše Sputnik.
Da poštuju dogovore i da se na njih može računati zavisiće od toga kako se pokažu u narednih godinu dana. Čini se da, pored poslovično zainteresovanih Moskve, Islamabada, Teherana i Delhija, ova dešavanja najveću pažnju izazivaju još i u Pekingu. Kinezi žele da centralnoazijski prostor održe stabilnim. Amerikanci odlaze, otvoreno je ko sve na njihovo mjesto dolazi i kako će se uspostavljati neka nova regionalna ravnoteža uticaja.
I tu je „slučaj“ htio da se umiješa i Srbija! Avganistan je prva država koja je priznala jednostranu odluku kosovsko – metohijskih Albanaca 18. februara 2008. godine. Karzaijeva vlast učinila je to nekoliko sati prije Albanije! Tako još jednom dokazujući da su pod punom kontrolom Vašingtona. U Vašingtonu je očigledno pisan i tekst odluke o priznanju. Tom prilikom, formalno, Avganistan se pozvao na Glavu XII, svojevremeno utvrđivanu zbog rukovođenja procesom dekolonizacije, i član 75. Povelje UN, aludirajući tako da je teritorija KiM pod starateljstvom ove međunarodne organizacije. Drugačijeg osnova nisu se dosjetili u ovom konkretnom slučaju. Bilo bi glupo da se avganistanska vlast pozivala kako to čini zbog regionalne stabilnosti, evroatlantskih integracija i sličnih formulacija koje se nalaze u tekstu priznanja koji je stigao iz Tirane!
Međutim, zanemarene su činjenice i kako kosovsko – metohijsko pitanje nema veze sa (de)kolonizacijom i da su UN nakon donošenja Rezolucije 1244 primile SR Jugoslaviju u članstvo u granicama koje obuhvataju Kosovo i Metohiju pod privremenom međunarodnom upravom.
Ovo je još jedan prilog tezi kako talibanski režim ima razloga da preinači odluku Hamida Karzaija i „otprizna“ Kosovo! Tako bi se pokazao diskontinuitet prema spoljnoj politici marionetske vlasti, kao što bi se istovremeno poslala diplomatska poruka svim režimima koji su aktivno radili protiv talibana. Preko prištinskog aerodroma prevoženi su pritvorenici ka Gvantanamu, neki su zadržavani u pritvorskim jedinicama u Bondstilu, a sada će na KiM biti deportovani Avganistanci koji su radili za SAD! Možda privremeno, možda trajno, možda njih hiljadu, možda deset hiljada, možda će Amerikanci za to plaćati, možda neće.
Ništa se ne zna, proces je nekontrolisan, procene katastrofalne, nespremnost evidentna. Dakle, nema potrebe za terorizmom, čak ni za oštrom retorikom, dovoljna je politička odluka uz obrazloženje kako se radi o odbrani međunarodnog prava. Deluje na prvi pogled apsurdno, ali je tako!
Naravno, nova avganistanska vlast srešće se sa tolikim izazovima već u prvim danima, da im se „priznanje Kosova“ iz 2008. godine neće uopšte naći na „vidiku“. Za njih je to malo važna tema. Ko zna, možda baš tu temu (zlo)upotrebe da bi gradili neke buduće odnose sa Vašingtonom u dugom i mukotrpnom poslu legitimizacije sopstvenog statusa. Eto, nisu uvek i svuda protiv Amerikanaca. Ali, ko zna, možda stvari krenu i drugim tokom. Talibani imaju i nekoliko razloga da se kosovskog slučaja prisjete! Samo od njih i njihovih interesa zavisi kako će se prema ovom pitanju odnositi.