Piše: Vladimir Đukanović
Ne pamtim da se neko u politici tako upecao kao som na bućku kao što su se upecali raznorazni protivnici vlasti, pretežno ovi što listom podržavaju imaginarnu listu lažnih studenata, kao kada su se zaleteli da se javno usprotive potencijalnoj mogućnosti održavanja izbora na Petrovdan ovog leta.
Posebno je problematičan razlog zbog kog su protiv, a on se tiče odlaska na odmore, jer Bože moj jul mesec je mesec godišnjih odmora. Čini mi se da Vučić ništa bolje nije mogao da dočeka od takve reakcije koja je istinski pokazala totalnu nezrelost njegovih protivnika, ali i više nego jasnu činjenicu da svi oni žive veoma dobro i da im je prioritet u životu lični hedonizam i odmaranje, a ne borba za neke ideale ili političke ciljeve.
Primera radi, Velika Britanija je imala izbore u sred leta, pa se niko nije bunio zbog datuma održavanja izbora, jer uprkos činjenici da Englezi svakako idu na odmore, to ne može i ne sme da poremeti određenu dinamiku kada su državni i nacionalni interesi u pitanju, a izbori svakako spadaju u nešto što je od državnog i nacionalnog značaja.
No, nekima su odmori daleko važniji, pa kada valjda osunčaju njihove zadnjice po hrvatskom primorju ili nekim ekluzivnim destinacijama po Mediteranu, onda će doći da ruše Vučića. Ne biva to tako drugarice i drugovi revolucionari.
Sa druge strane, Vučić je dobio nikad bolje oružje sa kojim može da gađa protivnike u nastupajućoj kampanji, jer će im stalno isticati- majstori, pa vi živite super. Imate za odmore i to ne za jednom odete na more, već po više puta.
Oprostite, kada ste to mogli ranije dok nije došla baš vlast koju on predvodi? Setite se, ljudi su bili primorani nepovoljne kredite da podižu kako bi sebi priuštili odmor. Danas narod realno ima para, može sebi da priušti odmor, a ovi što su radikalno protiv Vučićeve vlasti, mislim na prilično bogate koji su baš od te njegove vlasti najviše koristi imali, mogu i po više puta da idu što na letovanja, što na zimovanja.
Ne bi me čudilo da kada bi Vučić napomenio da će izbori ipak biti u januaru, argument bi bio da to nije lepo, jer je zimski raspust pa ko veli dobro je da se ide na zimovanja. U svakom slučaju, očito je za njegove protivnike sve u periodu od juna do oktobra neprihvatljivo, jer oni se brčaku po morima širom sveta, a zimi ne bi od kraja decembra, pa dve do kraja februara, jer tada skijaju.
Toliko o njihovim političkim programima i vizijama. Tako nešto jednostavno ne postoji, jer od tolikog odmaranja ne stižu da se posvete ozbiljnom političkom radu.
Elem, da se vratimo na potencijalni datum održavanja izbora.
Zamislite samo ozbiljnu političku opciju koja insistira da se izbori raspišu, a lažni studenti to čine evo godinu dana, a kada se datum pojavi u najavi onda promene ploču i kažu- ipak nemoj tada, na odmorima smo. Šta se realno od takvih može očekivati, osim jedno veliko ništa.
Samo po sebi to deluje komično i nadrealno, ali mi to danas doživljavamo. Više od godinu dana nam probiše glavu da se izbori raspišu, no kako se u izgled stavio Petrovdan, odjednom svi uvukoše rogove uz obrazloženje da tada ne mogu, jer idu na odmore.
Samo tetki da odnesu lek. Odavno tvrdim- blago Vučiću sa ovakvim protivnicima. Uzgred, toliko ih pravi šarlatanima tako što svako malo im baci rovca oko potencijalnog datuma, a oni se pecaju na to kao blesavi.
Time im je dokazao da je ipak on nadležan, da od njega zavisi, da je on taj koji svira kraj, da se oni baš ništa ne pitaju, te da procese on kontroliše. Tera ih na gomilu autogolova, na besmisleno trošenje energije kroz besomučno lepljenje nalepnica,na međusobne svađe, izbacivanja sa potencijalne liste…
Zapravo, Vučić ih ne naterao da se razotkriju i da ih narod upozna kakvi su. Ključno je bilo da narod prepozna njihovu neozbiljnost, da nude apsolutnuu neizvesnost, da se vidi da nemaju nikakav program, plan, viziju, te da se ljudi zapitaju da li bi zaista takvima poverili sopstvenu budućnost.
Sada se lagano prelazi na rutinu i do izbora, ukoliko ne bude ništa ne predviđeno, Vučić će ih iscediti kao limun. Poptuno nebitno da li će izbori biti o Petrvdanu ili oko Mitrovdana, kad god bili pobednik je ipak neko ko ume da igra šah na nivou velemajstora politike. Autogolovi Vučićevih protivnika na koje ih je on naterao tome su fantastično doprineli.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
