AUTOBUS HRABROSTI

PIŠE: SIBIN

Stojim tako na semaforima, kad odjednom projuri – „autobus hrabrosti.“ Upitah se obuzet nevjericom: može li biti da sam maločas vidio – „autobus hrabrosti?“

Davno je to bilo kad sam autobusem „Minić“ grabio do zabjelskih lamela, pa otud, sa drugom, do parka. Nikako da mu objasnim: nije, bre, autobus u miniću, nego se „Minić“ naziva preduzeće, biće po prezimenu vlasnika, kojeg su izbacili iz posla jer je bio Srbin, pa zadugo nisam u glavnom gradu gledao autobuse, dok se pionir Ivo ne sjeti iskeširati 2€ miliona za njih devetnaest plavih.

Uvijek sam se divio naslovu – „Majka hrabrosti.“ Međutim, kad kažete – „autobus hrabrosti“, onda to zvuči baš joneskovski, kad uz to dodate da je pun punačak mladih i hrabrih, časnih i neukaljanih ovdašnjih političara, koji se, za razliku od naroda, ne vozikaju autobusima, još manje kombijima koji, od Kokota do centra, uz turbulentno truckanje, ostave katkad i uru vremena.

Ne znam ko se bavi sloganima Demokrata, ali, i pored dumanja, nikako da im iskamčim smisao. Da, dakle, autobus može biti hrabar nisam znao do tog dana kad sam se obreo na semaforu, da bih ga zatim vidio, sa nasmijanim likovima Alekse & Dritana naštampanim preko prozora, dok ih spajaju riječi – „Hrabro se broji“, i, ako se kojim slučajem upitate zašto je Hrabro se broji ispisano zelenim slovima, pa sjetite se da je URA zelena partija, i da u Demokrate unosi malo europske ležernosti, zahvaljujući kojoj je, eto, i Bečić zavrnuo rukave košulje, a la Ivoza koji na biciklu prti Pośom.