ASP: Prva banka unaprijed znala za realizaciju kapitalnih državnih projekata
Prva banka, čiji je pojedinačno najveći akcionar bankar Aco Đukanović, znala je unaprijed da će biti platforma za realizaciju niza kapitalnih državnih projekata i po tom osnovu ubirati značajne prihode od naknada, mnogo prije nego što su neki od tih kapitalnih projekata uopšte i bili zaključeni, poput projekta izgradnje autoputa, saopšteno je iz Akcije za socijalnu pravdu (ASP).
„Banka se…izborila za poziciju da bude platforma za ključne kapitalne projekte u Crnoj Gori… projekat obnove željezničke infrastrukture… projekat izgradnje autoputa kroz Crnu Goru…“, navodi se, između ostaloga, u informacijama u posjedu ASP-a, koje se odnose na period nekoliko godina prije nego što je uopšte zaključen ugovor o izgradnji prioritetne dionice autoputa (u februaru 2014. godine).
Dio plaćanja za projekat prioritetne dionice Smokovac – Mateševo realizovan je, kako je saopšteno, upravo posredstvom Prve banke, a ASP je još prošle godine objavila da je glavni izvođač radova „China Road and Bridge Corporation“ ispostavljala naloge za plaćanja na dva bankarska računa – jedan je bio u Prvoj banci, i to u evrima, a drugi u Kini, u njihovoj Exim banci, i u dolarima.
Plaćanja posredstvom Prve banke do oktobra 2021. godine iznosila su oko 140 miliona evra.
„Nije poznato na koji se to način Prva banka prije više od deceniju ‘izborila za poziciju da bude platforma za ključne kapitalne projekte u Crnoj Gori’, dok saznanja ASP-a pokazuju da je računala i na investicione projekte u turizmu, koje su trebalo da realizuju inostrani investitori, pa su projekti od nekoliko milijardi evra, tokom godina, trebalo da joj obezbijede značajne prihode od naknada“, navodi se u saopštenju.
Nije poznato, dodaju dalje, ni na koji se način država odluči da realizacija državnih kapitalnih projekata ide baš posredstvom Prve banke, koliko je transparentna, zakonita i za javni interes pravična ta procedura, odnosno da li je za državne interese bilo novčano povoljnije da bankarske transakcije idu i posredstvom drugih banaka za ključne kapitalne projekte.
„Stoga su sve ovo indicije da su vlade Demokratske partije socijalista (DPS) bile podredile državni interes privatnoj banci, koja je u većinskom vlasništvu brata njihovog dugogodišnjeg partijskog predsjednika i paralelno višegodišnjeg nosioca najviših državnih funkcija Mila Đukanovića“, navodi se u saopštenju.
Ukupna javnost zna da je država izdašno pomagala Prvu banku, a u 2007. godini, koja je prethodila godini finansijskog kraha Prve banke i njenom spašavanju sa 44 miliona iz državne kase, bankar Aco Đukanović imao je 18,1 miliona evra depozita u toj banci. Ti depoziti su do kraja 2018. u kojoj je uvećao vlasništvo, smanjeni na 4,3 miliona, tvrde u ASP.
„Samo vraćanje državne pomoći od 44 miliona do danas je velika kontroverza i ostalo je nejasno da li je Ministarstvo finansija određenim državnim preduzećima ili fondovima (Regionalni vodovod, Željeznica, Fond penzijsko invalidskog osiguranja) uplaćivalo novac kao korisnicima budžeta, na račune koje su imali u Prvoj banci, a onda tim novcem banka vraćala kredit državi“, saopštili su iz ASP, pa nastavili:
„Pomoć od 44 miliona odobrena je za likvidnost Prve banke, koje je ona morala da vrati za tri mjeseca, uz kamatu od 2,5 odsto. Međutim, banci je kroz dva aneksa produžen rok vraćanja kredita do 5. oktobra 2009. godine, što se poklapa sa periodom dokapitalizacije Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) od italijanske A2A, kada je preko 80 miliona evra od dokapitalizacije položeno upravo kod Prve banke“, navodi se u saopštenju.
Kako kažu, i kontroverzni državni projekat iz poljoprivrede poznat kao Abu Dabi Fond realizovan je posredstvom Prve banke.
„O ovom slučaju je Specijalno državno tužilaštvo otvorilo istragu, dok nije poznato da li se bavi načinom vraćanja državnog kredita za pomoć Prvoj banci od 44 miliona evra. Za taj slučaj svojevremeno su podnošene krivične prijave, prikupljani su dokazi i saslušavana lica, koja su pokrivala istaknute funkcije, pa je realno da do danas nije nastupila zastarjelost krivičnog gonjenja u tom slučaju“, zaključuje se u saopštenju.