Arhitekta iz Nikšića Balša Šijaković o Srbiji kao matičnoj državi svih Srba

Poštovani oče Mijailo,

Iako sam o Vama čuo ranije, tek danas (28. 7. 2020.), blagodareći internetu i Ju-Tjubu upoznao sam vas malo bolje.

Tako sam pažljivo poslušao Vašu najavu humanitarnog koncerta koje je u Tivtu organizovalo bratstvo pravoslavne omladine. Nastupili ste kao Srbin i sebe javno nazvali tim časnim Imenom. Nažalost, danas je prilično rijetko da se sveštenik SPC, sa službom negdje na nevelikoj teritoriji koju kontroliše vlast u Titogradu, javno deklariše kao Srbin. A nije da u poslednje vrijeme naši sveštenici, među kojim, vjerujem, ima i Srba, nisu imali priliku da se javno obraćaju.

Takođe, prijatelji koji su o Vašem dosadašnjem angažovanju i Vama lično znali više nego ja, rekli su mi da ste ne samo Srbin, nego Srbin pripadnik srpskog desetomilionskog naroda. Dakle „pravi“ Srbin, a ne pripadnik nekog imaginarnog naroda „crnogorskih Srba“, „crnogorskih građana sa srpskim predznakom“, „onih koji se smatraju Srbima“ i kojima je matična država „Crna Gora“ (sic!), kako to iz dana u dan, decenijama, i danas (reklo bi se posebno… hm… inventivno), besomučno, ponavlja režim u Titogradu preko svojih ključnih funkcionera.

To je razlog što vam dugujem komentar na vaše obraćanje iz Tivta.

Naime, tamo ste rekli, pored ostalog,

da je „Crna Gora“ (misleći na državu, a ne na četiri nahije) naša – srpska,

da smo je mi – Srbi stvorili,

da su je naši preci stvarali,

da bismo za nju dali krv i da ćemo, po potrebi, opet (?) za nju dati krv.

Poštovani oče Mijailo, dozvolite mi da odgovorim ne ove vaše javno izrečene, rekao bih proizvoljne stavove.

Država „Crna Gora“ nije srpska. U njenom Ustavu o tome nema nikakvih tragova. Njeno zvanično djelovanje, ne samo da nije srpsko, već je izrazito antisrpsko. Podsjetiću na neke od takvih poteza:

priznanje samozvane države kosovsko-metohiskih Albanaca na teritoriji međunarodno priznate države Srbije,

slanje vojne tj. državne delegacije u Republiku Hrvatsku na proslavu dovršavanja genocida nad Srbima (protjerivanje – poslednja Budakova „trećina“!),

glasanje u UNESKO da srpske svetinje sa Kosova i Metohije od UN budu tretirane kao kulturna baština „Kosove“, a ne Srbije.

učešće u okupaciji dijela Srbije, tj. slanje Vojske Crne Gore na tlo Srbije bez njenog poziva i dopuštenja, a u svrhu secesije dijela njene teritorije,

potpuno odsustvo primjene Ustava i zakonā u domenu prava za Srbe, pa tako, pored ostalog, srpska djeca ne mogu da se školuju na srpskom jeziku, za razliku od svojih vršnjaka u „Crnoj Gori“, a ne

Srbima, prijateljskim Republici Hrvatskoj i „Kosovi“

Makar zbog ovoga, država Crna Gora nije srpska, što je trebalo i dokazati.

Mi Srbi nismo stvorili nezavisnu državu Crnu Goru. Naprotiv, bili smo zdušno i jednoglasno protiv njenog ustanovljenja kao malo koji narod u bilo kom sličnom procesu u istoriji. Ako smo tada privremeno i poraženi, uglavnom pljačkom i otimačinom (hoću reći: tradicionalnom crnogorskom metodologijom), ne ide da se sad pravimo da smo učestvovali u stvaranju (ili čak mi stvorili!) takve antiistorijske, anticivilizacijske i antisrpske tvorevine.

Makar zbog ovoga, Srbi nisu stvarali državu Crnu Goru, što je trebalo i dokazati.

Državu Crnu Goru nisu stvarali naši preci. Naročito je neprilično da to govorite u Tivtu, u Boki i Tivćanima i drugim Bokeljima (i njihovim gostima), čiji preci (i onih koji nisu Srbi!) nijednim svojim potezom, nikad, nisu učestvovali u stvaranju bilo kakve Crne Gore, osim ako se nisu sažalili na crnogorsku sirotinju pa im jeftinije, ili ne daj Bože na veresiju, dali so.

Naši preci, iz bilo koje srpske oblasti, pa i Boke, Brda, Hercegovine, Crne Gore, Primorja, Stare Srbije (koje danas kontrolišu titogradske vlasti) – stvarali su isključivo slobodnu i ujedinjenu „od Dunava do mora sinjega“ Srbiju! Tako su i Bokelji one predivne 1918. svoj prostor prisajedinili Kraljevini Srbiji, kao i drugi Srbi, pa i oni sa teritorije bivše samozvane Kraljevine Crne Gore, među kojima i Crnogorci.

Naši pak neprijatelji na AVNOJ-u nameću okupacione granice Srbiji i Srbima, pa se tako od Matice odvajaju prethodno Srbiji prisajedinjene oblasti (Hercegovina, Bosna, Maćedonija…) a u slučaju „Crne Gore i Boke“ i vrši se stvaranje novog antisrpskog entiteta po imenom NR Crna Gora. Tako se stvorila naopaka svijest o avnojevskoj „našoj Crnoj Gori“ i „bratskoj Srbiji“.

Makar zbog ovoga, naši preci nisu stvarali državu Crnu Goru, što je trebalo i dokazati.

Srbi nisu goveda koja bi dala krv za one koje ih koriste za izvor energije. Poznato je da crnogorska nacija i država crpi energiju gotovo isključivo iz Srba, što putem ekonomskog izrabljivanja što asimilacijom i nametanjem crnogorskog nacionalnog identiteta. Zašto bi, dakle, mi Srbi dali krv za jednu takvu tvorevinu? Kako je iz prethodnog jasno da ništa slično, naravno, nisu radili ni naši preci, kako to mislite „opet“?

Molim Vas, poštovani oče Mijailo, da sa položaja najvišeg autoriteta kod nas Srba – sveštenika Srpske Pravoslavne Crkve, ne namećete, makar nenamjerno, pominjući svetu krv naših predaka, „crnogorski domovinski identitet“ (Đukanović, 2018) i „Crnu Goru matičnu državu za građane sa srpskim predznakom“ (Krivokapić, Radulović, 2021).

Ja, pak, nastavljam da se nadam da Srbi ne bi dali ni kap vode za Crnu Goru.

A vi – bar još jednom porazmislite o slavnom o. Momčilu Krivokapiću, čijim riječima počinjete vaše obraćanje, koji je na proslavi sto godina prisajedinjenja Boke Kraljevini Srbiji, konstatovao da je te zavjetne 1918. godine svaki Bokelj, od Prevlake do Spiča, znao da nije Crnogorac.

Stoga, poštovani oče Mijailo,

Naša Otadžbina je Sveta Srbija Svetih Save, Simeona, Lazara, Vasilija, Nikolaja, Vukašina i jasenovačkih, kragujevačkih, pivskih, veličkih, prebilovačkih mučenika.

Sveta Srbija o kojoj govori jeromonah Amfilohije u besjedi kod groba sv. Justina Ćelijskog 1979. godine.

I ne manje njen odsjaj na zemlji – Srbija koju su sa Likovima iz mjesecoslova gradile generacije znanih i neznanih, „nesvetih“ i svetih, a njihovo slavno djelo nastavili Jovan Nenad, Crni Čovek sa prestolom u Subotici i Segedinu, Karađorđe, bič tirjanah, Njegoš, nadahnitelj generacija, Aleksandar – Viteški Kralj Ujedinitelj, Čiča Draža, prvi antihitlerovski gerilac Evrope, Anri Gujon, Srbin za primjer…

Crna Gora nije naša država, ni matična ni bilo kakva druga van naše veze s njom Ustavom i Zakonima, već nepravedna robija, koja će čim malo sine Solnce Pravde na zemlji biti ukinuta, a mi Srbi rehabilitovani i obeštećeni.

Na kraju, molim Vas oče Mijailo, da posle velike pobjede u borbi za njena imovinska i druga prava, utičete da se Crkva izbori i za ljudska prava svoje pastve, počevši od prava one djece koju svi volimo da vidimo na Svetoj Liturgiju da se školuju na svom jeziku i uz njegovanje njihovog nacionalnog, vjerskog i kulturnog identiteta, identiteta koji dijele sa još deset miliona Srba.

Srdačno, Balša Šijaković.