Antifoteljaši

Piše: SIBIN

Demokrate su jedina partija koju ne zanima da se domogne vlasti. Ništa im nije tako mrsko kao vlast! Kad im pomeneš fotelju, funkciju ili mjesto sa kojeg se upravlja, na to se, naprosto, razjare.
Odmah pojure na ulicu da bi sa nje proklamovali parole o miru, „nezaštićenoj demokratiji“ (S. Horvat), te „politici prijateljstva.“ (Derida)

Međutim, Demokrate mi liče na nekakvog amaterskog boksera koji sa samim sobom boksuje u mraku.

Odjednom, svima su postali tvrda, nepopustljiva, prva linija opozicije, preko napada na URU, SNP (iz jednih su izašli, sa drugim su koaliciono politički partijali!), sada su se okomili i na DF, tako da se prosječan građanin, tipa evo ja, pita: da li je moguće da ništa ne valja osim njih, da je oporavak Crne Gore moguće ako se njima prepusti apsolutna vlast, koju oni, tako neoprljani, odbijaju?

Čaršijom se sve više priča da Demokratama, zaista, fali koalicioni kapacitet, da nikog ne podnose do sebe, jer je savez sa URA-eom kao i Demosom propao kao žeton, krivicom, sve više se pokazuje, crvenokravataša.

A, opet, za demokratiju ništa nije opasnije od nemanja širine da se prihvati drugi program, te da se organizuje politički savez, suživot na temelju razliku, koju oni, ipak, krajnje neubjedljivo (kao) prizivaju.

Nikad ne bih glasao za političku opciju koja se najkomotnije osjeća u opoziciji, iz prostog razloga što između politike i simpatizera vlada recipročni interes, i laže svako ko kaže da nije tako.