Anđušić: Žoc nam je rekao da je Srbija na prvom mjestu, rezultat Partizana je u drugom planu
Pao je kamen sa srca svima u košarkaškoj reprezentaciji Srbije poslije kratke, ali uspješne posjete Njukaslu. Pobjeda nad Velikom Britanijom, uz poraze Grčke i Belgije značajno je podigla šanse Orlovima da se nađu na završnici Svjetskog kupa naredne godine u Indoneziji, Filipinima i Japanu.
Sa velikom dozom rezerve pristupilo se duelu sa Britancima koji su u prethodnim utakmicama dobro namučili Letoniju i Tursku, te dobili Grčku u prvoj fazi. Nije bilo lako, ni lepo za oko, ali pobjeda čak i protiv rivala bez naročitog košarkaškog renomea je u ovom trenutku izuzetno bitna i velika.
Jedan od heroja trijumfa u Vertu Motors Areni je Danilo Anđušić sa 14 poena. Iskusni šuter je sa dva slobodna bacanja na samom kraju stavio tačku na trijumf, s tim da je njegovo prisustvo na parketu tokom cijele utakmice bilo od izuzetnog značaja jer se osjetila razlika kada loptu u rukama ima košarkaš sa evroligaškim stažom…
“U ovakvim utakmicama najvažnija je pobjeda i to što smo napravili dobar posao. Nije bila nimalo laka utakmica za igranje, protivnik je veoma atipičan, još je bio domaćin. Igrali su bez pritiska pred svojom publikom i to se vidjelo u njihovoj igri. Mi smo bili malo stegnuti u nekim situacijama, ali na kraju – najvažnije je da smo ostvarili pobjedu“, otvara Anđušić razgovor za Mozzart Sport.
Na kraju nije bilo lako da se dođe do trijumfa…
“Važnost utakmice je sigurno imala uticaj na to da budemo malo stegnuti, dosta je detalja koji su uticali da ne bude laka utakmica“.
Kako je Luka Mitrović naglasio, imali ste samo tri dana za zajednički rad i nije bilo realno očekivati lepršavu igru…
“Nije lako iz jednog sistema doći u reprezentaciju i uskladiti sve. Pogotovo kada se radi o 13-14 igrača iz različitih klubova. Imaš samo nekoliko dana da sve postaviš na svoje mesto, nije lako da sve funkcioniše kako treba i prosto je nemoguće da to dovedeš do nekog nivoa. Zato su logične neke greške koje se događaju samo iz toga što nismo imali dovoljno vremena da se pripremimo na pravi način. Opet, nije prvi put da se igra u ovom formatu, kvalifikacije sada postoje godinama, takva je situacija za sve, ne samo za nas. Moramo da se naviknemo na to i da se spremimo najbolje moguće da ostvarimo pobjede potrebne za plasman na Mundobasket“.
Da li je utakmica sa Turskom ključna za kvalifikacije?
“Definitivno. Sa eventualnom pobjedom došli bismo na lakši put pred sledeće okupljanje, da ne budemo pod pritiskom sa kakvim se suočavamo sada. I plasman na Svjetski kup bi samim tim bio mnogo bliži. Generalno, u ovakvom sistemu takmičenja i ‘prozorima’ svaka sledeća utakmica je najbitnija, tako se i spremamo za Tursku. Verujem da na našem terenu i uz pomoć naših navijača možemo do pobjede“, kaže srpski šuter i ističe:
“Moram posebno da se zahvalim našem narodu na velikoj podršci koju smo dobili u Njukaslu. Zaista su bili brojni, iznenadili su nas i oduševili. Bilo je jako lijepo igrati pred njima tamo“.
Ima li dovoljno vremena da se nešto bitnije promeni u igri Srbije za utakmicu sa Turskom?
“Koliko imamo vremena da nešto promijenimo, pitanje je. Treba da poradimo na nekim stvarima, greškama koje smo pravili u prošloj utakmici, prije svega na lakim poenima koje je Velika Britanija postizala u nekim trenucima. Takođe, treba da ispravimo i neke greške u napadu koje ne smijemo da pravimo. Vjerujem da sa iskustvom koje imamo i igračima, da možemo da odigramo bolje u ponedjeljak i da će biti dosta bolje“.
Priča se godinama o tome, ali sada je posebno u centru pažnje cela situacija u evropskoj košarci. Došlo je do nekih pomaka u odnosima Evrolige i Fibe, pomerali su se termini utakmica, ali su klubovi i dalje suzdržani po pitanju toga da njihovi igrači obuku reprezentativne dresove…
“Razumijem klubove sa te strane, jer u jeku sezone svaka utakmica u Evroligi je jako bitna za nastavak takmičenja. Zato je jako teško iskombinovati sve, da se puste igrači koje klubovi plaćaju i očekuje se od njih da budu spremni za svaku utakmicu. Pritom, tu je i veliki rizik od povreda. Opet, mnogo godina se priča o svemu ovom, apeli igrača i trenera se ne slušaju baš najbolje i ovaj sistem reprezentativnih takmičenja je čudan, da ne iskoristim neku drugu reč. Pogotovo zato što reprezentacije ne nastupaju u najjačim sastavima i po meni to je jako loše. Nije to ništa novo, ali se nadam da će se u budućnosti pronaći rešenje kako bi svi mogli da budu srećni i zadovoljni, klubovi, igrači i reprezentacije“.
Vratio si se u reprezentaciju, što je privuklo pažnju javnosti zbog činjenice da se nisi našao na širem spisku kandidata za Evrobasket. Kako ti gledaš na sve to?
“Nemam šta mnogo o tome da pričam. Igram za reprezentaciju Srbije, meni je Srbija na prvom mjestu, ako u bilo kakvoj meri mogu da pomognem svojoj zemlji, pogotovo u ovoj situaciji da odemo na Mundobasket, uvijek ću biti tu“.
Veliku je razliku napravilo tvoje i iskustvo Luke Mitrovića, kao igrača koji nastupate u Evroligi… Koliko je vama bitno to što ste mogli da napravite razliku u tako bitnom trenutku?
“Mnogo, uvijek je posebno zadovoljstvo kada može da se uradi nešto za nacionalni tim. Dobro je i što je došlo do dogovora klubova i reprezentacije da možemo da budemo spremni za ovaj ‘prozor’. Velika je stvar od strane oba večita rivala, što su to učinili u ovakvom trenutku. Bitno je da smo mogli da pomognemo i pokušaćemo da svojim iskustvom i kvalitetom utičemo i na pozitivan ishod meča sa Turskom“.
Partizan Mozzart Bet je i pored teške zdravstvene situacije u svlačionici dozvolio Urošu Trifunoviću i tebi da zaigrate za Srbiju. Koliki je bio uticaj Željka Obradovića i vrha kluba bio da budete sa reprezentacijom i pored toga što ste u deficitu sa igračima?
“Mnogo veliki. Željko je bio prvi koji je meni, još i prije nego što je donijeta ta odluka, rekao da je reprezentacija na prvom mjestu i da je u interesu naše košarke, reprezentacije i zemlje da se plasiramo na Mundobasket. Zato je i govorio, u slučaju da možemo da pomognemo, da će uvek biti spreman da nas pusti. Takav je bio stav i cijelog kluba. Makar i po cijenu poraza u Pireju ili da odigramo utakmicu u skraćenoj rotaciji. On i klub su odmah podigli ruku da se pomogne Srbiji, bez obzira na to što smo već tada imali sedam-osam igrača na treningu. Nismo mogli da odradimo trening normalno zbog manjka ljudi, ali nama je bilo dozvoljeno da se uključimo u reprezentaciju“, poručuje Anđušić i zaključuje:
“Ovo što se priča za Joanisa (Papapetrua) i Jama (Madara), ne prepričava se kako treba. Ne znam šta je trebalo, da igramo sa petoricom u Pireju? To mi nije baš najjasnije… Naša reprezentacija je na prvom mjestu i naše uključenje je bilo dogovoreno odavno“.
(mozzart sport)