„Američki Njuzvik“: Srbija lider, faktor stabilnosti i prosperiteta regiona

Strani mediji još jednom su pohvalili uspeh naše zemlje, predsjednika Aleksandra Vučića, a pre svega nabavku vakcina, kao i stopu vakcinacije u Srbiji.

Američki Njuzvik piše da je Srbija „za razliku od zemalja EU na pandemiju reagovala na vrijeme“.

Tekst prenosimo u cjelosti:

Kovid-19 je izazvao tektonske poremećaje koji će neminovno uticati na međunarodni poredak. Razarajuća pandemija uvela je EU u najtežu krizu od Drugog svjetskog rata i za njeno prevazilaženje neophodna je hitna konsolidacija, reorganizacija, ogroman napor i zajednički odgovor na globalnu katastrofu. Proizvodnja i nabavka vakcina, s jedne, i njena distribucija sa druge strane, reflektovale su snagu i uticaj zemalja na međunarodnoj pozornici, pa su se tako, za razliku od EU, kao najvažniji globalni akteri pokazali SAD, Britanija, Kina i Rusija.

Ni godinu dana od pandemije izazvane virusom korona nema odgovora na brojna pitanja. Gdje i kako je virus nastao, da li je veštački ili prirodni? Kako i zašto su zatajile obaveštajne službe SAD i EU u anticipiranju ove krize? Ono što je nesporno i evidentno jeste da je ceo svet bio potpuno nespreman i neorganizovan za ono što je usledilo. Pandemija je pokazala koliko su ranjive međunarodne institucije. Čak su i društva koja su doprinela industrijalizaciji i neverovatnom razvoju nauke i tehnologije pokazala nedovoljnu sposobnost da se nose sa globalnim promjenama. Kriza sa vakcinama izbacila je na površinu sve manjkavosti institucija EU. Pandemija je učinila EU politički vrlo ranjivom, što je dovelo do gubitka njene tzv. meke moći.

Za razliku od zemalja EU Srbija je reagovala na vrijeme. Zahvaljujući vještoj i pametnoj politici, velikom angažovanju i ličnim kontaktima predsjednik Vučić je uspio da obezbijedi dovoljne količine vakcina, što je omogućilo da Srbija može brzo i efikasno da sprovodi vakcinaciju. To je svrstalo među najbolje zemlje svijeta po broju vakcinisanih građana. Predsednik Srbije je pokazao veliku solidarnost sa susedima donirajući im preko potrebne doze vakcina i omogućivši stranim državljanima da se vakcinišu u Srbiji. Sve ovo dovelo je do toga da o uspehu Srbiji afirmativno pišu i izveštavaju najugledniji mediji u svetu.

Ekonomske reforme, infrastrukturni projekti, priliv direktnih stranih investicija, rast BDP, dobrosusedski odnosi, očuvanje mira i partnerstvo i saradnja sa najrazvijenijim i najmoćnijim zemljama poslednjih godina svedoče da je Srbija ključna zemlja i faktor stabilnosti i prosperiteta regiona.

Još jedan primjer uspješnog liderstva u regionu je „Mini Šengen“ – najvažniji projekat od razbijanja Jugoslavije koji je inicirao predsednik Srbije, aktiviran je potpisivanjem sporazuma između lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije 10. oktobra 2019. u Novom Sadu. Poziv da se priključe „Mini Šengenu“ upućen je Crnoj Gori, Kosovu i BiH. Suština „Mini Šengena“ je u tome da se maksimalno iskoristi ekonomski potencijal svih zemalja, privuče što više stranih investicija, poveća proizvodnja i izvoz kroz slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga, kao i da se svim građanima stvore uslovi za boravak i rad u drugoj zemlji. Potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu 4. septembra prošle godine, Kosovo je odlučilo da se priključi ovoj inicijativi, dok BiH i Crna Gora još uvek nisu donijele takvu odluku.

Privredna komora Srbije i njen predsjednik Marko Čadež formirali su čvrst okvir za realizaciju projekta „Malog Šengena“ građenjem partnerstva s privrednim komorama Kosova, Albanije, Crne Gore, Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije. Relacije između privrednih komora zemalja regiona pokazuju da poslovni interesi ne poznaju granice i da saradnja može biti dobra čak i onda kad politički odnosi između država nisu najbolji. Neophodno je da se nastavi sa snažnom podrškom i punom realizacijom projekta „Mini Šengen“.

Briselski zvaničnici, međutim, nisu svesni činjenice da Evropa nikada neće biti celovita, jaka i bezbedna sve dok ceo Balkan ne bude uključen u glavne evropske tokove. Obećanje iz Soluna 2003. da će sve države Zapadnog Balkana postati deo EU ostalo je neispunjeno do dan-danas. Zaustavljajući proces proširenja EU je na Zapadnom Balkanu svesno otvorila prostor za upliv i jače delovanje Kine, Rusije, Turske i pojedinih zemalja Zaliva. Ne razumeju evropske birokrate da bez uticajne i homogene EU nema evropske politike na Balkanu.

Umesto da predstavlja prvu liniju odbrane od Rusije, Nemačka je direktno omogućila Rusiji da nesmetano pomaže populističke režime u državama EU i Zapadnog Balkana čime se indirektno radi na dezintegraciji i destabilizaciji Evrope. EU više nije čuvar evropskih sloboda i vrednosti. SAD su danas jedini garant opstanka EU.

EU ne uspijeva da se politički konsoliduje već dve decenije. NJena monolitnost postoji samo na papiru. Evropski savet je blokiran zbog nemogućnosti da se postigne konsenzus o svemu što zadire u ruske i kineske strateške interese: sankcije ruskoj i kineskoj političkoj i poslovnoj garnituri, migrantska kriza, Gruzija, Ukrajina, Belorusija, energetika, propaganda, industrijska, ekonomska i vojna špijunaža, korupcija… EU je ostala bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Plima malignog ruskog i kineskog uticaja preti jedinstvu, demokratiji i miru Evropske unije.

Odnosi EU i Kine postali su najozbiljnija pretnja opstanku evropske civilizacije . Slabost i inferiornost EU u tim odnosima ozbiljnija su pretnja čak i od pandemije. Kina i Rusija su godinama sofisticiranom propagandom podržavali populiste širom evropskih država što je dodatno doprinelo slomu demokratije.

EU u ovom trenutku nije u stanju i ne sme da preuzme politički i ekonomski rizik i preispita odnose s Kinom. Najveći strateški porazi EU još od njenog nastanka su prodaja evropskih luka Kinezima i investicije u infrastrukturu.

EU je zapala u duboku moralnu i političku krizu između ostalog i zbog korupcije evropskih političara, medija, intelektualaca, koji su svesno okretali glavu i bežali od istine da su Evropa i njen sistem vrednosti ozbiljno napadnuti i ugroženi.

Za novu američku administraciju Zapadni Balkan je jedan od prioriteta jer je tačka preseka opasnih i toksičnih uticaja koji razaraju ceo zapadni svet. U ovim okolnostima neophodno je veće angažovanje SAD na način da se maksimalno ubrza proces evrointegracija i da svih šest zemalja regiona postanu deo EU. Vreme je pokazalo da je uspešna i efikasna samo ona politika međunarodne zajednice u Evropi i na Balkanu iza koje su čvrsto stajale SAD.