Advokat Goran Petronijević: Srebrenica je jedan fabrikovan slučaj unaprijed pripreman

Advokat Goran Petronijević je naglasio da je u Srebrenici cilj bio okriviti srpski narod za sve što se događalo tokom raspada bivše Jugoslavije.

„Suština je u tome da je Srebrenica jedan fabrikovan slučaj, unapred pripreman, nešto što je trebalo da stavi jednu krunu krivice srpskom narodu za sve ono što se događalo u periodu razbijanja bivše Jugoslavije. Plan za razbijanje bivše Jugoslavije donet je tada u jednom trojstvu Vatikana, Nemačke i SAD, operacionalizovan, naravno u sadejstvu nekih drugih država, koje su se kasnije uključile, prevashodno Engleske, zatim Francuske“.

Petronijević je dalje rekao da je tim silama trebao krivac za razbijanje države, ali neko iznutra i da je nažalost taj izbor pao na Srbe.

„Krivica za razbijanje Jugoslavije, primarni zločin, zločin protiv mira, počinio je taj otuđeni deo međunarodne zajednice, kao sveukupan plan izazivanja, kako oni zovu, sukoba niskog intenziteta koji bi poslužili za uvođenje njihovih snaga na prostoru bivše SFRJ, rasparčavanje i okupiranje tog prostora“ i dodao:

„Srebrenica je samo poslednji čin gde bi trebalo da se Srbima stavi ta genocidna kruna kojom bi Srbi zamenili Nemačku, kao državu, odnosno naciju koja je poslednja u dvadesetom veku izvršila strahovite genocide u Evropi“.

Govoreći o radu Haškog tribunala on je rekao, „Haški tribunal nije imao ni nameru ni zadatak da utvrdi broj žrtava, on je imao nameru i zadatak da potvrdi unapred projektovan broj žrtava.

Haški tribunal nikada nije utvrdio postojanje genocida u onom obimu niti na onaj način kako je on predviđen međunarodnim krivičnim pravom“.

Za dešavanja u Srebrenici on je rekao, „čak je i Haški tribunal priznao da je u pitanju vojna kolona koja se izvlačila iz Srebrenice, jer su isti muslimani u Srebrenici trebali da polože oružje i kao nenaoružana kolona da odu u pravcu gde god hoće ili da ostanu. Nisu predali oružje, upali su u skladište naoružanja (delimično naoružanje koje je oduzeto od muslimanskih vojnika, a delimično holandsko naoružanje), naoružali još oko 2000 svojih pripadnika.

Ta kolona je krenula u proboj…posle se oni odvoje na tri kolone i te tri kolone se kreću u pravcu Tuzle i sve tri kolone nailaze na zasede Vojske Republike Srpske, one su legitiman cilj vojni, vode se legitimne vojne akcije“.

Govoreći o podvali muslimanskih komandanata, istakao je, „dato je naređenje da se likvidira još jedan deo tih muslimana, pripadnika vojne kolone koja je išla, da bi se došlo do što većeg broja, jer su shvatili da neće imati onoliki broj koji je njima potreban, onoliko koliko je tadašnji američki predsednik tražio od Alije Izetbegovića, (da bi se priključili na njihovu stranu), to je 5000 žrtava“.

Nastavivši dalje rekao je, „istina je bila da je permanentno vršeno falsifikovanje. Pet do osam hiljada je prikazivano više, da bi dobili veću pomoć“.

„Sve više, ma koliko se to krilo pronalazimo prljave tragove stranih obaveštajnih službi, koje su, po mom dubokom ubeđenju, bili glavni instruktori tih stremljenja“.

Dodavši na kraju, „Srbi su u Lisabonskom sporazumu prihvatili 18% teritorije manje nego što danas ima Republika Srpska, sve u cilju da dođe do mira, da bi na kraju opet ti isti Srbi bili krivi…Srbi nijednog trenutka nisu imali nameru da nastave rat, rat im je nametnut“.

(IN4S)