Svoj drugi dan boravka u Berlinu, lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, iskoristio je za susret sa Martinom Vajsom, članom borda direktora Društva za jugoistočnu evropu Savezne republike Njemačke, jedne od vodećih organizacija za analizu balkanskih politika, saopštili su iz URE.
Prenose da se tokom susreta sa Vajsom, Abazović zahvalio na permanetnoj podršci koju Njemačka pruža Crnoj Gori, smatrajući posebno važnim jačanje prijateljstva dviju država, ali i upozorio na najnovija dešavanja u našoj zemlji.
„Nakon najveće izborne afere u istoriji savremene Crne Gore oličene u imenu „Koverta“, krenuli su masovni protesti, najveći od sticanja nezavisnosti. I pored svih neophodnih dokaza i video materijala koji je postao viralan, državne institucije ćutanjem su još jednom dokazale da se nalaze u kandžama organizovanog kriminala, kojim koordinira sam vrh valsti“, istakao je Abazović tokom sastanka.
Abazović je Vajsu kazao da je u međuvremenu u Podgorici donijeta i prvostepena presuda u slučaju državni udar, pa je, kako je istakao, rješavanje političke krize postalo jos složenije i nepredvidljivije.
„Od 2016. u bojkotu je bila cijela opozicija, nakon toga se jedan dio vratio u parlament i ako nije ispunjen nijedan uslov od strane vlasti. Sada su dvojica lidera tih subjekata koji su prekinuli bojkot, osuđeni na zatvorske kazne. To znači da je pola opozcije u bojkotu, a druga polovina „potencijalno“ (ako se potvrdi presuda) u zatvoru. Kada tome dodamo da se državno tužilaštvo zapetljalo oko jednog slučaja i zanemarilo visoku korupciju, predsjednik države ne zna koliko novca ima na karticama, nacionalna televizija (RTCG) postala gora nego u vremenu Slobodana Miloševića, a na brodu Vojske Crne Gore se zaplenjuju ogromne količine narkotika, onda sve ukazuje da se nalazimo u institucionalnom sumraku“, naveo je Abazović na sastanku sa Vajsom.
On je Vajsu apostrofirao da rješenje leži u prihvatanju zahtjeva građana iz „Sporazuma za budućnost“, iskristalisanju proevrospkih snaga i stvaranju pretpostavki za normalizaciju političkih prilika koje će voditi ka pripremi prvih fer izbora u istoriji Crne Gore.
„Bez toga, Crna Gora će i dalje srljati ka diktaturi, što je suprotno ineteresima građana, ali i naših međunarodnih partnera, naročito EU. Prije ili kasnije to će svima postati jasno. Nikome nije cilj da u srcu Evrope postoji privatna država. To bi nesumnjivo otvorilo prostor za interese drugih centara moći koji imaju antidemokratske planove za region. Stoga moramo drugačije usvajati standarde i podizati nivo političke kulture“, zaključio je Abazović.