Opozicija mora postići dogovor oko ključnih tačaka poput izborne reforme, tehničke vlade i izbora novih lica na čelu tužilaštva i sudskog savjeta. Vlast koja nije zasnovana na Ustavu treba delegitimisati na svaki način, ocijenio je predsjednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović.
Napuštanjem predstavnika Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore Odbor za sveobuhvatnu reformu izbornog i drugog zakonodavstva, po svemu sudeći, propao je kao forum za dogovor vlasti i opozicije oko stvaranja uslova za prve slobodne izbore. Naš sagovornik sudbinu Odbora opisuje poslovicom “Što ovca vidi ležeći, to nije daleko“.
„Suštinski, ovakva forma Odbora bila je klinički mrtva još kada je istekao prvi propisani rok. URA je tada kolegama koje su prihvatile da uđu u taj aranžman dogovora sa vlastima sugerisala sledeće: Pitajte ih na prvom sastanku ima li tehničke vlade i ako odgovor bude negativan, ne trošite zajedničko vrijeme“, kazao je Abazović i dodao da je očigledno neko svjesno ili nesvjesno potrošio par mjeseci, što u političkom kontekstu Crne Gore uopšte nije malo.
Ističe da pritisak na režim mora biti drugačiji.
„Opcije postoje, a realno one nisu ni komplikovane. Ali moramo biti odlučni, a i prihvatiti da svako soliranje samo produžava status kvo. Trenutno uslova za izbore u oktobru naredne godine nema. Zato se neka forma dogovora mora postići“, jasan je lider Ure.
On ne spori da za aktuelno političko stanje u Crnoj Gori postoji odgovornost međusobno posvađane i nesložne opozicije, u kojoj konsenzus postoji oko malo čega izuzev potrebe smjenjivanja Demokratske partije socijalista. Ipak, napominje da nije pretjerano logično optuživati za sve opoziciju u zemlji u kojoj se nikada nije mijenjala vlast.
„Opozicija ne mora, niti treba biti programski homogena. U mnogim zemljama to nije slučaj, već do smjene vlasti dovode koalicije više stranaka, nakon što građani dominantno podrže ideju promjena. I u regionu Zapadnog Balkana je takav slučaj“, ističe Abazović uz komentar da su vrlo rijetki primjeri evropskih država u kojima je do promjena dovela jedna partija.
„Ono što bi crnogorska opozicija morala da uradi jeste da ima dogovor oko samo nekoliko ključnih tačaka, a sve one u ovom trenutku vezane su za fer izbore. Dakle: kapitalna izborna reforma, tehnička vlada, dogovor oko izbora novih lica na čelu tužilaštva i sudskog savjeta, kao i metoda za postizanje ovih ciljeva moraju biti prioriteti. Takođe, na stolu mora biti dogovor o bojkotu ukoliko se ti uslovi ne ispune ili o odlaganju izbora ako se prethodne stavke ne mogu realizovati iz objektivnih razloga“, pojašnjava Abazović.
Optimista je u pogledu toga da će Crna Gora naći način da konačno krene putem demokratizacije i da ćemo imati slobodne izbore. „Vlast koja nije zasnovana na Ustavu, mora biti na svaki način delegitimisana“.
Na pitanje da li su u GP URA, u slučaju da ne bude opozicionog bojkota, razmišljali o modelu nastupa na narednim parlamentarnim izborima koji bi trebalo da se održe u oktobru 2020. godine, Abazović odgovara da su u prethodnom periodu mnogo radili na afirmaciji sopstvene ideje i to na domaćem i međunarodnom planu.
„Kao nedvosmisleno opoziciona i građanska opcija, spremni smo u strateškom smislu sarađivati sa svima koji žele promjene, a posvećeni su evropskoj budućnosti Crne Gore. Sa druge strane, rano je govoriti o nastupu, kada ne znamo ni da li će biti izbora. U ovom trenutku kada bi se čarobnim štapićem stvorili fer uslovi za izbore, koalirali bismo samo sa građanima. Oni zaslužuju bolju i ozbiljniju ponudu od postojeće ponude populističko-nacionalističkih opcija“, navodi on.
Obeshrabruje veto Francuske, građani vide nadu u EU
Abazović smatra da je odluka Francuske da uloži veto na početak pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom (u čijem slučaju su protiv pregovora bile još Holandija i Danska) obeshrabrujuća za građane regiona, ali ohrabrenje za oligarhe koji nikada nisu ni željeli da na ovom prostoru zaživi vladavina prava.
„Treba biti iskren i priznati da se aktuelne elite nijesu pretjerano ni trudile da obezbijede drugačiji status, pa je kritika pojedinih država na neki način opravdana. Međutim, znajući karaktere balkanskih režima, sa naglaskom na naš crnogorski, nema nikakve sumnje da ovakvi signali znače dalju stagnaciju i još veće distanciranje od reformi“, kazao je lider Ure.
Korumpiranim elitama na vlasti koristilo bi skretanje sa evropske agende, dodaje on, ali ne i građanima koji svoju nadu vide upravo u Evropskoj uniji. Zato bi svaka druga opcija osim kretanja prema Zapadu za ovaj region bila opasna i nepredvidljiva.
(Fosmedia)