A, kako bi se pisao Crnogorče do Srbinom?

Piše: Mihailo Medenica

A, kako bi se pisao Crnogorče do Srbinom?
Nisi dete gora ono onoga pod njim – korena!
Koji ti je koren ako nije srpski?
Ako nije srpski je li to koren ili trn u koji si se spleo ko u kučinu?
Spleo, pa ni napred ni nazad!
Nazad nemaš kud bez u srpstvo, napred ne možeš ako srpsko nije jer kako da zakoračiš bez stope i traga?
Ne velim ja da ti nisi dični Crnogorac, no velim da Crnogorac ne možeš biti ako nisi Srbin!
Crnogorac je plemstvo srpsko. Međaš neba i zemlje, perjanik srpstva na večitoj straži među vekovima prošlim i budućim.
Da ti nije srpstva kako bi se Crnogorcem zvao?
Kako bi znao da si to što misliš da jesi da ti nije onoga što zaista jesi- Srbin s ljutoga krša i vrleti, čuvar crnine a ne crnila naših gora.
Crnina je znamen od Boga, zavetno ruho u koje smo vaskrsni za srpstvo povijeni, nije to lelek i jad.
Jad je crnilo što te skolilo kad si pomislio da znaš više i možeš bolje no što su ti đedovi znali i mogli.
Kad si pamet večnosti raskusurao za bespamet trenutka…
Jesi li rasrbljen stigao kud dalje?
Sričeš jezik koji ne razumeš, ispisuješ žitija kafanskih svetaca, raskivaš raspeća za potpalu, hrabro jurišaš u povlačenja i poraze.
Sve si, brate, što ne možeš da budeš i nisi ništa od onoga što jesi prađedovinom.
Šta si ako Srbin nisi?!
Crnogorac je dičan koliko je velik Srbin u njemu, a ne koliko se srpstva odrekao gluv, slep i nem pred grobovima praotačkim!
Zovi se Crnogorcem, brate, no srpstvom se odazivaj!
Nije Crnogorac onaj što po gorama crnim hodi – no što se po njima srpstvom vodi!
Nije važno koliko si kamena na kamen digao u vis, već koliko je kamena na kamenju pod njim!
Da zidaš možeš-da temeljiš, davno su to vekovi za nas učinili!
Rekoh pa da ponovim: zovi se kako ti drago, a piši se kako je pravo – Srbin si, ono najdičnije u Crnogorcu!