piše Bećir Vuković: Logo

Prvi put u Logu nema goluba. Što je dobar znak. Odlepršao raznobojni golubić. Kad sam prvi put vidio zelenu liniju niz luk krila goluba, jedva sam potrefio vrata.

Sada je Logo čist, i čisti profili, a boje našle svoje pravo mjesto. Crveno – plavo – bijelo, davno je neko složio kako valja i trebuje, a papagalu – šarengaćilu – nikad nije bilo mjesto na tom koplju.

Najvažniji su mladi ljudi, i njihova budućnost – oni su i danju i noću Crnom Gorom talasali trobojke.

Ne može se mladi čovjek baš olako politički i partijski prisvojiti. To bi morali da vide i oni koji ostaraše na listama. (Nije li, na kraju, svaka lista zloupotreba statistike. Ali, da skrajnemo sopstvenu ekskluzivnost kritike – podvucimo – važnija je pobjeda od bilo kakve liste…)

Nema toga Muja Enje koji smije zatvarati mlade ljude u bilo koje okvire. Svaki okvir istruli. Nijedan okvir ne zaslužuje sliku. (Da ne trošim karaktere na nečije loše asocijacije o partijskoj pripadnosti mladih… Ako se nastave, biće karaktera puna torbica…)

Zašto nisam mogao svariti onoga višebojnog goluba. Zato što je loš prepis Pikasovog goluba, ispod čijeg su se kljuna i maslinove grančice, dešavali najstrašniji zločini. Morao sam kad-tad tom golubu skratiti krila. Toliko netalenta za sobom vukao je taj golub.

Likovi Loga – profili mladih ljudi – na pismen način okrenuti su nadesno. Isto, i lik u knjizi, mora da je okrenet kako treba, a ne da gleda preko knjige. Ako čita knjigu, lik će biti okrenut pismenima. Knjiga jedino ima smisla ako je čitamo. Ako nije žrtva svetilišta – regala.

Što se tiče ovog Loga, očigledno, nije se mogla desiti likovna nepismenost. Kod onoga goluba skoro da ništa nije bilo pismeno. Simboli nisu za igranje. Koliko i simboli, toliko su opasne i boje. Sa svoje strane, ispraćam zelenog goluba u nezasluženu penziju. Toliko i što se tiče moje saradnje u zapisu sa onim lošim rešenjem goluba.