Bitka za Trepču i Gazivode: U septembru velika iskušenja za Beograd, nastavlja se dijalog o imovini na KiM
Onako kako je delegacija Prištine tokom dijaloga sa Beogradom u četvrtak u Briselu težila tome da temu ekonomije navede na priču o ratnoj odšteti, tako bi u septembru, za kada je zakazan naredni sastanak, i kada će se na stolu naći pitanje imovine, moglo da se desi da albanska strana to pokuša da podvede pod dijalog o – „sukcesiji“.
Vlasti u Prištini su velikim delom proteklih godina raskrčmile srpsku imovinu na KiM, ili su je propisima prevele u ruke tzv. Kosova, a šapu bi da pruže i dalje, na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji centralne Srbije. To se odnosi, na primer, na preduzeća i kasarne, mada su pominjali da će čak potraživati i ambasade bivše Jugoslavije.
Još pre tri godine vlada u Prištini je donela odluku da „Republika Kosovo postane vlasnik nepokretne imovine koja je registrovana pod imenom SFRJ“, što je Beograd, kao i mnoge druge odluke, proglasio ništavnim. Osim tema koje bi htela da nametne, Priština nastoji da pobegne od toga da se u Briselu razgovara, recimo, o rudarskom kombinatu „Trepča“, braneći to kao „svoje unutrašnje pitanje“, uprkos činjenici da najveći vlasnički udeo u kombinatu ima Fond za razvoj Republike Srbije (oko 55 odsto).
Umesto da sačeka da se sa Beogradom postigne nekakav dogovor po pitanju statusa „Trepče“, parlament u Prištini je već usvojio dokument kojim briše vlasništvo Beograda u ovom rudarskom kombinatu, od kojeg živi 3.000 srpskih porodica. Pokazuju otvorene pretenzije i prema hidrocentrali „Gazivode“, kojom bi hteli da gazduju.
VREDNOST 200 MILIJARDI
Imovina Srbije na KiM, prema ranijim procenama, vredela je oko 200 milijardi dolara i zauzima više od polovine teritorije Pokrajine. U posedu preduzeća u društvenoj i državnoj svojini bila je trećina zemlje (320.000 hektara), 14 odsto je imovina privatnih subjekata (156.000 hektara), dok je 15 procenata privatno i vlasništvo Srpske pravoslavne crkve (160.000 hektara). Svoje objekte i resurse na KiM imaju PTT, „Železnice Srbije“, EPS, „Srbijašume“…