Preokret u Karakasu: Nova era odnosa sa EU

Predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, uverava naciju da počinje nova era dijaloga sa Evropskom Unijom nakon što je odlučio da povuče svoju odluku o izbacivanju ambasadorke EU iz zemlje.

„Iz telefonskog razgovora sa visokim predstavnikom Žozefom Boreljom proizašla je inicijativa da krenemo putem diplomatskog i političkog dijaloga sa Evropskom Unijom. Dobili smo predlog da se suspenduje izbacivanje ambasadorke EU u Karakasu. Učinilo mi se da je dobra ideja, kako kaže Džon Lenon, da dam šansu dijalogu, diplomatiji, razgovoru i novom razumevanju sa EU.“

​Maduro dodaje: „Čini mi se da je u ovom trenutku to najbolje rešenje, najpametnije i najadekvatnije i koje odgovara onome što mi tražimo – da svet sasluša Venecuelu.”

Nekoliko sati ranije ministar inostranih poslova Venecuele, Horhe Areasa, izjavio je da je odluka o nastavku dijaloga sa EU doneta posle dugog razgovora sa Žozepom Boreljom.

​Nikolas Maduro je 29. juna rešio da proglasi ambasadorku EU u Karakasu Izabel Brilante Pedrosu personom non grata pošto je Brisel proširio sankcije protiv Venecuele na još 11 lica koja, po mišljenju Zapada, podrivaju demokratiju u Venecueli. Brisel je sankcije protiv ove karipske zemlje uveo krajem 2017. godine i one obuhvataju embargo na izvoz oružja, zabranu putovanja i blokiranje finansijskih sredstava čitavog niza venecuelanskih zvaničnika.

Madurova odluka došla je u isto vreme kad i odluka Visokog suda Engleske koji je 2. juna doneo rešenje da Venecueli ne vrati 31 tonu zlata koju Karakas čuva u Banci Engleske. Sudija Najdžel Tir izrazio je sumnju u autoritet Madura i izjavio da je za Britaniju prelazni predsednik Venecuele Huan Gvajdo, prema tome, Maduro nema pravo da prodaje venecuelansko zlato. Centralna Banka Venecuele nazvala je ovu odluku apsurdnom i izjavila je da će podneti žalbu kako bi se spor rešio u Vrhovnom sudu.

​Karakas je u maju 2020. od Londona tražio pristup svom zlatu u vrednosti od milijardu dolara kako bi uz kontrolu UNDP Ujedinjenih Nacija kupila lekove i hranu. U jeku krize zbog Kovida 19 zemlja zbog sankcija nije u stanju da uveze lekove ni potrebnu medicinsku opremu.

Brisel je u utorak upozorio Madura da će u slučaju opozivanja ambasadora odgovoriti istom merom i da će Venecuela posle takve odluke ostati u “međunarodnoj izolaciji”. Opomenu je Maduro dobro razumeo, pa je zato i doneo nepopularnu odluku da ostavi na položaju ambasadora EU.

Venecuela se godinama nalazi u krizi izazvanoj s jedne strane sankcijama, s druge strane nizom pogrešnih ekonomskih mera. Prekidanje svih veza sa Zapadom u ovom trenutku za Venecuelu bi predstavljalo ekonomsko ubistvo.

Prema podacima svetske banke Venecuela je treća najteža zemlja za poslovanje na svetu. Gora siTuacija je samo u Eritreji i Somaliji. Ipak, najveći inostrani investitori u Venecueli su upravo zemlje Evrope. Na prvom mestu Holandija (čije kolonije u Karibima su venecuelanski najbliži susedi) a zatim i Španija. Repsol, španska naftna kompanija, jedina je koja i dalje radi u Venecueli, uprkos američkim sankcijama koje joj to zabranjuju i neprestanim pretnjama SAD. Španija je našla takozvanu „rupu u zakonu” – navodno, ovim putem, Venecuela naftom vraća Španiji državni dug.

Prekidati takve veze, u trenutku kada je čak je i ruski Rosnjeft bio prinuđen da napusti Venecuelu zbog jer mu je Amerika uvela sankcije zbog pomoći koju pruža režimu Madura, nije ni malo mudro. Maduro to odlično zna.