Vučićeva diktatura

Piše: Vladimir Đukanović

Samo u toj Vučićevoj strahovladi je moguće da protestuješ kad hoćeš i koliko hoćeš, da nikom skup ne prijaviš, da blokiraš saobraćajnice, ulaz u sud, da maltretiraš predstavnike vlasti od lokalnih samouprava, preko Narodne Skupštine, pa sve do toga da blokiraš Vladu i Predsedništvo. Izbore dobijaš kad god poželiš, što je, dabome, odlika diktature. Možeš i da udaraš policiju, koja mučena tu stoji i trpi iživljavanje ”ugnjetavanih” tako što im tobože ugroženi od diktature otimaju štitove, udaraju pesnicama, gađaju ih, pljuju, a ona ne reaguje osim kada mora da spreči da baš upadnete u instituciju, pa i tada te samo izgura i ne vadi pendrek. Setih se odmah stradalog Ranka Panića, koji je valjda stradao od demokratske čizme, kao i prebijanja današnjeg diktatora koga je policija kao tada visoko rangiranog opozicionog političara prebila na mrtvo ime sa sve narodom samo zato što je hteo sa tim istim narodom da se prošeta od Trga Republike do zgrade RTS. Inače, kada vidimo slike iz zapadnih zemalja, iz tih kolevki slobode i demokratije, tamo vas policija za postupke koje kod nas čine danas ”uplašeni od diktature” izubija da ti sve bridi od udaraca pendrekom, čizmama, elektrošokovima, ma čim stigne. Polomi vas kao slamčicu, ali to su demokratske batine. Kod Vučića u diktaturi je strašno što te policija eto izgura da ne upadneš u instituciju i ne zapališ je. Sram bilo tu diktatorovu Pretorijansku gardu.

Samo u Vučićevoj diktaturi možeš diktatoru da vređaš porodicu, da mu brata i sina proglašavaš na pravdi Boga za najgore kriminalce, da govoriš kako diktatorov otac nije zapravo njegov otac, da mu vređaš majku… Evo, neka se sa tako nečim proba u nekoj demokratskoj zapadnoj zemlji. Probajte takve gadosti da pišete recimo za Makronovu porodicu. Bili biste lišeni slobode kao bela lala, a kazna bi bila da vam uši zvone, no to je tako u demokratiji. U Vučićevoj diktaturi ti se ništa ne dogodi, čak dobiješ pohvale ako što više gadosti objaviš.

U toj jezivoj i strašnoj Vučićevoj diktaturi, sudije i tužioci gotovo uvek oslobađaju one koji divljaju ulicama, lupaju državne institucije, blokiraju magistralne i međunarodne puteve. No u toj i takvoj diktaturi uglavnom pred tim istim sudijama i tužiocima stradaju diktatorovi saradnici, jer bez blama im se određuje pritvor i to bez želje da se uopšte razmotre razlozi da li je pritvor kao mera neophodan, izbacuju im se advokati iz sudnice, tzv.nezavisni mediji rukovode time ko će biti uhapšen i procesuiran, a na kraju i osuđen. Čak i kaznu odrede, a prethodno napišu i optužnicu i presudu preko malih ekrana. Samo kod te diktatorske aždaje kakva je Vučić moguće je da mu bude pohapšeno pola stranke koju je do juče vodio. Nešto se ne sećam da je kod ovih što su protiv te i takve diktature u vreme njihovog sprovođenja slobode i demokratije bilo moguće išta slično. Pod takvom mračnom Vučićevom vlašću kako je krste ovi što bez blama javno na nasilje pozivaju i nemaju nikakve posledice zbog toga, taj strašni diktator Vučić se odrekao jednog dela državne vlasti, pa je pravosuđe skroz prepustio da bude nezavisno od vlasti ove države. Nikada nisam razumeo zašto i danas sam još čvršćeg uverenja da sam bio u pravu jer sam bio protiv ustavnih promena. Zaista, srpsko pravosuđe jeste u potpunosti nezavisno u odnosu prema našim vlastima, a da li je nezavisno od vlasti nekih drugih država, e to je već tema za ozbiljno razmišljanje.

Posle svega ispisanog, oprostite, ali nekako vam bude milo da u ovoj strašnoj Vučićevoj diktaturi budete sužnji. Veća prava imate od bilo kog njegovog saradnika ili bliskog čoveka. I da, biću slobodan, on nema gotovo nikakvu vlast, osim spoljne politike i donekle finansija i ekonomije. Toliko o Vučićevoj strahovladi i diktaturi.