Loše se po Ukrajinu piše: Trampov povratak zamrzava sukob Kijeva i Moskve, zaustavlja integraciju Ukrajine u NATO na 20 godina!
Iako će u Ovalni kabinet Bijele kuće ući tek za dva i po mjeseca, već su počele analize može li Donald Tramp ispuniti predizborna obećanja i donijeti mir Ukrajini i Bliskom istoku. Prema pisanju „Vol strit džornala“, koji se poziva na izvore bliske Trampu, savjetnici novoizabranog predsednika nude zamrzavanje rata duž prve linije, konsolidaciju okupiranih teritorija za Rusiju, demilitarizovanu zonu i zaustavljanje integracije Kijeva u NATO na 20 godina.
Dakle, Trampovi savjetnici bezuslovno preporučuju zamrzavanje sukoba, prepuštanje približno 20 posto teritorija Ukrajine Rusiji i „privremeno obustavljanje“ pokušaja Kijeva da se pridruži NATO-u.
Prema Vol strit džornalu, postoji i varijanta u kojoj bi Ukrajina obećala da neće pokušavati da uđe u NATO najmanje 20 godina, a u zamjenu bi Sjedinjene Države nastavile da je snabdijevaju oružjem.
Takođe, nakon zamrzavanja duž linije fronta predlaže se uspostavljanje demilitarizovane zone dužine približno 1.200 kilometara, između trupa Ukrajine i Ruske Federacije.
Za sada nije jasno ko će to kontrolisati, ali razmatra se mogućnost angažovanja mirovnih snaga bez učestvovanja američkih trupa i bilo kojih struktura koje one finansiraju, uključujući i UN.
– Možemo pružiti obuku i drugu potporu, ali na terenu treba da budu Evropljani. Nećemo slati Amerikance da održavaju mir u Ukrajini i nećemo plaćati. Neka to rade Poljaci, Nemci, Britanci i Francuzi – rekao je jedan od članova Trampovog tima.
Netanjahu će se suočiti sa mnogo čvršćim predsednikom
Ali i Si-En-En je objavio da će Donald Tramp pokušati da okonča ratove na Bliskom istoku, i to već prije svoje inauguracije 20. januara 2025. godine, a to je izjavio bivši izraelski diplomata Alon Pinkas. Prema njegovim riječima, Tramp će od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua tražiti da proglasi pobjedu nad Hamasom i Hezbolahom, a zatim da sklopi dogovor preko posrednika.
Si-En-En je citirao i zvaničnika Palestinske nacionalne inicijative Mustafu Bargutija koji takođe misli da Tramp „neće tolerisati ratove u obliku u kojem se događaju“ te da će se „Netanjahu suočiti s puno čvršćim predsjednikom od onoga na kojeg je navikao“.
Međutim, Barguti je dodao da to neće puno promijeniti Palestince „jer su obe administracije bile potpuno pristrasne prema Izraelu“ te da postoji bojazan da će Tramp dopustiti Izraelu da aneksira djelove Zapadne obale, što bi značilo „kraj dvodržavnog rešenja“.
Na globalnom nivou još teži problem izazvala je njegova odluka iz 2018, kada je povukao Ameriku iz nuklearnog sporazuma s Iranom koji je krajem 2015. bio sklopljen nakon više od dvanaest godina međunarodnih pregovora. Bio je uveren da može ispregovarati „bolji dogovor“ od svog prethodnika Baraka Obame.
Ali njegova politika „maksimalnog pritiska“ na Iran bila je neuspešna. Godinu dana nakon povlačenja SAD iz ugovora Iran je takođe počeo postupno da se povlači iz svojih obaveza iz sporazuma. Danas je zemlja bliža izradi nuklearne bombe nego ikad i u čvrstom zagrljaju s Rusijom.
Što se tiče Ukrajine, tamošnji prilično uticajni portal Strana je zaključio da, ako Sjedinjene Države žele da okončaju rat uz postojeću liniju fronta, postoji 80-postotna garancija da će se to dogoditi. Ni ukrajinske vlasti ni Evropa neće moći da se odupru volji Vašingtona jer Ukrajina u potpunosti zavisi od pomoći Vašingtona i nije u poziciji da insistira na nemogućim uslovima. A na Rusiju bi, ako uspori taj proces, Amerika mogla da pokuša da utiče preko Kine i drugih zemalja globalnog juga koje su zainteresovane za što brži završetak rata.
Druga struja – rat je „dobar posao“
Međutim, unutar Republikanske stranke postoji jaka ratna struja koja zagovara nastavak čvrste politike prema Rusiji. Reč je o grupaciji koja je povezana s američkim vojnoindustrijskim kompleksom, kao i s naftnim i gasnim biznisom, koji direktno profitiraju od rata u Ukrajini.
Ta grupacija će pokušati da uvjeri Trampa da je rat „dobar posao“, budući da je Amerikancima omogućio da osvoje evropsko tržište nafte i gasa, istiskujući Ruse. Osim toga, rat u Ukrajini veže Evropu za Sjedinjene Države, čineći EU zavisnom od američkih odbrambenih garancija. Istovremeno slabi dva glavna američka ekonomska konkurenta: Evropu (zbog razaranja veza s Ruskom Federacijom) i Kinu (zbog činjenice da je sada Amerikancima lakše da proguraju trgovinska ograničenja protiv Kine u EU).
Međutim, istraje li Tramp na mirovnoj inicijativi, Vladimir Putin neće odbiti njegove predloge ako stignu, nego će ući u pregovore da bi se postigli najbolji uslovi prekida vatre za Rusku Federaciju. Konačno, okončanje rata pod uslovima održavanja ruske kontrole nad ogromnim okupiranim područjima Ukrajine bilo bi zapravo velika pobjeda za Rusiju, pogotovo ako se uzme u obzir da se za nju sve moglo završiti puno gore, navodi Strana ono čega se najviše plaše u Kijevu.
(Jutarnji list/Novosti)