TRAMPOVA POBJEDA I GEOPOLITIČKA POZICIJA SRBIJE NA BALKANU

Piše: Rastislav Stojsavljević, profesor geopolitike

 

Posle održanih najvažnijih američkih izbora u XXI veku, polako se sumiraju utisci. Pobeda kandidata iz Republikanske stranke, Donalda Trampa nije iznenađenje. Ono što jeste je ubedljiva razlika u broju osvojenih elektora. S obzirom na to da se još uvek broje glasovi u dve države, u Nevadi i Arizoni, sačekaćemo još malo da saznamo ukupan broj elektora koje su osvojile obe strane. S obzirom na to da Tramp vodi u obe države, za očekivati je da broj njegovih elektora na kraju bude 312, za razliku od kandidata Demokratske stranke, Kamale Heris koja je uzela 226. Elektorski koledž neće imati težak zadatak da 17. decembra izabere Donalda Trampa za 47. predsednika SAD. On će biti drugi predsednik u istoriji SAD koji je imao razdvojene mandate. Prvi je bio demokrata Grover Klivlend sa razdvojenim mandatima (1885–1889. i 1893–1897). U mandatu između je bio republikanac Bendžamin Herison. Ovo je bio mandat kada su SAD anektirale Havaje. Stoga, Donald Tramp će biti prvi republikanski predsednik sa razdvojenim mandatima.

Ono što nijedna anketa nije predviđala je to da su demokrate potučene do nogu u trci za Senat. Trenutno je 52 prema 45 u broju senatora za Republikansku stranku. Još se čekaju rezultati glasanja iz Arizone, Nevade i Pensilvanije. Po svemu sudeći, demokratski kandidat za senatora u Arizoni, Galeo, dobiće mesto u Senatu, ista je situacija sa Rouzenom iz Nevade. Međutim, u Pensilvaniji će verovatno pobediti republikanski kandidat za senatora Mekormik. Stoga je sve izvesnije da će raspodela u gornjem domu američkog Kongresa biti 53 prema 47 za „crvene“. Ovakva situacija novom predsedniku Donaldu Trampu daje veće mogućnosti da progura neke svoje političke odluke i rešenja. Trka za donji dom Kongresa – Predstavnički dom, još nije završena. Raspoređeno je 395 članova Predstavničkog doma i čeka se odluka za još 40. Dok se ovi redovi pišu, Republikanska stranka ima zagarantovanih 205 mesta naspram 190 Demokratske stranke. Najviše praznih mesta još mora popuniti Kalifornija (14) ali i Arizona (4), Nevada (3), Oregon (3) i Vašington (3). Uvidom u trenutne rezultate, postoji velika šansa da Republikanska stranka sačuva većinu u Predstavničkom domu i da se desi ono što niko nije predviđao, a to je takozvana „crvena vertikala“. Republikanci će imati većinu u oba doma Kongresa. Predsednik sa svojim timom biće iz njihovih redova.

Izgleda da je kockanje demokratama došlo glave. Procena da će aktuelni predsednik DŽozef Bajden izgubiti od Donalda Trampa, pritisak na njega da se povuče iz predsedničke trke i imenovanje aktuelnog kopredsednika Kamale Heris, pokazalo se kao greška. Nedostatak harizme, nejasan politički program, odabir manje poznatog Tima Volca iz Minesote kao potencijalnog kopredsednika doveo je demokratskog kandidata do poraza.

U fokusu američkog birača bila je isključivo ekonomija. Neodlučne glasače u „neodlučnim državama“ interesovala su samo ekonomska pitanja. U anketama na samim biralištima oko 70% izašlih glasača izjasnili su se kao nezadovoljni trenutnom američkom ekonomijom. Pitanje spoljne politike nikada nije bilo bitno, a pokazalo se da je pitanje abortusa manje važno nego što se procenjivalo. Iz tog razloga je Donald Tramp osvojio svih sedam neodlučnih država (ukoliko sačuva procente iz Arizone i Nevade gde se još uvek broje glasovi), što je potpuno neočekivano. Donald Tramp je povećao procente svojih birača među mladim ljudima, afroamerikancima i hispanoamerikancima. Veći procenat žena je glasao za Trampa nego na prošlim izborima. Jedna od ključnih stvari je što radnički sindikati, inače privrženi Bajdenu nisu dali otvorenu podršku Kamali Heris. Nedostatak podrške industrijskih radnika u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu i Severnoj Karolini povećao je procenat demokratskih glasača koji nisu izašli na glasanje, ali se jedan deo glasova i „prelio“ prema Trampu.

Izgleda da je jedna od bitnih stvari bilo i pitanje migranata i može se očekivati od januara restriktivnija američka politika prema strancima koji nelegalno borave u SAD. Nepopularnost Kamale Heris povukla je sa sobom i kandidate za Senat tako da je izvesno da tri mesta demokrate neće moći odbraniti (Ohajo, Pensilvanija i Zapadna Virdžinija).

Američka spoljna politika će se za nijansu promeniti u svetu. Ne bi trebalo očekivati epohalne promene po pitanju Jugoistočne Evrope. Što se tiče sukoba u Ukrajini očekuje se da se od januara čuju pozitivniji tonovi iz Vašingtona i Moskve i da se ublaži situacija kako bi se postigao nekakav dogovor. Posle prvih vesti da se Tramp vraća u Belu kuću, pojedini evropski zvaničnici izašli su sa stavom da će se njihova podrška Kijevu nastaviti iako američka pomoć bude smanjena. Koliko će to biti izvesno, ostaje da se vidi.

Promena će svakako biti u NATO savezu. Ukoliko Tramp bude nastavio svoju politiku prema evropskim vojnim saveznicima kakvu je imao u svom prvom mandatu, mogu se očekivati veće tenzije između Vašingtona sa jedne i Brisela, Berlina i Pariza sa druge strane. Tramp će sigurno tražiti da evropske države koje su u NATO izdvajaju više svojih sredstava za tu organizaciju, tj. da veći procenat nacionalnih budžeta ode u vojne svrhe. Mogu se očekivati razmimoilaženja u stavovima oko rata u Ukrajini i da će Budimpešta i Bratislava imati stavove koji su najbliži Vašingtonu. Biće zanimljivo videti kako će Mađarska i Slovačka usaglasati svoje stavove sa Trampom oko Kine koju će on predstaviti kao svog najvećeg geopolitičkog protivnika. Dolaskom Trampa mogu se očekivati blaži tonovi prema Rusiji, ali će situacija na Bliskom istoku sigurno biti složenija. Radi postizanja mira, Tramp će insistirati da se donesu konačna rešenja, a ona mogu otići u pravcu potpune kontrole spornih teritorija (Pojas Gaze, Zapadna obala, Golanska visoravan) od strane Izraela. Nije isključeno ni američko približavanje Iranu kako bi se tu ostvario veći uticaj u odnosu na Kinu.

Postavlja se pitanje koliko će se nova američka administracija baviti prostorom Balkana. S obzirom na to da se očekuju veće tenzije između Trampa i nekih evropskih lidera, za očekivati je da dođe do američkog insistiranja da oni budu glavni pregovarači po pitanju dijaloga Beograda i Prištine. Bajdenova administracija je to pitanje, barem zvanično prebacila u nadležnost Pariza i Berlina kako bi im dala na značaju. Propast Evrope je evidentna i ona je u uzlaznom trendu. Trampova administracija će to ubrzati. Srbija je okružena NATO državama. Nema kontrolu nad svojom južnom pokrajinom. Sve države u okruženju, sem Bosne i Hercegovine (zbog srpskog glasa) su priznale nezavisnost tzv. Kosova. Stav SAD se po tom pitanju neće menjati. Tramp će insistirati na postizanju konačnog rešenja. Ali to rešenje neće moći doći bez pristanka Beograda. Nova američka administracija će tu delovati u dva pravca, kao i u prvom mandatu. Prvo će se vršiti pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost tzv. Kosova. Ipak, u tom pritisku se ne očekuju pritisci i ocene kakve imamo od zvaničnika posrnule i sve više klonule Evropske unije. Kada Beograd bude odoleo pritiscima, očekuje se da Trampova administracija uzme u obzir stavove Rusije i Kine u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jer svaka odluka na tom nivou mora da prođe potencijalni veto. Ono što bi za Srbiju bilo odlično je da se pregovori izmeste iz okrilja Evropske unije i prebace u Ujedinjene nacije. Time bi Srbija sa državama koje je podržavaju mogla da ima širi manevarski prostor i da možda ožive neki stari planovi za rešenje situacije u našoj južnoj pokrajini.

Očekuje se da Trampova administracija zaustavi nezakonitu ulogu visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Negativan stav Brisela, Berlina i Pariza prema Republici Srpskoj je kuliminirao za vreme mandata DŽozefa Bajdena. Očekuje se da će Tramp i ovde ići na dogovor i da će više poštovati institucije Republike Srpske zagarantovane Dejtonskih sporazumom.

Očekuje se da nova američka administracija podrži političke partije u Crnoj Gori koje su pobedile na izborima krajem avgusta 2020. godine. Trampova netrpeljivost prema politici DPS bila je izražena i za vreme njegovog prvog mandata. Čini se da su rezultati popisa bili prihvatljivi za obe strane, tako da će nova američka administracija nastaviti da pokušava da pridobije srpske predstavnike za sebe i da daje nešto zauzvrat.

Za Beograd je dobro što ima odlične političke veze sa Budimpeštom. Donald Tramp je u odličnim odnosima sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, pa se očekuje jači uticaj suverenističkih snaga u Evropi. U tom svetlu za Beograd bi bilo odlično da se još više približi osovini Bratislava – Budimpešta – Prag – Varšava ili Višegradskoj grupi i time ostvari još bolje veze sa novom američkom administracijom.

Trenutna je zagonetna uloga bivšeg Trampovog savetnika Ričarda Grenela. U vreme njegovog službovanja u pregovorima između Beograda i Prištine, može se reći da se čuo znak višeg razuma sa američke strane. Ostaje da se vidi da li će i koju će Grenel imati funkciju pri novoj raspodeli zaduženja.

Na kraju, postavlja se pitanje oko nekih dogovora koji su napravljeni sa Donaldom Trampom u njegovom prvom mandatu. Potpisani Vašingtonski sporazum je obavezivao Srbiju da prebaci svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i prizna taj drevni biblijski grad za prestonicu Izraela. Ukoliko Tramp bude insistirao da se ovo ispuni, ostaje da se vidi kakva će biti reakcija Beograda i koliko bi to pogoršalo naše odnose sa islamskim svetom. Ukoliko se kontrola štete mogla regulisati preko Ujedinjenih arapskih emirata, možda to bude uzak put koji se otvara pred Srbijom. Sa ovim pitanjima su povezana još dva. Prvo je neuvođenje sankcija Rusiji na kojem nova američka administracija neće insistirati. Izgleda da je Beograd uspeo da kupi vreme protekle četiri godine do dolaska nove administacije koja će iamti blagonakloniji stav po ovom pitanju.

Drugo pitanje je vezano sa odnose sa Kinom. Trampova administracija će usložiti odnose sa „Zmajem sa Istoka“. Beograd ima potpisan slobodan trgovinski sporazum sa Pekingom i srpski zvaničnici često putuju u Kinu na sastanke i seminare, dogovaraju poslove i diplomatsku saradnju. Ostaje da se vidi kakav će Tramp imati stav po tom pitanju. Još uvek aktuelna američka administracija nije postavljala pitanje pri potpisivanju ovog sporazuma. Očekuje se da tu Tramp bude oštriji. Sporazum se svakako neće poništiti, ali možda Vašington bude vršio pritisak na Beograd da se obim trgovine smanji na minimum. U tom slučaju, diplomatski izlaz iz potencijalnog problema Beograd može tražiti preko Budimpešte.

U svakom slučaju, geopolitičke procene su optimistične. Svako smanjivanje uticaja zvaničnika iz zemalja Evropske unije na pregovarački proces Beograd-Priština dobra je stvar za Srbiju.

Dolaskom Trampa SAD će se okrenuti sebi i rešavanju svojih, pre svega ekonomskih problema. Monroova doktrina biće više na snazi za vreme nove administracije, pa se očekuje novo političko komponovanje sveta gde Srbija može da traži i dobije svoju šansu.