Evropska preduzeća prednjače u pogledu zelene tranzicije

Prema Istraživanju Evropske investicione banke (EIB) o investicijama za 2024. godinu, kompanije u Evropskoj uniji relativno su dobro podnele zdravstvene, cenovne i trgovinske šokove iz prethodne četiri godine i povećale su ambicije u pravcu zelene i digitalne transformacije. Istraživanje koje je objavljeno na godišnjim skupštinama Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu pokazuje da preduzeća u EU prednjače u pogledu zelene tranzicije i jačanja svojih lanaca snabdevanja, kao odgovor na povećane geopolitičke rizike i poremećaje u tokovima snabdevanja.

Ovo najnovije istraživanje pokazuje da je 61% preduzeća u EU investiralo u mere za borbu protiv klimatskih promena, u poređenju sa 56% u 2023. i 53% u 2022. godini. Šire gledano, oko 90% preduzeća u EU i SAD preduzelo je mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz investicije u smanjenje otpada, reciklažu i energetsku efikasnost. Više od četvrtine preduzeća u EU (27%) vidi tranziciju ka privredi sa nultom neto emisijom kao priliku u narednih pet godina.

„Posvećenost preduzeća u EU zelenoj i digitalnoj tranziciji ilustruje potencijal evropske privrede”, rekla je predsednica EIB Nađa Kalvinjo. „Istraživanje potvrđuje da je javno-privatno partnerstvo u središtu strateških investicija kako bi se održala konkurentnost, sigurnost snabdevanja i samostalnost EU na globalnim tržištima.”

Kako istraživanje pokazuje, 37% ukupnih investicija privrede EU usmereno je na nematerijalna ulaganja, kao što su istraživanja, veštine i specijalizovana znanja (know-how). Digitalne tehnologije koristi 74% preduzeća, što je povećanje za 4% u odnosu na prošlu godinu. U ovom segmentu preduzeća u SAD i dalje vode sa 81%. Kada su naredne tri godine u pitanju, mnoge evropske kompanije prioritet daju investicijama u zamenu umesto u proširenje kapaciteta, tako da samo 26% preduzeća u EU planira proširenje poslovanja, u poređenju sa 47% preduzeća u SAD.

„Usredsređenost preduzeća u EU na inovacije je dobrodošla i mora se podržati”, dodala je predsednica EIB Nađa Kalvinjo. „Zato Grupacija EIB radi na novom Akcionom planu radi jačanja integracije evropskih tržišta kapitala, čime će se privatna štednja usmeriti u proizvodne investicije u Evropi”.

Poslovno okruženje i dalje izaziva zabrinutost preduzeća i u Evropskoj uniji i u Sjedinjenim Državama, a najviše brige preduzećima zadaju nedostatak kvalifikovane radne snage i neizvesnost. Visoki troškovi energije još uvek ometaju poslovne investicije i 46% preduzeća u EU smatra ih značajnom preprekom. Većina (60%) izvoznika iz EU izjavljuje da još uvek moraju da ispunjavaju različite standarde i propise o zaštiti potrošača u različitim državama članicama, ističući da i dalje postoji fragmentacija tržišta.

„Evropska preduzeća dobro napreduju i u oblasti klimatskih promena i u digitalnoj transformaciji,” rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Ali za podsticanje investicija u EU nužno je imati manje fragmentirano jedinstveno tržište EU.”

U istraživanju se takođe ističe značaj pouzdanih lanaca snabdevanja. U poređenju sa prošlom godinom, manja je zabrinutost zbog poremećaja trgovine, ali preduzeća ne vide poboljšanja u smislu novih propisa, carina ili ograničenja trgovine. Preduzeća iz EU su dobro integrisana u svetsku trgovinu i od toga su u prošlosti imala znatne koristi. U potrazi za ekonomskom bezbednošću i efikasnošću, firme iz EU u današnjem svetu sa sve većim geopolitičkim tenzijama reaguju jačanjem otpornosti svojih lanaca snabdevanja.

Istraživanje je obuhvatilo oko 12.000 preduzeća u svim zemljama EU, kao i kontrolni uzorak u SAD. Namenjeno je kreatorima politike, ekonomistima i poslovnim rukovodiocima, pružajući im uvid u investicioni ambijent i identifikujući korake koje treba preduzeti radi podsticanja privrednog rasta i otpornosti.