Dubrovačke jesenje igre

Piše: Aleksandar Apostolovski

 

Namerava li Aleksandar Vučić da se kandiduje za predsednika Hrvatske? Da je neko pao s Marsa u Dubrovnik, a onda čitao hrvatsku štampu i gledao njihove televizije, pomislio bi upravo to. Tokom samita Ukrajine i zemalja Jugoistočne Evrope, Vučić je ukrao šou ne samo domaćinu skupa premijeru Andreju Plenkoviću već i daleko moćnijem igraču, predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, dok šef hrvatske države Zoran Milanović nije bio ni pozvan. Ko ga je proglasio za personu non grata na samitu, da li njegov politički arhineprijatelj Plenković, da li možda Zelenski, koji nije najoduševljeniji Zokijevim izjavama o ratu u Ukrajini, da li ipak Brisel, manje je bitno. Kako su predsednički izbori u Hrvatskoj već u decembru, neutralni posmatrač bi se zapitao ko je bio stvarni domaćin na dubrovačkom Stradunu i da li to dugajlija iz Beograda, setno zagledan u more sa terase apartmana u kom je odseo, započinje predizbornu kampanju?

Svakako da Aca nije slučajno objavio ovu romantičnu fotografiju na svom nalogu, već je to učinio samo da bi dodatno uspalio atmosferu i motivisao čitaoce portala da ispisuju stotine i stotine rezigniranih komentara u kojima preovladava konstatacija da je predriblao Plenkovića, pa se jedan od duhovitijih anonimnih komentatora požalio kako nije fer da se cajke proteruju iz Hrvatske, dok Vučić deli lekcije i likuje zbog svog diplomatskog trijumfa na Dubrovačkim jesenjim igrama. Šta bi tek bilo da se Vučić bućnuo u more? Zar bi i Jadran bio kriv što ga je prihvatio?

Naravno da Vučić ne namerava da se useli na Pantovčak, ali je iskoristio priliku da svojom izjavom o građanskom ratu u Hrvatskoj odbrusi Plenkoviću, a kako su koalicioni partneri HDZ-a ultradesničari iz Domovinskog pokreta, pregrejani hrvatski mediji su rezignirano konstatovali da je im je Aca uzeo bodove na domaćem terenu i pohitao ka Beogradu, da dočeka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Kako je u Dubrovniku Vučić još i izmenio tekst deklaracije gde se pominje obavezno uvođenje sankcija Rusiji, opšti zaključak zagrebačkog tiska jeste da se četnik Vučić slavodobitno vraća kući.

Zoki Milanović ne bi bio to što jeste da odmah nije preuzeo inicijativu, pa posolio sveže diplomatske rane Plenkiju, izjavljujući: ako ne želiš da ti Vučić pokvari šou, onda ga ne pozivaš, a onda je osuo paljbu po hrvatskom premijeru, aludirajući na njegov neinteligentno sročeni početni tekst „Dubrovačke delegacije”, koju je Vučić redigovao.

Dan ili dva ranije, južnije od Dubrovnika, u Tivtu su ručali upravo Vučić i Milanović, gde je Zoki lično od Vučića saznao da se sprema za odlazak u Dubrovnik, što tek sada može podgrejati spekulacije o tome da se predsednik Srbije meša ili upravlja izbornim procesima u regionu. Iako je u Tivtu, na još jednom od mahom uzaludnih samita lidera regiona zvanog Brdo–Brioni, gde uglavnom uživaju novinari, kako zbog dnevnica, tako i zbog kratkog boravka na primorju, konstatovano da su prioritet zapadnog Balkana dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja, odnosno da je sve super, što je opšte mesto ovakvih skupova, preovladale su provokacije pojedinih podgoričkih medija i trbuhozboraca Mila Đukanovića da je Vučić daljinskim upravljačem sa Andrićevog venca upravljao lokalnim izborima u Crnoj Gori.

I još kad Vučiću kolega iz tamošnjih medija, uz postavljeno pitanje, pomene i „republiku Kosovo”, to je isto kao da date gajbu piva Luki Dončiću pred utakmicu. Takva pitanja su zapravo pogonsko gorivo koje hrani Vučića, jer on vešto koristi da istakne svoju patriotsku politiku, potom uđe u oštar dijalog sa novinarom, plasirajući svoje poruke crnogorskoj, a pre svega srpskoj javnosti, uz poentiranje da mu se ceo NATO popeo na glavu, ali da i njima govori isto, a još im i menja tekstove deklaracija. Uz to, kasnio je u Tivat, simbolički poručujući da glavna zvezda dolazi poslednja na žurku, što možda s pravom izaziva polemike o umetničkom dojmu, ali jeste deo političko-marketinške strategije Aleksandra Vučića. Kad se na to doda utisak poprilično ljutog tipa koji on svesno stvara jer mu spočitavaju da se meša u izborne poslove u tuđim dvorištima, to znači da naglašenim negiranjem Vučić dodatno pojačava sumnje, čime potencira svoju ulogu glavnog igrača u regionu.

Još pre dolaska u Tivat došao je s takvom licencom, jer je sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom na dvodnevnoj konferenciji u Hamburgu, gde je održana konferencija o održivosti, Srbija postala deo globalne inicijative, tj. alijanse za baterije. A gde su baterije, tu je i litijum, pa je sa Šolcom dogovorio da će zajednički obilaziti buduće nemačke rudnike litijuma, obezbeđujući podršku Berlina, koja mu je u poslednje vreme izmicala.

Kako Hrvatska rado sluša glasove iz tog drevnog nemačkog grada, Vučić je opušteno protutnjao kroz Dubrovnik, svestan da je Šolcu, kao i Amerikancima uostalom, litijum važniji od Plenkovića, branitelja i Tompsona, te ne čudi što je svesno postavio sebe u prvi plan. I verovatno će tek uživati pred predsedničke izbore u Hrvatskoj, jer će, kad ohlade glave, i Plenković i Milanović razmišljati kako da se oslobode Vučićeve senke, ispod koje su dobrovoljno stali. Plenki je doživeo poraz u igri jedan na jedan, dok je isključeni Milanović dobio prvu borbu na poene protiv premijera, ali će se pitati koliko će ga skupo koštati ručak sa Vučićem u Tivtu, jer se u Hrvatskoj može shvatiti da bi u Beogradu mnogo radije igrali na Zokija. Dakle, čak i da Vučić ne mrdne prstom na daljinskom upravljaču, koji uglavnom koristi da bi menjao programe na brojnoj postavci televizora koje ima u svom kabinetu, niko mu u Hrvatskoj neće verovati da neće menjati kanale i kandidate na predsedničkoj utakmici u Zagrebu.

Vučić tako stvara famu o svojoj mekoj moći, a posao mu je uveliko olakšan zaista nerazumnom antisrpskom opsesijom koja vlada Hrvatskom, pa sada domoljubi hoće da zabrane koncerte Aleksandre Prijović koji su zakazani za 9. i 10. novembar, uoči Dana sećanja na žrtve Domovinskog rata. Taj plan je unapred osuđen na neuspeh, jer je Hrvatska već pod štiklama zgodne mlade pevačice, koja je upravo pre godinu dana okupirala njihove koncertne hale, sa ideologijom muzičkog jugoslovenskog integralizma koju je postavila njena svekrva Fahreta Jahić, poznatija kao Lepa Brena.

Profesor Žarko Puhovski, bivši predsednik Helsinškog odbora, izgleda je dobro provalio šta se događalo u Dubrovniku proteklih dana. Plenković je, naime, svestan da se Srbija mora privući u EU, o čemu se uzgred Plenki u Briselu najmanje pita, pa je dilema pozvati Vučića u Dubrovnik ili ne unapred bila lažna. Puhovski se s pravom čudi zašto branitelji i koalicioni partneri HDZ-a, koji su odlično organizovani, nisu kao moćni dečki iz vlasti, održali prosvjede na Stradunu, već su, tek kada je Vučić otišao, organizovali demonstracije po televizijama. A kada su se izgalamili pred kamerama, sada se na terenu obrušavaju na Prijovićku.

Mada i Puhovski ume da pretera. Nije mu jasno zašto već desetljećima Hrvatska toleriše da Srbija učestvuje na Mediteranskim sportskim igrama, jer po njegovoj proceni, Mediteran se proteže dotle gde ima maslina, a prema botaničarskoj istrazi Puhovskog, u Srbiji ih nema.

Ali kada bi zavirio na imanja odbeglih Krajišnika iz Hrvatske koji žive po Srbiji, video bi da u njihovim baštama uspevaju masline koje su izbegli Srbi posadili kao uspomenu koja ih podseća na njihove izgubljene domove.

Dečki, obratite pažnju na klimatske promene!

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)