PREGOVORI SA ŠKORPIJOM

Piše: Želidrag Nikčević

Sa političkim neprijateljima je lako: od njih ne očekujete pomoć, a neće vam je ni tražiti.

Ali zato su tu takozvani prijatelji, naročito predizborni. Uprepodobe se, na ranu da ih priviješ. Valjda radimo za zajedničku stvar. Ko ih normalan ne bi podržao?

Međutim, kad se preko vaših leđa dočepaju željene pozicije, u njima istog trena proradi iskonska, racionalno neobjašnjiva pakost, i vrlo energično vam zadaju kobni udarac, iako znaju da je taj potez istovremeno samoubilački.

Situaciju (koja se ponavlja od jednog do drugog izbornog ciklusa) najbolje ilustruje stara pričica:

Škorpija traži od kornjače da je prenese preko rijeke.

Kornjača kaže: „Uješćeš me!“

„Ma ne, kako bih… onda bismo se udavili.“

Ponese je.

Usred rijeke škorpija ujede kornjaču.

– Jesi li poludjela? Pa obje ćemo se sad udaviti.

– Eh, jbg, – uzdahnu škorpija. – Kad sam ja takvo g@vno…

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)