Đukanović: SDT bi trebalo da preispita rad prethodnog rukovodstva EPCG, počev od privatizacije do odnosa sa Prvom bankom i povlašćenim proizvođačima

Kako trenutno posluje EPCG, hoće li doći do povećanja struje i sa kakvim izazovima se suočava ova kompanija bila je Tema Jutra Prve televizije gdje je gostovao predsjednik Odbora direkotra EPCG Milutin Đukanović.

EPCG je poslovnu 2023. godinu završila sa plusom od 52 miliona, naveo je Đukanović i dodao da su uplatili u budžet 17 miliona evra po osnovu poreza na dobit što je rekord.

O cijeni struje

„Nažalost, mi se borimo da jedno zaostajanje koje se dešavalo u prethodnom periodu nadoknadimo. To ne ide lako i puno smo zavisni od hidrologije. Način da to uradimo je da pravimo nove projekte. Svjedoci ste da nije bilo povećanja električne energije ili ako je bilo određenih komponenti mi smo se trudili da kroz politiku popusta to anuliramo. Kompleksna je priča hoće li doći do povećanja cijena električne energije. Sve ćemo analizirati, sve stavke koji se tiču troškova EPCG, a građani ne treba da sumnjaju. Javnost treba vidjeti da je to kompleksna tema. Da bismo zadržali ove cijene električne energije morali smo izvršiti dokapitalizaciju CEDIS-a u iznosu od 26 miliona, dali smo knjižno odobrenje u iznosu od 20 miliona. Imali smo i politiku popusta. Ako smo u periodu od 2017. do 2020. godine na osnovu popusta dali 15 miliona, u ovom periodu smo dali 33 miliona popusta“, kazao je Đukanović.

I drugi faktori opterećuju poslovanje EPCG, a tu prije svega misli na CO2 takse – u poslednje 4 godine su platili 31 miliona a u periodu 2017-2020, platili su 8 miliona.

„Kad saberemo samo ovih nekoliko stavki, knjižna odobrenja, dokapitalizaciju, popusti i takse na CO2, mi smo po tom osnovu imali trošak od 30 miliona evra u periodu do 2017. godine do 2020. godine, dakle prije dolaska novog poslovodstva. Kad saberemo od 1. januara 2021. sa projekcijom do 31. decembra 2024., mi smo izdvojili 110 miliona. U odnosu na nov četvorogodišnji period, to je povećanje od 80 miliona evra. Imamo i komponentu koja je jako važna a to su tzv. povlašćeni proizvođači gdje država sa EPCG treba da im plaća električnu energiju, a onda istu električnu energiju mi građanima prodajemo jeftinije. Platili smo 185 miliona evra od 2021. do 2024. po tom osnovu. A u periodu 2017. do 2020. godine, platili smo 45 miliona. Samo kad pogledate ove obaveze i troškove koje sam naveo, zajedno sa povlašćenim proizvođačima vidite koliko su nam povećani izdaci i zaista je podvig zadržati cijene koje smo imali. Jedina smo država u regionu, možda i Evropi koja je držala te cijene. Samo sam želio da navedem ove elemente kako bi građani znali koliko se EPCG bori za interes građana“, kazao je Đukanović.

Imaju i značajna izdvajanja za ekološku rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja, a uplaćeno je blizu 40 miliona, a ukupno će koštati oko 80 miliona.

„Moramo izmještati i rijeku Ćehotinu. Nama su zalihe uglja pri kraju i to je jedan vitalni projekat i tu moramo izdvajati još 20 miliona evra. Po osnovu ekološke rekonstrukcije ćemo morati da izdvojimo i 100 miliona evra, a ovi brojevi govore koliko radimo u interesu građana“, kazao je Đukanović.

„Bivši režim bi trebao da da izjavu u SDT-u zbog svega što su radili“

Osvrnuo se na komentare na njegove autorske tekstove od strane bivšeg režima i navodi da bi bilo dobro da oni govore u SDT-u zbog svega što su radili.

„Zanemarili su sve preporuke energetske zajednice i savjeta ministara iz Beča da moraju da razmišljaju i kako da se ponašaju. Ti isti koji to kritikuju su sve brutalno pregazili i radili su kontra interesa građana i EPCG i danas imaju obraza da polemišu sa nekim brojevima. Koristim ovu priliku da pozovem SDT da preispita kako je to EPCG radila, počev od privatizacije, odnosa sa Prvom bankom, odnosa sa povlašćenim proizvođačima. Imate i uplatu od 17 miliona u eko fond po osnovu predmeta CO2 – to je završilo u KAP-u kod vlasnika. Ima dosta tema i mislim da su oni dužni da daju odgovore“, kazao je Đukanović.

Kako su oni probili fond sati i rada Termoelektrane kad su imali preporuku energetske zajednice da od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. ne mogu da pređu 20.000 sati, pita Đukanović i dodaje da to znači da je Termoelektrana mogla da radi godišnje svega četiri ipo mjeseca, a taj period je trebalo iskoristiti da se napravi ekološka rekonstrukcija.

„Mi sada saniramo štetu i imamo novu poslovnu filozofiju da novim projektima saniramo slabosti. To je jedini način da pravimo nove izvore električne energije“, podvlači Đukanović.

„Od 1982. do 2022 nije bilo novog izvora električne energije, onda smo uveli solarne panele“

Govoreći o projektu 5000+, Đukanović navodi da imaju 2.000 potrošača kojima su postavljene solarne elektrane na projektima a projekti 3000+ i 5000+ su završeni i imaju solarne elektrane na 5.000 krovova.

„Dominantno su to građani ali ima i pravnih lica. Postavili smo na krovovima preko 55 megavati solarnih elektrana a od toga je 45 megavati priključeno. Da približim građanima, kad se instalira 55 megavati to je preko 60 hektara – 100 fudbalskih terena. Nije to malo, radi se na projektima. Kažem, novim investicijama moramo da saniramo probleme koji su ostavljeni nama da rješavamo. Ovo su prvi megavati koje pravi EPCG. Šta je ona radila ranije? Angažovala privatne kompanije, i garantovali im cijenu električne energije koja je tri puta veća nego što je ona prodaje građanima. To su ti ljudi koji polemišu sa brojevima koje saopštavamo mi ili EPCG. Nadam se da SDT gleda ove emisije a neko mora snositi odgovornost“, kazao je Đukanović.

Poslednji projekat je izgrađen 1982. a to je puštanje u pogon TE Pljevlja.

„Do 2022. nije bilo drugog izvora električne energije“, kazao je Đukanović.

Glavni problemi, navodi, koji se javljaju prilikom izgradnje energetskih objekata su priključci, a postoji tehnička kompatibilnost solarne i hidroenergije.

„Kad pada kiša, radiće hidroelektrane, kad grije sunce, solarne elektrane, na istoj energetskoj infrastrukturi. Možemo napraviti stotine novih megavata solarnih elektrana a suština je da kad idemo u razvoj obnovljivih izvora, onda to prate i baterijski sistemi. EPCG je krenula u projekat baterijskih sistema a ukoliko budemo vrijedni, zaista možemo napraviti značajne rezultate i sanirati u velikoj mjeri probleme. Proizvodi gdje trošiš i proizvedi što više baterijskih sistema“, kazao je Đukanović.

Povećala se potrošnja električne energije u ovoj godini, u odnosu na prošlu godinu, ali Đukanović navodi da nemaju dovoljno izvora a suština je da imamo društveni konsenzus.

„Svi elementi društva, ako mislimo da pravimo nove izvore električne energije, onda od Skupštine, Vlade, lokalknih samouprava, moramo biti na istom zadatku jer je energetika toliko značajna za Crnu Goru i velika šansa koju ne smijemo propustiti. Prvi put su građani zarađivali novac od solarnih elektrana“, kazao je Đukanović.