Kad CIA investira u infrastrukturu demokratije

Piše: Branko Žujović

Sve je počelo juna 1982. godine, čuvenim vestminsterskim obraćanjem Ronalda Regana:

„Cilj koji predlažem je prilično jednostavan: negovati infrastrukturu demokratije – sistem slobodne štampe, sindikata, političkih partija, univerziteta – koji omogućava ljudima da izaberu svoj put, da razvijaju sopstvenu kulturu, da pomire svoje sopstvene razlike mirnim putem…“

Nepune dve godine nakon ovih zavodljivih reči tadašnjeg američkog predsednika, upućenih članovima britanskog parlamenta, osnovana je Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).

Zadatak nove „zadužbine“, koju je osnovao Karl Geršman, bivši pripadnik Socijalističke partije SAD, bio je da svetom distribuira investicije u izgradnju demokratske infrastrukture iz Reganovog govora, ali projektovane isključivo prema geopolitičkim interesima SAD.

Ovaj koncept geopolitičkog delovanja i uticaja značenjsku supstancu imenice demokratija značajno će izmeniti. Demokratija će, tokom vremena ka 21. stoleću, sve više podrazumevati sprovođenje američkih interesa pod plaštom ugroženih građanskih sloboda i narušenih manjinskih prava, nego autentične političke volje domicilnog naroda.

Nova „zadužbina“ dodatno je učvrstila dvopartijski sistem u SAD. Okupila je na jednom mestu nacionalna rukovodstva američkih republikanaca i demokrata, udružujući ih sa svetom biznisa koji je osnovao vlastite fondacije za finansiranje političke pešadije SAD u inostranstvu.
Reganova doktrina

Osnivanje NED-a bilo je uvod u takozvanu „Reganovu doktrinu“ u spoljnoj politici SAD. Reganova doktrina je osamdesetih godina prošlog veka smenila doktrinu „obuzdavanja SSSR-a“, zaostale još iz vremena Trumanove administracije.

„Moramo stajati uz sve naše demokratske saveznike. I ne smemo slomiti veru sa onima koji rizikuju svoj život — na svakom kontinentu, od Avganistana do Nikaragve — da bi prkosili agresiji koju podržava Sovjetski Savez i obezbedili prava koja su naša od rođenja…“

Reganova doktrina zasnovana je bila na strategiji „povratka“ Džona Fostera Dalsa, prema kojoj SAD treba aktivno da potiskuju uticaj Rusije, ali se od pomenute strategije razlikovala po tome što se Regan oslanjao na otvorenu podršku onima koji su se borili protiv ruske, odnosno sovjetske dominacije, posebno u zemljama u razvoju.

„Sjedinjene Američke Države moraju ponovo da izgrade kredibilitet svoje posvećenosti da se odupru sovjetskom zadiranju u interese SAD i interese njenih saveznika i prijatelja, i da efikasno podrže one države trećeg sveta koje su spremne da se odupru sovjetskim pritiscima ili se suprotstave sovjetskim inicijativama koje su neprijateljske prema SAD, ili su posebne mete sovjetske politike“, isticao je Regan.

U tom cilju, njegova administracija je, kako sama američka vlada ističe na svom sajtu, usredsredila veliki deo svoje energije na podršku proksi armijama kako bi ove smanjile sovjetski uticaj.
Nikaragva kao početak delovanja NED-a

Među najupečatljivijim primerima primene Reganove doktrine, SAD su u Nikaragvi bile sponzor kontraša koji su oružjem pokušavali da primoraju levičarsku sandinističku vladu da ode s vlasti. U Avganistanu, SAD su pružale materijalnu podršku mudžahedinima, pomažući im u borbi protiv SSSR-a.

Nacionalnoj zadužbini za demokratiju nije pripalo da isporučuje naoružanje tadašnjim „kontrašima“ u Nikaragvi, ili da u saradnji sa Pablom Eskobarom i medeljinskim klanom prodaje krek po crnačkim četvrtima Los Anđelesa, kako bi obezbedila novac za pomenutu pobunjeničku grupu.

Nacionalna zadužbina za demokratiju bavila se, u „belim rukavicama“, investicijama u izgradnju američke demokratske infrastrukture, a počela je upravo u Nikaragvi i pritom se od američke javnosti uopšte nije preterano krilo da je NED, u stvari, produžena ruka CIA, do duše, u pomenutim belim rukavicama.

Američki kongresmeni, naročito oni koji su se protivili osnivanju NED-a, otvoreno su govorili da je NED ispostava, ili da NED makar pokriva deo delovanja CIA.

O tome svedoči napis iz ”Vašington posta” (Hawking Democracy), objavljen 5. avgusta 1984. godine, iz pera kolumnistkinje Meri Mekgrori, koja, citirajući jednog od kongresmena, navodi da je NED „mirna zamena za CIA“ koja gradi „infrastrukturu demokratije“ u Nikaragvi, gde su „američki surogati i plaćenici ubijali seljake i palili njihove kuće u tajnom ratu“.

Tako se (America Exports its Ideological Software), objavljen u „Vašinton tajmsu“ 19. marta 1985. godine doslovno upozorava da će primanje američkog novca izvesno za sobom povući optužbe o povezanosti sa CIA.

Poduhvat nije bio lak…

Poduhvat osnivanja NED-a nije bio ni jednostavan, ni lak. Sama ideja o osnivanju organizacije koja bi delegirala novac u projektima izgradnje demokratske infrastrukture u svetu nije baš jednoglasno prihvaćena.

„Jedan od njegovih protivnika“, piše Meri Mekgrori, „senator Voren Rudman naziva to ‚bljuzgavim fondom za politička piskarala koja bi volela da putuju u toplije krajeve za vreme zime“.

Koplja su se lomila i oko prisustva agenata CIA i samom NED-u. Neki od kongresmena protivili su se prisustvu njenih agenata u NED-u. To se vidi iz članka o novoosnovanom NED-u, objavljenom 29. maja 1984. godine u ”Njujork tajmsu” (Project Democracy Takes Wing) Bena A. Franklina.

Sudeći prema tom članku, senator Vilijam Proksmajer, demokrata iz Viskonsina, bio je čvrsto protiv toga da agenti CIA rade u NED-u. Tražio je da u NED-u ne može da radi niko ko je poslednjih 20 godina radio za CIA, ali je to ubrzo relativizovano kao zahtev.

Bilo kako bilo, NED se, uprkos brojnim kontroverzama i skandalima, poput ulaganja novca u „demokratizaciju“ Francuske, ubrzo razvio. Izgradnja infrastrukture demokratije posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a, glavnog Reganovog rivala, zahuktala se mimo očekivanja još više, a svoje zvezdane dane doživela je izvođenjem obojenih revolucija ili klasičnih prevrata (Srbija, Gruzija, Ukrajina, Kirgizija, Liban, Sirija, Egipat, Tunis…), ali i pokušajima destabilizacije u skoro svim drugim delovima sveta.

Pola milijarde protiv Kine

Nacionalna zadužbina za demokratiju je najistaknutija „krovna“ organizacija Zapada. Autor ovih redova imao je priliku da se, sticajem okolnosti, pre pet godina upozna sa osnivačem NED-a Karlom Geršmanom (1943) na skupu posvećenom pitanju Tibeta.

Takođe sticajem okolnosti, ove nedelje pitanje Tibeta je ponovo aktuelizovano najnovijim kontaktima američke administracije sa Dalaj Lamom.

Imajući ovo u vidu, vredi istaći da su, prema kineskim izvorima, SAD pre dve godine samo za USAGM (US Agency for Global Media), Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija, u cilju antikineske propagande izdvojile petsto miliona dolara.

Ovaj podatak pojedinačno svedoči o iznosima koje organizacije poput NED-a izdvajaju za svoje operacije izgradnje demokratske infrastrukture po svetu, budući da je pomenutih pola milijarde dolara izdvojeno samo za tri medija i jednu organizaciju.

Na kraju, vredi istaći i da je NED za potrebe svrgavanja predsednika Slobodana Miloševića, prema tvrdnji Pola B. Makartija, izdvojio ne manje od tri miliona dolara, čime je bio izliven temelj „demokratske infrastrukture“ u Srbiji koja se neprekidno, u većoj ili manjoj meri, dograđuje do danas.