Krstaški rat protiv pravoslavlja

Piše: Boris Subašić

Kontinuitet srednjovekovne bitke protiv pravoslavnih „šizmatika“ dostigao je u Ukrajini vrhunac najavom usvajanja zakona o zabrani kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, jer je ona „agenturna mreža Moskve“. Ništa se suštinski nije promenilo od kada su pohlepni krstaši 1204. razorili najveći i najlepši grad tadašnjeg sveta, Konstantinopolj.

Sistematske paljevine, pljačku i masakre nazvali su bogougodnim, a istoričar Ibn al Atir iz Mosula, posmatrač te klanice, zapisao je: „Svi Rumi (Rimljani, Romeji) behu pobijeni ili poharani do gole kože. Neki se njihovi uglednici, bežeći pred Franđima (Francima, latinskim krstašima), pokušaše skloniti u veliku crkvu koju zovu Sofija. Onda izađe skupina sveštenika i kaluđera noseći krstove i jevanđelja i moleći napadače da im poštede život, no Franđi se na njihove molbe sasvim oglušiše. Sve ih redom poklaše, a potom opljačkaše crkvu.“

Civilizacija koja je jednom bila u stanju da u ime Hrista počini takav zločin i ne pokaje se, ponavljaće ga uvek. O tome svedoče genocidi koje Zapad počinio u kolonijama Americi, Aziji i Africi u ime katoličanstva, napretka, globalizma… zavisno od potrebe. I uvek su prve mete zločinaca bili baština i identitet žrtava. Genocid Srba u NDH počeo je uništavanjem srpske crkve, progonom sveštenika i uništavanjem hramova.

U Brozovoj Jugoslaviji, u SR Makedoniji, srpska crkva je zabranjena, sveštenstvo i monaštvo je proterano iz srednjovekovnih nemanjićkih zadužbina, posle čega je partijska nekanonska „crkva“ sistematski menjala identet Srba koji su svedeni na nivo statističke greške. Tihi genocid nad Srbima na KiM u SFRJ nastavio se NATO agresijom, ali je Zapad shvatio da ne može da pobedi sve dok srpska crkva živi, pa su 2004. hramovi ponovo goreli.

Iz istog razloga je kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva prvo proglašena za legitimni vojni cilj, a sada se pokušava sa njenom potpunom zabranom. Naredbodavci tog zločina ne razumeju da pravoslavno hrišćanstvo najveću snagu dobija u vremenima patnje i iskušenja.

(Novosti online)

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)