Neophodnost i važnost srpske vektorske spoljne politike – pogled na geopolitiku danas

piše: prof. dr Goran Vasin, istoričar

Spoljna politika Srbije, u procesima novovekovne istorije, uvek je bila uslovljena značajnim brojem faktora, kako se ranije isticalo odnosima Velikih sila, a danas globalnih sila, koje su svoje interese često ukrštale na Balkanu i jugoistoku Evrope. U dva veka, od početka Srpske revolucije 1804. godine, nebrojeno je događaja u kojima se pokazalo da sučeljavanje Beča, Petrograda, Londona, a u XX veku i Berlina i Vašingtona, imaju dalekosežne posledice po položaj Srbije. Od sloma Prvog ustanka 1813, Berlinskog kongresa 1878, izbijanja Velikog rata 1914, stvaranja Jugoslavije 1918, dešavanja u martu 1941, raspada Jugoslavije 1991, Bombradovanja 1999. godine, pokazalo se koliko je ključno da Srbija u odnosima sa Velikim silama pronađe svoj put i interes i da ga izniveliše ili uskladi sa politikom globalnih sila.

Prepoznatljiva spoljna politika koju je Srbija vodila u poslednjih deset godina, ozbiljne ekonomske saradnje sa najrazvijenijim silama na Zapadu i Istoku, pokazala je da je uz puno truda moguće, da se u nemogućim okolnostima, jedna mala država pozicionira u vrlo kompleksnim odnosima globanih sila, posebno u periodu od izbijanja epidemije Kovid 19 ili rata u Ukrajini 2022. godine. Ogromna politička, ekonomska i vojna previranja pokazala su da balansom između Pekinga, Vašingtona, Berlina, Brisela, u vrlo nepovoljnim okolnostima Srbija pokušava i uspeva, da se održi u poziciji koja joj omogućuje samostalnije delovanje i nezavisniji stav prema globalnoj krizi koja je evidentna i koja zasigurno neće ni lako ni brzo proći.

Imajući na umu da se politika Velikih sila ne zasniva na naklonosti, već interesima, i sama Srbija tražila je mogućnosti da sa najvažnijim strateškim partnerima u EU, naročito Nemačkom i Italijom, što više unapredi saradnju na ekonomskom planu, što je omogućilo otvaranje hiljade radnih mesta i poboljšanje i usavršavanje tehonlogija koje se koriste u Srbiji. EU investicije, u kojima je kao partner prednjačila Nemačka omogućile su vidan napredak u sferi ekonomije, ali i poboljšanja naučnih kapaciteta sektora stvaranja i proizvodnje robe u samoj Srbiji. Taj segment je od suštinskog značaja za buduće generacije u Srbiji, jer u današnjem vremenu, tehničko i tehnološko zaostajanje dovodi do mnogih negativnih posledica u svakodnevnom životu. Posebno naglašavamo, da za sve to vreme dubinske globalne krize, Srbija je jačala i svoje veze sa SAD, Kinom, i nije se odricala svojih istorijskih veza sa Rusijom.

Realno sagledavajući geografsku kartu, veze i povezanost Srbije sa zemljama EU su od suštinskog značaja. Geografski, politički, istorijski Srbija je od stvaranja novovekovne države bila okrenuta Evropi. Najpre kroz veze sa Srednjom Evropom (Beč, Pešta), potom Zapadnom (Pariz, London), Srbija je svoje mesto i svoju ulogu tražila u Evropi, čuvajući svoju samobitnost.

Insistiranje na prekidanju veza Srbije sa Evropom, u današnjoj geopolitičkoj borbi na globalnom nivou može imati ozbiljne posledice. Želja da se Srbija ponovo izoluje, osami, ostane bez investicija i podrške, ili vrati na ekonomski nivo 1992–1993, nije put kojim može da se krene. Gubitak hiljada radnih mesta i novih tehnologija, može Srbiju samo dovesti na ivice ekonomske i političke propasti.

Ovakva politika prekidanja odnosa sa EU, pozivanje na politički konflikt sa članicama EU, kršenje preuzetih obaveza i ugovora, bez obzira na projekat Jadar o čemu će stručnjaci tek reći svoje konačno mišljenje, nameće i druga pitanja. Koje su alternative i gde pronaći nove tehnologije i radna mesta? Srbija već ima dubinske veze sa Kinom i Vašingtonom. Od koga očekivati integraciju ili povezivanje u eri kada savremene tehnologije oblikuju svaki sekund i milimetar ljudskog postojanja? Ideja da izolacijom Srbija postane Albanija Envera Hodže, ili samoizolovana tačka koja neće biti važna na mapi dešavanja bilo kome, krajnje je štetna. Srbija je uspevala samo uz balansiranu i realnu politiku da sebe održava u žestokoj utakmici Velikih sila. Stoga je jedini mogući put daljih partnerskih odnosa, integracija, ekonomsko povezivanje, jačanje pozicije za nova ulaganja, i to su opcije koje nemaju drugu mogućnost. Duboka kriza u odnosima Velikih sila neće ni brzo ni lako proći, sve više izgleda da smo tek na početku dugotrajne partije šaha u novoj igri preraspodele globalnog uticaja.