Kliču: “Živjela smrt!”

Piše: Milorad Vučelić

Litijum za litijum. Ekološka briga i te kako, otvorena debata o iskopavanju rude litijuma, nego šta! Ali to nema veze sa nasilnim preuzimanjem vlasti.

Ulični teror i preki sudovi, te masovne lustracije svih koji su se “od 1990. do 2024. bavili politikom” odista ne mogu biti povezani sa ekološkom brigom. U pravom i punom smislu reči oni kompromituju taj angažman inače više nego neophodan i opravdan. Uništeno je blizu polovine šuma u Srbiji, a seča drveća postala je prva urbana strast, naročito u Beogradu. Šta reći o ogromnom broju neuređenih i divljih deponija, odsustvu kolektora za prečišćavanje otpadnih voda i tako dalje.

Jedna nezavisna novinarka, ekološki zainteresovana, zastupa stav da je sve trebalo rešiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine. Da je urađeno to što je trebalo te noći, ne bi sada ni bilo Aleksandra Vučića niti bi Hag bio u prilici da sudi živom Slobodanu Miloševiću. Sve bi se završilo te noći. I bez opela. Uz sve to pozvala se na brojne istorijske primere ovakvih krvavih “rešavanja problema”. Geslo je: nema čoveka – nema problema! Nema Vučića živog – nema problema.

Naknadno se pravdajući zbog ovakve užasavajuće tvrdnje nemušto je objašnjavala da je mislila da je te pomenute noći trebalo da reaguje pravosudni sistem i sudovi. Opšte je, inače, poznato da noću efikasno rade samo preki sudovi čije se odluke odmah i neposredno izvršavaju. Pošto je, eto, ta prilika propuštena, mora se bezbroj puta po raznim medijima i društvenim mrežama prizivati Vučićeva smrt bilo vešanjem bilo linčom. Reč smrt ili pretnja smrću se toliko odomaćila u našem medijskom i običnom životu da je to naprosto užasavajuće. Čak ni atentati na Fica i Trampa izgleda nikog ne opominju.

Ako nas se u subotu ovu ili neku drugu skupi dovoljno deložiraćemo predsednika Srbije i bez izbora ćemo preuzeti vlast: “U tih 48 sati biramo prelaznu vladu stručnjaka sa ulice, njen zadatak je da u godini dana raščisti teren i pripremi prve slobodne izbore”. Zamislite samo izraz “raščisti teren” i te na ulici izabrane gospodare života i smrti kojima biste bili izručeni na milost i nemilost dok “raščišćavaju teren”!

Reč je o neskrivenom i deklarisanom pokušaju da se realizuje Majdan u Beogradu uz neke elemente narandžastih revolucija. Ko nema uspehe na izborima, ima pravo na nasilno preuzimanje vlasti i to legitimiše nekom višom brigom. Pošto je jedna od meta nekih od pravih ili skrivenih vođa protesta i Srpska pravoslavna crkva i njen patrijarh Porfirije, ne bi bilo iznenađujuće da se isti metod primeni i na nju. Što se ulica ne bi pretvorila u Sabor ili Sinod SPC. Ne bi im bilo daleko od pameti i da izvrše unutrašnju diferencijaciju unutar sveštenstva i podele ga na podobni i nepodobni deo.