Kliču: “Živjela smrt!”

0

Piše: Milorad Vučelić

Litijum za litijum. Ekološka briga i te kako, otvorena debata o iskopavanju rude litijuma, nego šta! Ali to nema veze sa nasilnim preuzimanjem vlasti.

Ulični teror i preki sudovi, te masovne lustracije svih koji su se “od 1990. do 2024. bavili politikom” odista ne mogu biti povezani sa ekološkom brigom. U pravom i punom smislu reči oni kompromituju taj angažman inače više nego neophodan i opravdan. Uništeno je blizu polovine šuma u Srbiji, a seča drveća postala je prva urbana strast, naročito u Beogradu. Šta reći o ogromnom broju neuređenih i divljih deponija, odsustvu kolektora za prečišćavanje otpadnih voda i tako dalje.

Jedna nezavisna novinarka, ekološki zainteresovana, zastupa stav da je sve trebalo rešiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine. Da je urađeno to što je trebalo te noći, ne bi sada ni bilo Aleksandra Vučića niti bi Hag bio u prilici da sudi živom Slobodanu Miloševiću. Sve bi se završilo te noći. I bez opela. Uz sve to pozvala se na brojne istorijske primere ovakvih krvavih “rešavanja problema”. Geslo je: nema čoveka – nema problema! Nema Vučića živog – nema problema.

Naknadno se pravdajući zbog ovakve užasavajuće tvrdnje nemušto je objašnjavala da je mislila da je te pomenute noći trebalo da reaguje pravosudni sistem i sudovi. Opšte je, inače, poznato da noću efikasno rade samo preki sudovi čije se odluke odmah i neposredno izvršavaju. Pošto je, eto, ta prilika propuštena, mora se bezbroj puta po raznim medijima i društvenim mrežama prizivati Vučićeva smrt bilo vešanjem bilo linčom. Reč smrt ili pretnja smrću se toliko odomaćila u našem medijskom i običnom životu da je to naprosto užasavajuće. Čak ni atentati na Fica i Trampa izgleda nikog ne opominju.

Ako nas se u subotu ovu ili neku drugu skupi dovoljno deložiraćemo predsednika Srbije i bez izbora ćemo preuzeti vlast: “U tih 48 sati biramo prelaznu vladu stručnjaka sa ulice, njen zadatak je da u godini dana raščisti teren i pripremi prve slobodne izbore”. Zamislite samo izraz “raščisti teren” i te na ulici izabrane gospodare života i smrti kojima biste bili izručeni na milost i nemilost dok “raščišćavaju teren”!

Reč je o neskrivenom i deklarisanom pokušaju da se realizuje Majdan u Beogradu uz neke elemente narandžastih revolucija. Ko nema uspehe na izborima, ima pravo na nasilno preuzimanje vlasti i to legitimiše nekom višom brigom. Pošto je jedna od meta nekih od pravih ili skrivenih vođa protesta i Srpska pravoslavna crkva i njen patrijarh Porfirije, ne bi bilo iznenađujuće da se isti metod primeni i na nju. Što se ulica ne bi pretvorila u Sabor ili Sinod SPC. Ne bi im bilo daleko od pameti i da izvrše unutrašnju diferencijaciju unutar sveštenstva i podele ga na podobni i nepodobni deo.

Brojni vajni medijski intelektualci ili poluinteligentni sa “revolucionarnom” strašću uporno javno prizivaju smrt vladajućih političara opisujući čak kako živi ili mrtvi plutaju po Savi i Dunavu ili nekim drugim srpskim rekama. Ili kako ih masa juri motkama po ulicama da ih nasmrt umlati.

Sve češće imamo razloga i povoda da se setimo čuvenog španskog teško obogaljenog (bez oka i ruke i ukočene noge) fašističkog generala Hozea Miljana Astreja kako na Univerzitetu u Salamanki na samom početku Španskog građanskog rata satanistički kliče: Živela smrt! Usledio je, naravno, efektan odgovor rektora Migela de Unamuna koji se ticao sile i ubeđenja, ali njega kao da se niko ne seća. I na samom kraju, kako bi predupredili brojne reakcije NATO propagandista koji u širokom frontu svakodnevno nastupaju u devet desetina medija u Srbiji, i koji će da bi zaštitili svoje mentore sa Zapada optužiti Rusiju za podsticanje nereda u Srbiji, navodimo jučerašnje reči Marije Zaharove, portparola ruskog Ministarstva inostranih poslova:

– Zamisao se ogleda u tome da se pod plaštom pozitivnih namera, preko marionetskih medija i NVO, u javnosti podstaknu negativne emocije i okrenu protiv rukovodstva kako bi vlast izgubila samokontrolu i kontrolu nad situacijom. Takvu taktiku smatramo destruktivnom i neodgovornom. Takve vrste zloupotreba predstavljaju direktnu pretnju Srbiji, dovode u pitanje stalne napore predsednika zemlje i vlade da osiguraju održivi razvoj zemlje i bolji standard građana, ometaju nezavisni i principijelni kurs, kako u unutrašnjoj politici, tako i na međunarodnoj sceni.

Za sam kraj predvideli smo da objavimo neki sličan stav iz prijateljskih i partnerskih država Kvinte poznate po znalačkoj upotrebi “meke moći”, koja nije “maligna” kao ruski uticaj, ali ništa nam od njih ne dođe. Zastali su, izgleda, diveći se pokliku španskog generala.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.