Da li se sprema opšti rat na Bliskom istoku?

Piše: Ivan Vučković, magistar filozofije, politički analitičar i potpredsjednik Skupštine grada Bora

Ovih dana se ponovo podigla prašina u vezi sa mogućnošću širih tenzija na Bliskom istoku a usled novih direktnih sukoba između Irana i Izraela. Međutim, iz nekog razloga, previđa se (potencijalna) moć jemenskih Huta i njihov mogući doprinos u eskalaciji šire krize. Huti su posebno interesantni i vrlo organizovani. Njihova politička moć je posebno dobila na snazi tokom 2014. godine, kada su se digli protiv naslednika Alija Abudalaha Saleha i oni danas kontrolišu veći deo Jemena.

Huti vide Iran kao saveznika, s obzirom na to da im je Saudijska Arabija (pa i Izrael) zajednički „trn u oku“ a, prema antiterorističkim američkim istraživanjima i saznanjima, Hutima je direktna podrška Hezbolah (te osnovne ideje i dobar deo podrške crpe iz Libana).
Napad na brodove u Crvenom moru je, plašim se, bio tek početak akcija jemenskih Huta.

Početkom oktobra 2023. godine, nekoliko naoružanih palestinskih grupa u saradnji sa Hamasom uspele su da sprovedu prepad na Izrael, upadnu u izraelsku teritoriju, izvrše masakr i pritom zarobe veliki broj civila u svojstvu taoca, a za potrebe budućih pregovora. Od tog trenutka, Izrael (ili bolje Netanjahu) pokazuje čvrstu volju da se obračuna sa Hamasom te dobro koordiniranim napadima čisti sve pred sobom u Pojasu Gaze kako bi, zvanično, uništio sva uporišta Hamasa.

Kao što sam najavljivao u ranijim tekstovima, nakon ne tako davne odluke Irana da granatira Izrael, u konflikt će se vrlo brzo uključiti Pakistan i Liban (Hezbolah). Liban je, kao što vidimo, to već uradio a ne zaboravimo da je Hezbolah mnogo jača vojna formacija od Hamasa. Teško je odrediti tačne korene Hezbolaha, ali njegovi prethodnici su se pojavili negde posle izraelske invazije na južni Liban kao odgovor na napade Palestine 1982. godine, kad su se šiitski lideri otcepili od vodećeg pokreta Amal.
Saleh al-Aruri, jedan od istaknutijih vođa Hamasa, ubijen je u Bejrutu, u Libanu početkom 2024., a njegova smrt, koja se dogodila na teritoriji druge zemlje, znatno je još tada pojačala napetosti na Bliskom istoku. Saleh Al- Aruri je bio veza između Hamasa i Hezbolaha a njegova smrt je znatno doprinela čitavoj situaciji koju danas imamo.

Sada, nakon novog „poentiranja Izraela“, vrhovni vođa Irana Ali Hamnei naredio je direktan napad na Izrael zbog ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea. Netanjahu kaže da je spreman na svaki scenario. Od sedamdesetih godina dvadesetog veka pa do danas, Izrael je „očistio“ preko deset različitih vođa i važnijih saradnika Hezbolaha, Hamasa, Islamskog džihada i sl. Možda jedno od značajnijih „čišćenja“ Mosada jeste bilo ubistvo Al-Mabhouha koje se dogodilo 2010. godine. Al-Mabhouha je bio vojni komandant u brigadama Qassam, odgovoran pre svega za logistiku, nabavku oružja i organizovanje „madraca“.

Osnovao je ‘Jedinicu 101’, koja je bila posvećena otmici izraelskih boraca. Al-Mabhouh je ubijen u hotelu Al Bustan Rotana sa pet zvezdica u Dubaiju. Danas opet imamo sličnu situaciju. Šef libanskog Hezbolaha Hasan Nasralah je 01.avgusta obećao da će oštro odgovoriti na izraelsko ubistvo vrhovnog vojnog komandanta Hezbolaha jer su njegovi decenijama stari neprijatelji sada „prešli sve granice“. Liban je definitivno u stanju rata i bojim se da će se, u najmanju ruku, ponoviti 2006. godina. Izraelski ministar spoljnih poslova pozvao je NATO da isključi Tursku nakon što se shvatilo da postoji opcija da Erdogan „uđe“ u Izrael, slično onome što se u prošlosti dogodilo u Libiji i Nagorno-Karabahu. Ne zaboravimo i to da još od oktobra Turska blokira direktnu saradnju Izraela sa NATO alijansom. Šansa za pogoršanje odnosa sa Turskom je veoma velika (setimo se i nedavnih protesta u Istanbulu). Krajem maja ove godine se dogodio i sukob na granici Izraela i Egipta u kojoj je poginuo jedan egipatski vojnik. Egipat naravno štiti i svoje interese, naročito koridorom „Filadelfija“. Režim predsednika Sisija se prilično drži strategije koju je potpisao još Anvar el Sadat sa tadašnjim izraelskim premijerom Menahemom Beginom i to je osnov mira i saradnje između Izraela i Egipta.

Ipak, niko ne može da predvidi budući razvoj događaja i ne tako nemoguć ulazak u sukob ne samo Egipta, već i Pakistana pa i Turske. Ukoliko se hitno ne pronađu efikasna diplomatska rešenja, sukob širih razmera je više nego očekivan.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)