(II DIO) Lažni državni udar: Paja Velimirović i kretanje nadzvučnim brzinama

S obzirom na to da je na brzinu krpljen plan, te da je Velimirović neplanirano ubačen u režiju kao glumac u aferu ”državni udar”, nastupio je potpuni haos u njegovim iskazima iz kojih izviru nevjerovatne i veoma komične posledice.

Prvi dio serijala možete pročitati na linku koji govori o prvobitnom planu možete pročitati na linku.

Tako je, na primjer, Mirko Paja Velimirović uspio da u istom danu bude: po dva puta u Podgorici i Srbiji, da stigne da angažuje grupu koja bi učestvovala 16. oktobra 2016. u „državnom udaru”, da kupi i uništi oružje, iako u izjavi kod Rečevića tvrdi da nije u stanju da nabavi oružje. Iz njegovog svjedočenja pred Višim sudom 5. decembra, proizilazi da je sve to uspio da uradi 13. oktobra 2016. Naravno, u duhu čitave montaže, ovu fantazmagoričnu priču Viši sud je prihvatio kao realnu i utemeljenu.

Izvodi iz suđenja Velimiroviću

U svom iskazu, Velimirović tvrdi da je 12. oktobra 2016. godine došao u Podgoricu da policiji ispriča svoja saznanja o grupi koja planira teroristički napad u noći izbora i da sve to prijavi. Na suđenju Velimiroviću pred Višim sudom 5. decembra i tužilac Saša Čađenović potvrđuje da je on tog dana stigao u tužilaštvo.

– Prva mjera tajnog nadzora je određena kada je Velimirović došao u policiju Crne Gore, a to je 12. oktobra – potvrdio je Čađenović kada je Velimirović došao da prijavi grupu.

Velimirović nadalje priča da je tada sa Milivojem Katnićem dogovorio da postupa po njegovim uputstvima i da se vrati u Srbiju i kupi oružje. On je Crnu Goru toga dana napustio u kasnim večernjim časovima. Sledećeg dana, 13. oktobra, Velimirović, po sopstvenom priznanju pred sudom, odlazi da se vidi sa Sašom Sinđelićem.

– Idem da se vidim sa Sinđelićem i na tom sastanku mu tražim da mi da još 15.000 evra za nabavku puški. Kad mi je dao novac, odlazim na Kosovo da nabavim i kupim oružje. Kupujem oružje i odlazim da ga rasklopim i uništim u jezero, na Kosovu. Odatle odlazim za Crnu Goru, da slikam oružje koje mi je pripremilo tužilaštvo, kako bih te fotografije odnio Sinđeliću. Stižem u Podgoricu i oni me odvode da fotografišem unaprijed pripremljeno oružje, ispričao je Velimirović.

Dakle, za Viši sud u Podgorici potpuno djeluje logično da Velimirović, po Katnićevom nalogu, ide na KiM da kupi, uništi oružje, da bi se potom hitno vratio u Crnu Goru kako bi fotografisao oružje koje mu je pripremilo Specijalno tužilaštvo. Naravno, navodno kupljeno i rasklopljeno oružje na KiM nije uspio da fotografiše.

Tog istog dana, Velimirović navodno ide za Srbiju da se vidi sa Sinđelićem i odnosi mu fotografije oružja.

– Kada smo se sreli Sinđelić je rekao da idemo u Beograd da kupimo uniforme i maske u jednoj prodavnici. Tamo smo se zadržali, a nakon toga ja odlazim za Podgoricu da nađem stan za ljude koji treba da dođu na protest, ali u stvari idem u tužilaštvo da ispričam da sam se sreo sa Sinđelićem, priča Velimirović.

Istog dana, kada je dva puta bio u Podgorici, dva puta u Srbiji i jednom na Kosovu i Metohiji, Velimirović je stigao i da učestvuje u okupljanju ljudi koji treba da dođu na protest.

Tu nije kraj ”nadzvučnim” aktivnostima Mirka Velimirovića, jer, kako on tvrdi, iz Podgorice opet ide nazad da se sa Sinđelićem, 14. oktobra, sretne u Požarevcu.

– Sreo sam se tamo sa njim i on mi je dao specijalni telefon koji treba da odnesem za Crnu Goru i predam izvjesnom Nikoli. Uzimam telefon od njega i idem ponovo u Podgoricu da predam čovjeku telefon, navodi Velimirović.

Prema njegovim riječima, u Crnu Goru dolazi 15. oktobra u ranim jutarnjim časovima, a sa Nikolom se sreo iste noći, kada slijedi hapšenje. On u iskazu pred sudom pojašnjava da je, od 12. oktobra do 15. oktobra, četiri ili pet puta dolazio u Crnu Goru.

Pregled kretanja Mirka Velimirovića, na osnovu njegovog iskaza datom na suđenju 5. decembra 2016.

Kre­ta­nje Ve­li­mi­ro­vi­ća

12. ok­to­bra – Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić do­la­zi u Pod­go­ri­cu kod spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca da mu pri­ja­vi gru­pu ko­ja pla­ni­ra te­ro­ri­stič­ki na­pad.

13. ok­to­bra – Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić se ne­gdje u Sr­bi­ji na­la­zi sa Sa­šom Sin­đe­li­ćem da uzme još nov­ca da ku­pi pu­ške.

13. ok­to­bra – Na­kon sa­stan­ka gdje je do­bio 15.000 evra od Sin­đe­li­ća, Mirko Ve­li­mi­ro­vić od­la­zi na Ko­so­vo i Me­to­hi­ju da ku­pi pu­ške.

13. ok­to­bra – Mirko Ve­li­mi­ro­vić ku­pu­je pu­ške ne­gdje na KiM i od­la­zi na je­ze­ro da ih ras­klo­pi i uni­šti.

13. ok­to­bra – Od­la­zi za Pod­go­ri­cu ka­ko bi fo­to­gra­fi­sao oruž­je ko­je mu je pri­pre­mi­lo Spe­ci­ja­lno tu­ži­la­štvo u jed­noj ku­ći na Sta­rom aero­dro­mu.

13. ok­to­bra – Ka­da je fo­to­gra­fi­sao oruž­je, Velimirović ide u Sr­bi­ju da se vi­di sa Sin­đe­li­ćem da mu po­ka­že fo­to­gra­fi­je oruž­ja.

13. ok­to­bra – Velimirović se sreo sa Sin­đe­li­ćem, a za­tim za­jed­no idu u Be­o­grad u pro­dav­ni­cu da ku­pe uni­for­me i ma­ske.

13. ok­to­bra – Ve­li­mi­ro­vić iz Be­o­gra­da ide za Pod­go­ri­cu da obez­bi­je­di stan za lju­de ko­ji tre­ba da do­đu, a u stva­ri, ka­ko ka­že, do­la­zi kod tu­ži­o­ca da im pre­ne­se sve ovo, a na­kon to­ga se po­no­vo vra­ća za Sr­bi­ju, gdje se sju­tra­dan po­no­vo sreo sa Sin­đe­li­ćem.

14. ok­to­bra – Ve­li­mi­ro­vić se sreo sa Sa­šom Sin­đe­li­ćem, ko­ji mu je pre­dao spe­ci­jal­ni te­le­fon ko­ji tre­ba da od­ne­se Ni­ko­li (Bra­ti­slav Di­kić prim aut.) u Cr­nu Go­ru.

15. ok­to­bra – Ve­li­mi­ro­vić sti­že u Pod­go­ri­cu ju­tar­njim ča­so­vi­ma, a uve­če se na­la­zi sa Di­ki­ćem, ko­ji tom pri­li­kom bi­va uhap­šen, a iste no­ći su uhap­še­ni i osta­li čla­no­vi gru­pe.

Pajina grupa omasovila hapšenje, za nagradu Katnić ih pustio

Da je Mirko Velimirović od prvog dana saradnik specijalnog tužilaštva po čijem nalogu je učestvovao u namamljivanju što više ljudi iz Srbije, koji treba da dođu u Podgoricu, na skup 16 oktobra, koji nije bio ni zakazan, potvrđuje i slučaj njegove grupe koja je stigla iz Zubinog potoka. Tu Mirkovu grupu, sa zadatkom da omasove broj uhapšenih, predvodio je njegov sinovac Stefan Velimirović. Ta grupa brojala je šest članova, i gle čuda, oni su privedeni, da bi broj uhapšenih bio impozantniji, a zatim su odmah pušteni, jer su, kako je tvrdio Milivoje Katnić “dobrovoljno odustali od izvršenja krivičnog djela“.

Stefan Velimirović sa svojom grupom uhapšen je u subotu veče, 15. oktobra, a svi su pušteni na slobodu, sjutradan, 16. oktobra oko 22 časa, iako je sat kasnije, kako je tvrdilo tužilaštvo u tom momentu, navodno bio planiran teroristički napad, u kojem su i ova lica trebala da učestvuju. Neobjašnjivo je da ih tužilaštvo pusti na slobodu baš u to vrijeme, a Katnić i dan danas tvrdi da nijesu uhapšeni svi osumnjičeni, što bi značilo da su oni ipak mogli da izvedu navodne napade.

Osim Stefana Velimirovića, u ekipi Paje Velimirovića su bili Bojan Kovačević, njegov sinovac G.K. (17), braća Nikola i Luka Đorđević i Vladimir Božović, svi iz Zubinog potoka.