Rezolucija i Savjet

Piše: Čedomir Antić

„Ne brinite ništa. Niko ne voli duhove prošlosti. Evropski parlament i Savet Evrope imaju stabilnu socijalističku većinu. Nikada nećemo dozvoliti jednostrana otcepljenja od SFR Jugoslavije. Uostalom, Helsinški završni akt ne dozvoljava raspad ili razbijanje država protivno njihovim ustavima.“

Rečeno nam je 1990. godine. Onda je CIA dala procenu da će za petnaest meseci propasti jugoslovenska država. Tako je i bilo.

„Za SR Bosnu i Hercegovinu ćemo pronaći posebno rešenje, zasnovano na kompromisu, u skladu sa preporukama eksperata i posrednika.“

Onda je priznat referendum koji je Skupština SR BiH raspisala kršeći Ustav i ne obazirući se na ustanovu koja štiti ravnopravnost tri konstitutivna naroda. Na referendumu nije glasalo onoliko građana koliko propisuje zakon. Ipak nezavisnost je proglašena, a onda i bezuslovno priznata („da bi bio sprečen srpski bes“ – glasila je izjava predstavnika Evropske ekonomske zajednice).

„Međunarodnim sankcijama kaznićemo Srbiju i Hrvatsku, zbog njihove uloge u ratu u Bosni i Hercegovini.“

Hrvatska vojska ušla je u SR BiH početkom marta 1992. pre početka građanskog rata. Tokom 1991., pre početka rata,  u SR BiH je ubijeno više od 500 ljudi, među njima Srbi i pripranici JNA čine oko 80%. Iz Rezolucije 757 je ipak, volšebno, nestala Republika Hrvatska. Bosanski Muslimani nikada nisu pozvani na bilo kakvu odgovornost – ni kada su proglasili džihad protiv Britanije i Francuske 1914., ni kada su 1941. podržali nacizam i Holokaust u meri u kojoj nije niti jedan balkanski narod, ni kada su 1992. godine započeli rat.

„Osnivamo Međunarodni sud za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju i Ruandu da bi pokazali da su zločini individualni a ne kolektivni, vezani za neku naciju.“

Izjave iz 1993. godine. Do danas Haški tribunal nije kaznio niti jednog zločinca koji je skrivio smrt oko 40.000 srpski žrtava, odnosno oko trećine ukupnog broja poginulih, među kojima je bilo mnogo civila.

„Za Albance tražimo rešenje u okviru Srbije i SR Jugoslavije. U skladu sa nalazima Bandinterove komisije Kosovo nema pravo da postane nezavisna država. Rešenje je u ustavnim modelima utemeljenim na Ustavu iz 1974. (1974 +).“

Albanci sa Kosova i Metohije su, razume se, odbili svaku pomisao na bilo koje rešenje osim nezavisnosti. Tako su se ponašali i na pregovorima. Konačno podigli su ustanak i dobili podršku SAD i saveznika.

„NATO interveniše da bi spasao civile od genocida. Mi ne ratujemo da bi podržali jednu od strana, već je ovo humanitarna misija.“

NATO je bombarodavo Srbiju i Crnu Goru i okupirao Kosovo i Metohiju. Tokom četiri godine njihove zaštite ubijeno je 940 Srba – više nego što je  Albanaca ubijeno od 1945. do marta 1999. godine. 2004. izvršen je nekažnjeni pogrom nad Srbima. Ipak, 2008. SAD i NATO su podržali otcepljenje Albanaca od Srbije, koja je u međuvremenu promenila vlast i pokazala spremnost da Kosovu i Metohiji toleriše samostalnost daleko veću nego što je Republka Srpska imala prema izvornom Dejtonskom sporazumu.

„Mi ne oduzimamo ustavna prava entitetima. Mi stvaramo funkcinalnu, evropsku Bosnu i Hercegovinu.“

Od 1996. do 2004. oduzete su 64 nadležnosti entiteta, samo u tri slučaja za to su  – uz velike pritiske (otpušteno je sa posla i uhapšeno više od 2,000 građana) – dobili podršku demokratskih ustanova. Kada je Ričard Holbruk, američki diplomata i autor Dejtonskog sporazuma, od strane jednog bošnjačkog časopisa upitan o tome, odgovorio je da Bošnjaci treba da obesmisle Republiku Srpsku, oduzmu njene nadležnosti i promene joj ime u „pokrajina“.

„Zašto bi štitili srpski jezik u Crnoj Gori, on je valjda isto što i crnogorski. Prema tome kako god se zvao svejedno je.“

Klaudija Kraford, direktorka Fonda Konrad Adenauer u Beogradu. Ovo nije važilo za hrvatski, bošnjački ili bilo koji drugi jezik osim srpskog, koji je jedino dozvoljno asimilovati.

„Priznanje nezavisnosti Kosova NIJE USLOV SRBIJI ZA ULAZAK U EU.“

Opšta tvrdnja predstavnika EU sve do 2012. godine.

„Ne brinite, nezavisno Kosovo će biti pod monitoringom demokratskih država.“

Opšta tvrdnja zapadnih diplomata do 2018. godine.

„Kosovo je nezavisna država. Mora imati punu samostalnost bez bilo kakvog stranog uplitanja.“

Opšta tvrdnja zapadnih diplomata od 2018. godine.

„Republika Srpska će postojati bez obzira na reforme, ona će i dalje imati najvišu autonomiju u Evropi.“

Opšta tvrdnja zapadnih diplomata.

„Bosanci su jedan narod, moraju imati zajedničke udžbenike bez obzora na etničku pripadnost.“

Delegacija francuskog Senata u poseti Sarajevu 2009. godine.

„SAD i EU ostaju posvećeni BiH kao zemlji mira i prosperiteta; i jedne i jedinstvene teritorije, jedne zemlje i jednog naroda.“

Angelina Ajnohorst, holandska političarka, predstavnica EU za reformu izbornog sistema u FBiH – januar 2022. godine. „Na ovom svetu postoji jedan narod, jedan Rajh i jedan vođa.“ Adolf Hitler 1933. godina.

Godine 2013. mesecima su trajali protesti širom Federacije BiH. Demonstranti su tražili da zajedničke ustanove BiH, umesto entiteta, izdaju JMBG građana. Nagovorili su ili naterali nesrećne roditelje nekoliko beba da im ne izvade dokumente pa je jedno i umrlo zato što navodno nije moglo da ode na lečenje u inostranstvo. U kampanji su učestvovali i srpski glumci, kakav je Branislav Lečić. Demonstracije nisu uspele, a njihova namera je bila da bude stvoreno zajedničko ministarstvo unutrašnjih poslova i ukinuta policija Republike Srpske.   

„Niko neće ukinuti Republiku Srpsku, niti želi da srpski narod nazove genocidnim.“

Profesor Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić, beogradski književnik Saša Ilić, Andrej Nikolaides i mnogi drugi aprila 2024. godine.

“Zabrinutost Srbije je jako realna. Svi se sjećamo presude iz 2007. godine, kada je Međunarodni sud pravde presudio da se u Srebrenici desio genocid. Presuda nije Srbiju direktno implicirala kao odgovornu za genocid u Srebrenici, nego da nije spriječila genocid. Srbija je tada mislila da se riješila velikog bremena genocida, jer presuda direktno navodi Republiku Srpsku, njene institucije i vođe kao odgovorne za genocid. Pošto entitet Republika Srpska nije država, ispalo je da se genocid planirao i izvršavao na nivou države Bosne i Hercegovine i da se time potvrdila teza popularna u službenom Beogradu da nije bilo međunarodnog oružanog sukoba i da Srbija kao država nije imala ništa s ratom u BiH…

…  Također, vraćanjem na implementaciju već postojećih presuda za genocid dovodi se u pitanje nikada nenapuštena ideja o srpskim integracijama, što ne bi bilo moguće ako BiH zatraži implementaciju presude ICJ-a iz 2007. i zahtijeva ukidanje entiteta Republika Srpska.”

“…Naravno, u nekom stadiju može uslijediti i pitanje ratne odštete i to ne samo od strane BiH i Kosova kao država, nego bi i oni koji su preživjeli genocid, kao i porodice žrtava genocida mogle tražiti odštetu od Srbije, i to na sudovima u Srbiji.”

Dr Nevenka Tromp (april 2024), predavač na Evropskim studijima Univerziteta u Amsterdamu i nekadašnji saradnik Haškog tribunala. Nevenka Tromp rođena Vrkić je iz hrvatskog gradića Orahovice. U Zapadnoj Slavoniji Srbi su proterani već 1991. godine. Srbi su u Orahovici 1991. činili 17% stanovništva, a prema Popisu iz 2021. oni čine 0,75%. Već tokom 1941. ustaše su u dve prilike izvršile zločine nad Srbima ovog mesta.

Uprkos našoj teškoj istoriji, Hrvati i Muslimani su ipak i nepresušan izvor duhovite inspiracije. Meni je jasno da se bivši američki predsednik Tramp preziva tako voljom svog pretka koji nije želeo da se preziva Drumf. Takođe, verujem u originalnost i dugovekost prezimena supruga ili supruge gospođe Nevenke. Ipak, dosetio sam se i stalno me  – uprkos opasnosti od budućeg ukidanja Republike Srpske, progona Srba u Srbiju i nametanja stotinak milijardi odštete građanima Srbije (a sve da bi Naser Orić, koji prima i srpsku penziju, mogao što kvalitetnije da živi i priseća se kako je vadio oči živom sudiji Srbinu)- opseda vic koji je – sada već davne 1991. godine – izmislio moj drug Srđan Smiljanić.

U to vreme, Hrvatska nije mogla da se doseti kako da joj se zove valuta. Za “kunu” su se nećkali budući da je taj neistorijski naziv izmislio europski entuzijast i semitofil dr Ante Pavelić, pa su privremeno kovali “hrvatski dinar”. Slovenci su za to vreme uveli tolar. Moj Srđan je pitao sagovornike kako će se zvati buduća hrvatska moneta, a onda im ukazivao na logično rešenje – “tunta”.

Već prizor Nevenke Tromp, te spečene rugobe. Stručnjakinje potvrđene na jednom kengurskom sudu. Rođene u tri rata potvrđenom, genocidnom, provincijskom gradiću. Koja se udala u Holandiji – državi od čijeg su naroda samo Hrvati i bosanski Muslimani više voleli Hitlera i koja nikako da zvanično i u svojim ustanovama na dostojan način osudi zločine nad hiljadama Indonežana izvršene posle Drugog svetskog rata. Koja konvulzira od uživanja na pomisao o ukidanju Republike Srpske i kažnjavanju Srbije – od koje će vekovima da bez rada žive potomici onih koji su stolećima ubijali i podjarmljivali srpski narod. Popravlja mi raspoloženje i nasmejava me. Pomišljam na sve hrvatske “tunute” i “trumpove”. Znam da je njihovo zlo i mržnja u njima samima. U naše vreme ne kolju, ne guše decu plinom, ne streljaju, ne mrcvare Sv. Vukašina iz Klepaca, ne razvlače creva deci u Drakuliću… Sada se bore protiv naše kolektivne krivice… Možda jednom i uspeju: zatvore poslednjeg Srbina, napišu poslednju lažnu ekspertizu, razbiju poslednju ćirilićnu tablu, konačno osude Srbiju zato što je njen narod proteran… Možda se i desi da ovog puta osvoje Rusiju. Pa po receptu hrvatskog liberala i opozicije dr Paveliću, ustaškog ministra Mladena Lorkovića, sve preostale Srbe sa Balkana evakuišu “u Sibiriju”.  Ipak, ostaće “tunta” a ne “funta” i Trump – u boljm slučaju Tromp – umesto Tramp.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)