KOLIKO UTOPIZMA TOLIKO PARA

PIŠE: SIBIN

Neko pod nickname ‘Parizer’ komentariše kolumnu Nikolaidis Andreja i zaključuje: ‘Konfuzija uma. Ljevičar brani neoliberalni kapitalizam, tipa Nato.’

Gdje je problem? Pisac se u Dubrovniku fino izjasnio: piše političke tekstove za pare! Dakle: koliko para toliko mišljenja.

Ovako to nekako pisac opravdava: lakše je biti nesretan u Rolls-Royce nego u Yugu. Mada bi ljevičar trebalo da kotrlja Yugo a ne Rolls-Royce, izuzev ako je biti ljevičar moguće samo kako bi se zasjenio plebs?

Mene, doduše, niko ništa ne pita, pa razmišljam (čitaj: dumam) o svome trošku, koji, sad iskren da budem nije veliki, malo struje i ovo što nalupam.

Međutim, mnogo je manja moja nego odgovornost najprevođenijeg pisca ovog krša, koji se požali da izuzev Ulcinja i Cetinja, Rožaja i Plava, te Gusinja (nisam siguran da li je naveo i Petnjica), nigdje se ne osjeća bezbjedno. Lično, držim za najgoru osobu svakog ko nasrne na drugog, to je za najgoru osudu. No, dodajem i ovo: nije ok prodavati se javnosti za ljevičara, a pisati političke tekstove za pare. Jer, valjda treba malo i ubjeđenja, malo – trockizma, ortokodskog marksizma, i malo društvene neshvaćenosti i nesreće zbog istog kojeg valja emancipovati uprkos njemu samom. Ili sam ja utopista?