ANALIZA UROŠA NIKOLIĆA Strateški značaj saradnje Srbije sa afričkim zemljama. Evo koje su još poruke poslali Vučić i Vučević
Iako je Srbija formalno na putu ka članstvu u Evropskoj uniji (EU) naša zemlja vodi multivektorsku i realističnu spoljnu politiku, u veoma teškim okolnostima. Ruku na srce evroentuzijazam među građanima Srbije dramatično opada, a za to je u velikoj meri kriva sama EU.
Ucenjivački nastup EU, zvezde u opadanju
Ona se sve više doživljava kao subjekat koji nas prečesto ucenjuje i zavlači sa nikada dosegnutim članstvom u vidu ,,evropske perspektive“. Svi smo svesni da, iako to nije formalizovano, EU na kraju očekuje od nas neki vid, makar de fakto priznanja tzv. Kosova zarad članstva u toj organizaciji. To je apsolutno neprihvatljiv uslov i nijedan Srbin koji drži do svoje zemlje nikada to neće prihvatiti. Unija nije bila pošten posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, jer većina i to najbitnijih zemalja EU priznaje tzv. Kosovo.
Situacija se još dramatičnije pogoršala od februara 2022. godine, pa su zbog Ukrajine veliki pritisci na Srbiju da se odrekne saradnje sa Rusijom i uvede joj sankcije, što nije u interesu naše zemlje. Kao što nije u interesu Srbije ni prekid dobrih odnosa sa Kinom. Ukrajinski sukob je pokazao i koliko je EU (geo)politički slab akter i potpuno podređen Sjedinjenim Američkim Državama. Čak i da EU vodi blagonakloniju politiku prema nama nego što vodi i da nema pritisaka koji se na nas vrše od strane iste, trezveno bi bilo konstatovati da je EU zvezda u opadanju i da je zapadnocentrično vreme prošlo.
Srbija i Afrika – strateški partneri
Ako Srbija formalno nije politički neutralna zemlja zbog toga što zvanično još uvek težimo ka EU, onda je sa vojnim blokovima stvar jasna, naša zemlja je vojno neutralna. U kontekstu de fakto ratnog sukoba između NATO i Rusije, kada nam je u interesu da se u sukobu velikih pravimo mrtvi, jer u tuči slonova prvo strada trava – otvaraju nam se mogućnosti da diverzifikujemo dodatno svoja partnerstva i da proširimo saradnju sa drugim regionima i blokovima. Pre svega se takva mogućnost pruža u saradnji sa regionima za koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da im pripada budućnost, a to su Afrika i Azija. Kada je o Africi kao kontinentu reč, predsednik Vučić je takođe rekao sredinom prošle godine da Srbija i Afrika postaju strateški partneri.
Znak renesanse tih odnosa su bila neka otpriznavanja tzv. Kosova poslednjih godina, kao i Samit Pokreta nesvrstanih u Beogradu 2021. godine, koji je paralelno bio održan sa sajmom naoružanja i vojne opreme Partner 2021. Sve je više afričkih studenata u našoj zemlji, a Afrika postaje važno tržište i za našu namensku industriju.
SFRJ podržavala proces dekolonizacije
Na Partneru 23, održanom prošle godine, ministar odbrane Miloš Vučević se sastao sa delegacijama Burkine Faso, Demokratske Republike Sao Tome i Prinsipe, Kraljevine Esvatini, Namibije. Sa delegacijama DR Sao Tome i Prinsipe i Kraljevine Esvatini su potpisani i sporazumi u oblasti odbrane. Prethodnu godinu je takođe obeležila i veoma uspešna poseta ministra Vučevića Egiptu, što je nastavak strateške saradnje koju su uspostavili predsednici Vučić i El Sisi. Srbiju je posetio i predsednik Ugande, zemlje sa kojom imamo sve bolju saradnju. Nedavno je u poseti Srbiji bio i predsednik Centralnoafričke Republike Fosten Arkanž Tuader, kome je predsednik Vučić zahvalio na podršci teritorijalnom integritetu Srbije, a Miloš Vučević je sa ministrom nacionalne odbrane i obnove Vojske Centralnoafričke Republike Klodom Ramomom Birom potpisao Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između dve države. Više je razloga zašto Afrikanci cene našu zemlju, a naročito njene oružane snage i namensku industriju. Srbija nikada nije vodila kolonijalističku i rasističku politiku, naprotiv – u vremenu SFRJ pomagala je proces dekolonizacije. Naši mirovnjaci su se dobro pokazali na prostoru Afrike u mirovnim misijama.
Kontinent budućnosti
Afrika jeste kontinent budućnosti koji pruža razne mogućnosti. Veliko je tržište, a u kontekstu vojnotehničke saradnje Srbija ima mogućnosti da sarađuje sa brojnim zemljama na planu izvoza naoružanja, obuke, vojnog obrazovanja, vojnog zdravstva, učešća u mirovnim misijama itd. To je odnos u kome nema ucena i gde sarađujemo sa zemljama koje podržavaju naš teritorijalni integritet. Treba napomenuti da je Srbija, prema rečima predsednika Vučića, dobila organizaciju EKSPO 2027. u najvećoj meri zahvaljujući glasovima iz Afrike i Azije. Danas je doba vladavine geopolitike, kada sve zemlje gledaju isključivo sopstveni interes. Politika saradnje sa Afrikom nije u suprotnosti sa našim nominalnim procesom pridrživanja EU. Uostalom put u EU ne može biti sam po sebi cilj, već samo sredstvo, koje je korisno ukoliko bi doprinelo cilju boljitka Srbije, a štetno ukoliko bi to remetilo. Srbijom odavno ne vladaju evrofanatici, već srpski evrorealisti. Kako je to ministar odbrane i sasvim moguće i budući premijer Srbije, Miloš Vučević lepo rekao nedavno – možemo biti građani sveta i kosmopoliti, ali smo prvo Srbi, pa tek onda to drugo. Isto važi i za odnos prema EU, možemo biti evropejci ali nikako pre nego Srbi i nikako ukoliko bi to bilo u suprotnosti sa našim srpskim interesima. Bez EU bismo preživeli da je nema, ali bez Srbije ne bismo nikada. Srbija je na prvom mestu, a dobrodošla je saradnja sa svim partnerima i regionima ukoliko nam ta saradnja može biti na korist. Čini se da je upravo Afrika ta sa kojom saradnja u narednim decenijama može biti plodonosna.