Poprikasnili štrajkovi

Piše: Bećir Vuković

Za vrijeme diktature Mila Đukanovića, nije bilo štrajkova.

Čim je zakoračila demokratija, na scenu su iskoračili štrajkovi. Na prvi pogled ništa čudno: demokratija = štrajk.

Međutim, na drugi pogled, samo od sebe nameće se pitanje: zašto niko nije ni – šušnuo – a ne – štrajkovao – za vrijeme diktature Mila Đukanovića. Odgovor je prost: mnogi i mnogi bili su, baš, zadovoljni sa privatnom firmom, to jeste privatnom državom, kojom je gazdovao diktator, i njegovo osoblje, i posluga…

Zašto nije sudstvo štrajkovalo za vrijeme jednopartijskog sistema u potonjih trideset godina. Šta je važnije: pitanje ili odgovor. Makar u ovom slučaju važniji je odgovor.

Ako je krenulo sudstvo u štrajk, ostaje pitanje: šta čeka tužilaštvo. Nekako ne ide da je sudstvo nezadovoljno, a tužilaštvo zadovoljno.

Ne znam da li je tačna informacija, ali sam načuo da će krenuti sa štrajkovima i brojni sa lažnim diplomama. Takvim diplomama bavili smo se i ranije.

Ali, lažni diplomci imaju jedan delikatan problem: kako definisati parole. Bez parola nema ni štrajkova.

Gdje ima pitanja, ima i dima od potpitanja: da li su pojedinci, i ne samo oni, nego i oni istureni štrajkači, u vrijeme diktatorskog režima, igrali u istom kolu režima. Potpitanja su, često, važnija i od samih pitanja.

Kafana, taj najpouzdaniji medij prenosi, da je štab DPS – tokom brojnih pokradenih izbora, bio u kući toga i toga brka. A, brko, sada niz ulicu manevriše štrjkom. Doduše, odnedavno je obrijao brkove…

Kako završiti ovu bilješku koja skicira iz poprilično nezgodnog ugla. Možda ovako: nikad nije kasno boriti se protiv – bivšeg – režima. Biće i onih koji imaju isti doživljaj.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)