Miroje Jovanović o pritvaranju Tome Lovrekovića: Olovke se boje više od oružja

“Toma Lovreković je pritvoren u CZ-u (Okružni zatvor Beograd), zbog, kako još uvek poluzvanično znam, toga što navodno postoje „osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti“.Iza suve formulacije krije se jasna poruka jednom novinaru: „uhapšten si zbog pisanja, zbog oštre reči, a na slobodi bi mogao da nastaviš da oštro pišeš, pa smo rešili da te preselimo u CZ gde su ti mogućnosti za pisanje znatno smanjene“, ocijenio je njegov advokat Miroje Jovanović.
Javnost je za Tomin pritvor saznala u četvrtak 14. decembra, popodne putem medija, a sam Tomo i branioci tek narednog dana, dakle 15.decembra.
“Podsećam da je zbog novinarskog angažmana Tomi Lovrekoviću ZABRANJEN ULAZAK U CRNU GORU na 5 GODINA!!!Takođe podsećam, da Toma spada u retke novinare severno od Save i Dunava koji su:
– otvoreno i kritički pisali o ideologiji tzv „Druge Srbije“;
– konstatntno bili društveno angažovani u kritici NATO pakta i njegovih eksponenata;
– neskriveno kritikovali režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori;
– se brutalno novinarski podsmevali konceptu srbofobije i rusofobije;
– promovisali ćirilično pismo
– često uzimali u odbranu osobe koje su „mejnstrim mediji“ proglasili za nepoželjne i unapred kažnjene;
– drugovali sa disidentima svih režima;
– podsmešljivo kritikovali tzv „Zapadne“ ambasade i njihovo mešanje u unutrašnja pitanja R. Srbije;
– otvoreno podržavali referendum naroda na Krimu i vraćanje te oblasti u okvir Rusije;
– negovali sećanje na srpske žrtve u ratovima 90-ih godina;
TOMISLAV JE ZBOG GORE NAVEDENOG U PRITVORU!”, kazo je advokat Jovanović.
Ovo je naravno samo delić onoga što je Tomislav Lovreković, novinar iz Novog Sada radio, a to je očigledno dozlogrdilo nekome od objekata njegove kritike. Postoje precizne indicije o kojim entitetima se radi, i zadatak nas koji ga branimo će biti da se takvi centri jasno identifikuju.
Pod udar Tominog oštrog pera nekoliko puta sam došao i ja (Toma je znao da sam najgori), i nikada ni meni ni njemu nije palo na pamet da u pomoć radi rešenja „konflikta“ pozivamo institucije pravosuđa ili nešto slično.
Naravno, prioritet je da se čoveku čiji je jedini greh oštra reč, što pre ukine pritvor, a pored moje malnkosti njega brani još nekoliko advokata. Zajednički cilj odbrane je Tomina sloboda, ili još bolje: SLOBODE:
– pravo na slobodu izražavanja i
– pravo na slobodu kretanja.
Jasno je da je Toma u izneo mišljenje i negativan komenatar prema jednoj političkoj grupaciji i njenim reprezentima dok je Krivični zakonik za postojanje krivičnog dela iz člana 138 KZ (Ugrožavanje sigurnosti) propisao da mora postojati jasna, ozbiljna i nedvosmislena pretnja napadom na život ili telo i upućena tačno određenom licu koja za posledicu ima ugroženu sigurnost tog lica.
Metafora, posebno novinarska, ma koliko se nekom politički činila gruba i oštra, nije kažnjiva po krivičnom zakoniku.
Ako je novinarska hemijska olovka postala oružje a računar postao bunker, onda smo se vratili u period kažnjavanja za verbalni delikt, ili smo možda krenuli u novu epohu u kojoj nema mesta kritici miljenika pojedinih zapadnih ambasada.
Lažna politička korektnost jednog dela pravosuđa ne sme biti izgovor za zatvaranje novinara.