Odgovor Ambasadi SAD-a: Umjesto da oni koji su okrvavili ruke nevinom dječijom krvlju zaćute, oni najavljuju nove zločine!
“Vuk na ovcu svoje pravo ima
ka tirjanin na slaba čoeka;
al tirjanstvu stati nogom za vrat;
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetija!“.
Upravo ovim stihovima Petra Petrovića Njegoša, najvećeg crnogorskog sina, redakcija Borbe odlučila je da započne odgovor izvjesnoj otpravnici poslova u Ambasadi SAD u Crnoj Gori, Džudi Kuo. Nadamo se da joj domaći prevodioci neće u zanosu poltronstva reći da i Njegoš radi za Kremlj, mada ni to nije isključeno.
I nijesu riječi koje je izgovorila gospođa Kuo, samo stav njene države, koja demokratiju širom svijeta utjeruje bombama i osiromašenim uranijom, a odavno znamo da im se u svakoj istini priviđa Rusija. Ona je izgovorila i ono što misli ovdašnji režim i “građanska opozicija”, kao i njihove “neovisne”, servisne medijske sluge. Iz usta izvjesne Kuo, samo su izašle riječi Prve i Druge familije i svih onih NVO i medijakih sektoraša koji žele da zatru sve tradicionalne vrijednosti Crne Gore. Tišina te dvije familije i njihovih eksponenata u Crnoj Gori jasan je signal da je po srijedi brižljivo pripremana akcija disciplinovanja, odnosno, gašenja portala koji istinom razgrću mrak, koji otkrivaju njihove laži i prevare, a za koje se zalažu sve one političke partije i mediji koji nijesu osudili ovaj napad na suverenitet jedne zemlje i slobodu govora.
Nemoćni da lažima pobijede istinu, sakriveni ispod skuta američke suknje, čekaju da im oni, gospodari života i smrti širom zemljine kugle, odrade posao i uklone Borbu. Znamo, da poslije ovakvog napada, ni fizički napad više nije daleko. Tačnije, Kuo je samo i zvanično odobrila lov na Borbu, nacrtala nam metu na čelo, a režimski i građanski sateliti će bez pogovora da krenu u izvršenje naloga.
Nije Borba kriva otpravnici poslova u Ambasadi SAD-a što nas mjesečno čita preko milion ljudi, ne Rusa, nego Srba, Crnogoraca, Albanaca, Bošnjaka, glasača DPS-a, zagovornika ali i protivnika NATO-a, ali i opozicije i mnogih drugih koji su željni istine. Žao nam je što ćemo razočarati gospođu Kuo i njene sluge što među prijateljima Borbe ima svih političkih struktura Crne Gore, koji su prije svega i iznad svega LJUDI. Sigurno smo je za srce ujeli jer ne služimo njenim, ali ni drugim interesima, nego samo narodu i istini. Za razliku od Kuo i mnogih drugih njoj sličnih, Borba je crnogorska, a ne pripada ni Rusiji ni SAD-u. Borba je narodna, jednako i srpska i crnogorska i na braniku zavjeta Marka Miljanova i Petra Petrovića Njegoša (nadamo se da Vam zluradi neće prevesti da su njih dvojica ruska veze između Kremlja i Borbe). Iskreno nam je žao što ona misli da su svi na prodaju, kao oni koje je okupila pod svoje skute, i kojima je lični stav, stav Ambasade SAD-a.
Umjesto da od stida i sramote zbog nevino prolivenom krvlju djece u Murinu, zaćuti i odradi svoj mandat u tišini i ne remeti san ubijene djece koja bi danas, da nije bilo nje i njoj sličnih, imala svoju djecu, izvjesna Kuo se izvjesno drznula da udari na Borbu i na IN4S. Da nam udari rusku etiketu bez ijednog dokaza, jer, njoj i njima se može da lažima napadaju sve one koji ne misle njihovom, već svojom glavom. Malo joj je Račka, Markala, Avganistana, Iraka, Libije, Sirije, Srbije, Murina, nego hoće da nas ponovo bombarduje. Evo, nudimo joj javnu opkladu, ako pokaže i jedan jedini dokaz, da smo primili jedan jedini cent od Rusije, da smo makar i turistički ikada bili u Rusiji, da je bilo ko iz Borbe razgovarao telefonom ili kontaktirao mejlom sa bilo kim iz Rusije, ili da se i na ulici ili plaži javio nekom ruskom državljaninu, spremni smo da se odmah samougasimo. U suprotnom, ako ne dokaže, tražimo da javno saopšti koji domaći doušnik joj je šapnuo ovu monstruoznu laž.
I tako, izvjesna Kuo prećuta Limenku, Ramadu, kupovinu glasova, “Kovertu”, “Snimak”, “Rivolving kartice”, afere Mila Đukanovića, Ivice Stankovića, Brana Gvozdenovića. Prećuta snimke i dokaze profesora Duška Kneževića, glavnog promotera NATO-a, koji razara ovaj sistem neoborivim dokazima. Ni riječi ne reče o milionskim malverzacijama Prve familije, a da ne govorimo o dostignućima Druge familije. O miljenicima i njihovim nepočinstvima ni slova. Od svih silnih afera, milijardi, miliona i kamiona cigareta, koje su pojele ovu zemlju, ispade da su dva portala, IN4S i Borba najveća opasnost po Crnu Goru. Nema veze, svako radi ono što najbolje zna. Ona i njeni neka udaraju po nama, mi ćemo po kriminalu.
Da ne bude da je sve tako crno, ima i pozitivnih stvari u istupu izvjesne Kuo. Ono što nas ipak raduje jeste da je napad na Borbu jasan signal da je uticaj SAD-a na ovim prostorima postao minoran, taman kao što su minorni i tiraži njihova dva pulena oličenih u plavo-crvenoj koaliciji. Jasno je da je Ambasada SAD-a do skoro imala apsolutnu medijsku nadmoć i svoju propagandu su, za šaku dolara, širili bez problema. Međutim, sada kada se istina vratila na velika vrata u Crnu Goru, kada i Borba razgrće mrak, slabi propaganda i ne mogu više da utiču na javno mnjenje kao ranije. I Kuo je samo javno juče priznala poraz američke medijske politike i njihovih pulena koja je doživjela krah, a u koje su ugurani dolari podrške i ko zna čega sve ne.
Što se nas tiče, Kuo može koliko je danas da uzme pod ruku svog kolegu iz ruske Ambasade i da zajedno napuste Crnu Goru, jer onda vjerujemo da će ovom narodu bar malo svanuti.
I za kraj, da završimo kako smo i počeli. Njegošem.
“Neka bude borba neprestana,
neka bude što biti ne može.”
Svaka čast. Dostojanstveno i oštro.
Svaka Cast,Bog Vam pomogao Borbeni. Nek bude Borba neprestana,neka bude sto biti ne moze! DIKTATURI djukaj familije je KRAH,ne pomaze im ni Amerika ni Arabija zajedno,dzaba su placali doticnu,POSLEDNJI DIKTATOR U SLOBODNOJ EVROPI JE VEC POLITICKI MRTAV,ceka se jos samo ceremonija.. Ko se zadnji smije najsladje se smije!
BUONGIORNO. Mi chiamo Oriano Mattei. Nome e cognome così chi legge sa chi sono. Questa sera scrivo io una lettera sul mio blog indirizzata a questa signora che fa parte dell’ambasciata americana in Montenegro. Almeno credo se ho letto bene. Così poi invio la stessa letrera a tutti i media americani italiani serbi e montenegrini.
Saluti e continuate sempre così che siete totalmente nel giusto
Sudeći po medijima, poslednjih nedelja Srbija ponovo ulazi u atmosferu građanskog rata. To je znak da se bliže izbori, ali i potvrda da su duboke podele u srpskom društvu sada već zapečaćene. Opozicioni lideri optužuju vlast za fašizam, divljanje Srpske desnice po lokalu, ulicu Draže Mihailovića nadomak Kragujevca i spomen-ploču jurišniku na Vukovar Mladenu Bratiću u Novom Sadu. Vlast, takođe, optužuje opozicione lidere za fašizam, paljenje knjiga, Obradovićevu radikalnu desnicu. Mediji pod kontrolom vlasti sve izvrću, relativizuju i revidiraju, ponajviše istoriju.
Scenario raspleta koji se nudi često je izvan domena dijaloga. Sociolog Jovo Bakić još je ranije pominjao „duge cevi“ i da se do pobede neće doći izborima, već kada predstavnici vlasti budu „plivali po Savi i Dunavu“. Nepobitna je konstatacija sociologa Alekseja Kišjuhasa za list Danas da fašizam nije bio poražen i delegitimizovan kulturom dijaloga, dizanjem svesti i nenasilnom komunikacijom, već pešadijom, granatama, tenkovima, avionima i najsmrtonosnijim bombama…
Ali, ko će iz tih mitraljeza sutra da puca? Da li je neko iz Srbije uopšte pokušao da puca na te iste fašiste tokom devedesetih? Pa, zar nismo imali avione i smrtonosne bombe 1999. godine, kada je vojno bio slomljen režim Slobodana Miloševića u NATO intervenciji, odnosno još u Bosni i Hercegovini 1995. godine, nakon genocida u Srebrenici? Zar i to nije bila intervencija protiv jedne zločinačke fašističke politike i ideologije?
Ne, intervenciju Alijanse u Srbiji niko ne smatra borbom protiv fašizma, već „NATO agresijom“, i tako izveštavaju svi uticajni mediji. Uostalom, mnogi levičarski, liberalni pokreti i antifašistički orijentisani intelektualci upravo NATO smatraju fašističkom organizacijom. Jedan potpuni galimatijas, u kome zapadni doprinos ključnom slomu velikosrpske ideje iz 90-tih nestaje iz diskursa o fašizmu u Srbiji. A i većini tih koji su slušali zvuk sirena ili bili žrtve NATO bombardovanja 1999. godine ne pada na pamet da spas traže u njegovoj reprizi.
„Peti oktobar“ se nikad nije razmatralo kao relativno mirnu revoluciju moguću tek nakon razarajuće NATO intervencije. Skoro da i nema ko, jer je skoro 90 odsto građana protiv ulaska Srbije u NATO. Naravno, ne samo da je nepristojno reći da su obe NATO intervencije bile protiv sila mraka, već većina medija ne iznosi informacije šta je tome prethodilo: genocid nad Bošnjacima, ne samo u Srebrenici, koja je bila vrhunac, već po celoj Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, kao i masovne deportacije i zverstva nad Albancima počinjeni na Kosovu 1998/99. godine.
Razvrstavanje po policama tog kuršluza mogao bi da vodi suočavanju sa prošlošću, sa zločinima i priznavanju krivice. Jer, brojimo samo svoje žrtve, vidimo samo tuđe zločine, očekujemo samo tuđe pokajanje, čekamo da druga strana prva prizna svoje grehe. Fašizam je uvek na onoj drugoj strani. Vlast u Srbiji misli da je na pravoj strani jer je ohrabrena antifašističkom podrškom Rusije, koja licemerno i lukrativno zatvara oči na njihove četničke orgije. Ruski recept je i marš Besmrtnog puka, jedne balamute tumačenja istorije u kojoj poražene strane treba da se prošvercuju na strani nevinih žrtava i heroja. Rusija će najverovatnije uskoro ohrabrivati i balkanske levičare da se bore protiv zapadnog i evropskog narastajućeg fašizma. Nudiće svoj model jednopartijske države, koju bi čak i mnogi liberali u Srbiji više voleli da vide, nego demokratiju, u kojoj će na vlasti biti cela paleta nijansi desničara. Josip Broz je to znao, zato se i držao autoritarizma i SSSR-a.
Od demokratije u Srbiji odustali su skoro svi. Vlast, koja se pretvara da je demokratska. Opozicija sa desničarskim i antievropskim stavovima, koja bi da ruši vlast na ulici i upadom u institucije. Zapad i Evropska unija, koji su stvorili stabilokratiju u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi, dok Emanuel Makron žrtvovanjem demokratije na Zapadnom Balkanu pokušava da oslabi pozicije radikalne desnice u svojoj zemlji.
Problem nije samo u tome što Srbija neće da prizna Kosovo, već što će se sputavanjem njegovog funkcionisanja Dačićevom veoma aktivnom diplomatijom povlačenja priznanja, blokiranjem ulaska Kosova u Interpol i UNESCO, uskoro stvoriti ogoljeni problem na relaciji Vašington – Beograd. Već sada su najavljene prve moguće sankcije zbog ruskog naoružanja. Prioritetizuje se i rešavanje pitanja odgovornosti za ubistvo braće Bitići, dok sramotu sudskog epiloga paljenja američke ambasade za sada niko ne pominje. To zna i Aleksandar Vučić i zato sa S-400 učestvuje u geopolitičkom marketingu ruske vojne industrije.
Od srpskog radikalnog nacionalizma i fašizma Zapadni Balkan neće spasiti Rusija, niti Crvena armija. Neće u šume otići ni srpski levičari hipsteri, antikapitalisti, tviter-fejsbuk revolucionari, ili new age blogeri. Većina njih će sesti na avion i zbrisati negde gde na miru mogu da piju svoju koka-kolu. Možda će motke i duge cevi uzeti srpski desničari koje ne kontrolišu vlasti (i to zbog izdaje Kosova), ali oni će u Srbiji pre izvesti iransku revoluciju nego NOB 2.0.
A šta ako se stvari otmu kontroli i stanove i frižidere ponovo počnu da prazne, otimaju i razbijaju eksperimentalni neošešeljevci ne samo albanskim pekarima i drugim verskim i nacionalnim manjinama, već i srpskim izdajnicima i unutrašnjim neprijateljima? Govoreći hipotetički i jezikom javnog diskursa u Srbiji, protiv podivljalih bradonja, kokardi i crnih košulja, raznih svojerežijskih razgraničenja, spiskova Srpske desnice i bacanja u Drinu, jedino može da interveniše NATO, i to po treći put.
Poučeni iskustvom, moramo biti svesni da je od reči do (ne)dela na ovom podneblju svega jedan, i to kratak korak. Ali je zato dug put do uništenja mašinerije zla: strah i velika patnja, političko zatvaranje očiju demokratskog sveta, posustajanje Zapada, osude i političko isključivanje, sankcije i na kraju jedna užasavajuća medijska slika pogodna za otpočinjanje vojne kampanje. Da li je nešto iz bliske prošlosti od toga sada već prepoznatljivo?
Ko o cemmu kurva o postenju
alal ti vjera Živkoviću , kućiću i odžakoviću , a ovo što te napada kami joj u vilice , go..o joj u kljun , munju pozobala.
jeli se Bečić oglašavao da osudi ovakvo ponašanje službenice američke ambasade