Hil o dijalogu Beograda i Prištine: Nikada se nisam susreo sa tako sporim procesom, vrijeme je da se krene naprijed

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da je pitanje ZSO od suštinske važnosti za postizanje dogovora Beograda i Prištine ali da je na stolu i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Tako je Hil, u razgovoru za Tanjug, nastavio pritisak pred izbore u Srbiji da se Beograd faktički odrekne svoje južne pokrajine.

Na pitanje, da li sporazumi Beograda i Prištine treba da se uključe u Poglavlje 35 pristupnih pregovora sa EU, ambasador je rekao da je to pitanje za EU, a ne za SAD:

„Kada Srbija napreduje, odnosno dok EU ozbiljno posmatra proširenje i različite faze proširenja, počevši od ideje jedinstvenog tržišta, oni žele da se uvjere da su zemlje koje su zainteresovane da nastave sa ovim procesom, zemlje koje su u stanju da stave na stranu ili ostave iza sebe neke od ovih teških problema. Ovo je zaista tema za EU, a ne za SAD, ali mislim da je argument, hajde da vidimo da li može da dođe do zajedničkog razumevanja da kada postanete član, to postanete nakon što ste rešili neki problem“, rekao je Hil.

On je dodao i da misli da postoje simpatije prema Srbima koji žive na sejveru Kosova, zbog čega smatra da je pitanje ZSO od suštinske važnosti za postizanje dogovora.

„Dakle, to je na stolu. I mislim da ljudi razumiju da to mora da se riješi i da mora da se dođe do dogovora po ovom pitanju. Slično tome, mislim da Kosovo ima neka očekivanja u smislu da sada mogu zatražiti članstvo u različitim međunarodnim organizacijama. Opet, to je na stolu. Mislim da najviše od svega, ako ste u Evropi i posmatrate ovakve probleme, probleme na drugim mjestima, želite da vidite da postoji neki zalet i kretanje ka rešenju“, rekao je Hil.

On dodaje da je potrebno da svi razumiju da ne mogu očekivati da ih Evropa primi kao članove dok se ne pozabave ovim problemima.

„Zato se nadam da će 2024. biti godina u kojoj ćemo videti pravi napredak“, istakao je američki diplomata.

Prema njegovim riječima, normalizacija odnosa Beograda i Prištine znači prihvatanje međusobnih dokumenata, da se granica pretvara u nešto što spaja, a ne u nešto što razdvaja, kao i da znači da treba da pokušamo da smanjimo tenzije i pokušamo da nastavimo sa nekom vrstom normalnog odnosa.

Na pitanje da li će se od Beograda i Prištine, zbog izbora naredne godine u EU i SAD zahtijevati ubrzanje sprovođenja, Hil kaže da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi se od njih tražilo da uspore i dodao da se nikada nije susreo sa tako sporim procesom.

„Pretpostavljam da možete posmatrati puža na trotoaru i reći da je to prilično sporo. I to poprilično dobro sumira ovaj proces, koji je bio tako spor u poslednjih 10 godina. Dakle, da, mislim da postoji nada da ljudi mogu da shvate da je vrijeme da se krene naprijed. I mislim da je tako i na Kosovu i u Srbiji“, rekao je on.

(Sputnjik)