Brnabić: Svaki glas je važan! Tražimo podršku za modernu, jaku i pobjedničku Srbiju!

Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da će 17. decembar biti prilika za građane da na osnovu sagledavanja desetogodišnjih rezultata odluče o svojoj budućnosti. Ona očekuje da će 18. decembar biti prilika za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ da nastavi sa ostvarivanjem velikih planova koje je zacrtala. Govoreći o opoziciji, premijerka Srbije objašnjava zašto je ubijeđena da bi Srbija, sa takvom opcijom na vlasti, doživjela slobodan pad. Ana Brnabić otkriva i kako u Srpskoj naprednoj stranci doživljavaju napade iz tabora koalicionih partnera, prije svega funkcionera Socijalističke partije Srbije, i najavljuje kako će to uticati na buduće saveze.

Foto-finiš je kampanje. Šta biste rekli nekome ko još nije odlučio da li želi da izađe na izbore 17. decembra?

– Svaki glas je važan, a izbori su praznik demokratije. Svaka punoletna osoba treba da zna da upravo njen ili njegov glas može da promijeni sve. Svako od nas na dan izbora ima pravo da odlučuje o tome kako će Srbija izgledati u budućnosti. Moj poziv svima je da izađu da glasaju, u skladu sa onim što su vidjeli do sada u Srbiji, dakle u skladu s rezultatima u poslednjih 10 godina, kao i u skladu s planom, programom i ciljevima koje su stranke tokom kampanje predstavile. Čini mi se da je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ jedina lista koja je predstavila svoj program do 2027. godine. Imamo program u deset tačaka do 2027, čija je jedna od okosnica da prosječna plata bude najmanje 1.400 evra, prosječna penzija 650 evra i da minimalac bude 650 evra. Želimo da Srbija bude zemlja koja će nastaviti sama da odlučuje o sebi, da vodi samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, da narod u Srbiji govori ko treba da formira vladu, da narod odlučuje o Srbiji, a ne tajkuni i strane sile. Velika stavka u našem programu je i zdravstvo. U poslednjih 10 godina smo učinili mnogo za zdravstvo – 147 različitih zdravstvenih ustanova je u potpunosti izgrađeno od nule ili obnovljeno, odnosno rekonstruisano. Do 2012. taj broj je bio tačno nula, ali ima još mnogo stvari koje treba da uradimo za naše zdravstvo – da uvrstimo sve inovativne lekove na listu ljekova koji se pokrivaju zdravstvenim osiguranjem u Republici Srbiji, da budemo u mogućnosti da liječimo sve one koji boluju od retkih bolesti i, takođe, da više pažnje posvetimo zdravlju žena. Svaka opšta bolnica će imati mamograf, a svaki okrug pokretni mamograf.

 

To je vaša ponuda, ali šta mislite – kako će građani odgovoriti na nju? Kako mislite da će izgledati 18. decembar?

– Vidjećemo, vjerujem da ćemo dobiti većinsko povjerenje građana da nastavimo ovaj posao. Moje uvjerenje se bazira na tome što smo jedina lista koja ima konkretne rezultate, prije svega za životni standard građana. Jedina smo lista koja je izašla s konkretnim planom i programom, kao i ciljevima. Od opozicije smo u kampanji vidjeli samo mržnju, i to mržnju prema jednom čovjeku – Aleksandru Vučiću. I nešto što do sada nismo viđali na našem političkom nebu, a to su uvrede na račun njegovih roditelja, a prije svega majke. Nekoliko dana nakon takvog početka kampanje, došle su i uvrede na račun njegovog šestogodišnjeg sina. U takozvanim debatama mogli smo da čujemo predstavnike različitih opozicionih lista koji istovetno razmišljaju o svim važnim pitanjima koji su od interesa za građane Srbije. Recimo, pitanje Kosova i Metohije. Odgovor liste broj jedan je bio: „Ja mrzim Aleksandra Vučića“, odgovor predstavnika liste 2: „Ja takođe mrzim Aleksandra Vučića“, odgovor predstavnika liste tri je „Ja još više mrzim Aleksandra Vučića“ i odgovor predstavnika liste četiri: „Ja najviše mrzim Aleksandra Vučića“. Takvi su vam odgovori na pitanja o zaštiti životne sredine, o sankcijama Rusiji… Ne postoji ništa što su oni ponudili građanima Srbije osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i pozivaju da se glasa protiv njega, a ne za njih.

Oni će sigurno neke ljude i ubijediti. Prirodno priželjkujete pobjedu vaše koalicije, ali i druge stranke priželjkuju dobre rezultate za sebe, neki tvrde da su u Beogradu već pobjedili?

– Kad Marinika Tepić kaže da su u Beogradu već pobedili, ona ne misli da je u Beogradu pobjedila lista „Srbija protiv nasilja“. Ona misli da u Beogradu imaju većinu oni plus Novi DSS Francuza Miloša Jovanovića, plus Dveri, plus Zavetnici i svi ostali, što znači da oni nemaju ni plan, ni program, ni ciljeve, a još važnije nemaju nikakvu ideologiju. Zarad vlasti im je potpuno prihvatljivo da idu jedni sa drugima, iako jedni misle da je u Srebrenici počinjen genocid i da treba da se usvoji rezolucija o genocidu u Skupštini, a ovi drugi desno su do juče govorili da bi onog ko kaže da je Srebrenica genocid trebalo uhapsiti. Ali kada treba da sarađuju da bi se domogli vlasti, onda Srebrenica nije važna. Takođe, jedni kažu da bi njihov prvi potez kada dođu na vlast bio da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji. To kaže lista „Srbija protiv nasilja“, dok Dveri i Zavetnici deklarativno kažu, kao i francuski DSS, da nisu za sankcije Ruskoj Federaciji. Ali kad je u pitanju dolazak na vlast, i jedni i drugi su spremni da zaborave tu temu i kažu – nije ni važno, hajde mi da radimo zajedno, nema veze kakva nam je ideologija, važna nam je vlast. Ili, na temu KiM, unutar liste „Srbija protiv nasilja“ postoji izuzetno jak spektar, a to je Zeleno-lijevi front, koji je potpuno jasno i otvoreno za to da Srbija treba da prizna nezavisno Kosovo i da podrži da ono dobije stolicu u UN. A imate i Dveri, Zavetnike, Novi DSS, koji se kunu valjda u KiM, ali im ponovo ni ono nije važno ukoliko je potrebno da idu zajedno da bi bili vlast.

 

Šta bi bio uspeh ili dobar rezultat na izborima za vašu listu?

– Za mene je uspjeh svaki rezultat koji garantuje da lista „Srbija ne sme da stane“ može samostalno da donosi odluke o tome kako Srbija nastavlja da radi i da se bori. Da Srbija može da bude pobjednička zemlja. To je garant uspjeha. Zašto? Zato što je tako bilo od 2012, onda 2013, a posebno 2014. Zato što onda Aleksandar Vučić i SNS, kao okosnica te koalicije, nisu morali da prave trule kompromise, već smo mogli da donosimo odluke koje su i teške, nepopularne, ali koje su važne za ozdravljenje i jačanje Srbije. Kad nemate mogućnost da donosite takve odluke, već one zavise od kompromisa i koalicija, teško je da Srbija napreduje. To potvrđuje i jasna odluka predsjednika Vučića da ne želi da bude predsednik ukoliko neko drugi ima većinu. I ne želi da samo formalno bude predsjednik, da ima tašnu, mašnu, sekretaricu, vozača, kabinet i dobar automobil, a da mora da trpi vladu koja efektivno uništava i unižava Srbiju, kao što je to bilo u periodu od 2000-2012 godine. Ukoliko mi nemamo takvu vrstu većine, ni on neće biti predsednik, već ćemo ići na predsedničke izbore, pa da vidimo kako će to izgledati. Vlast kao takva nam nije važna, važno je da donosimo odluke kojima će Srbija biti pobjednička zemlja.

Pominjete kompromise, koji su deo politike i koji vas kao koaliciju potencijalno čekaju posle izbora. Koliko imate poverenja u SPS posle svih stvari koje su se desile u kampanji, poput upućivanja uvreda nekih funkcionera na račun Aleksandra Vučića iz kafane, ili Branka Ružića, koji nije hteo da se zameri opoziciji u aferi Miketić…

– Ne bavim se SPS, niti kampanjom neke druge liste, ali naravno da čujem šta nam različiti partneri iz SPS poručuju. Najglasniji među njima je i ministar u mojoj vladi Novica Tončev, ali tu je u poslednje vreme aktivan i Branko Ružić, onda Igor Braunović, koji je i dugogodišnji direktor Javnog preduzeća „Srbijašume“, a koji je takođe imao šta da kaže o radu Aleksandra Vučića i o SNS, a što nije naročito pozitivno. Ali i neki drugi iz SPS. Na kraju, građani će odlučiti i po tom pitanju i zato mislim da je kampanja uvek dobra, zato što svako kaže šta misli o raznim pitanjima. Često smo u medijima i mnogi kažu ono što žele, ali i ono što ne žele, ono što im se omakne, što potajno žele ali nikad do sada nisu rekli javno. Ali narod sve to čuje. Mi iz SNS takođe sve to čujemo, shvatamo, razumijemo te poruke i u skladu s tim ćemo u budućnosti i reagovati. Ono što mogu da vam kažem i što sam nebrojeno puta čula od Aleksandra Vučića, i zbog čega mislim da je SPS svih ovih godina s nama u koaliciji, a bili su u koaliciji i kad nam nisu trebali, a to je da Aleksandar Vučić izuzetno i duboko poštuje glasače SPS, da o njima ima najlepše mišljenje. To su obični ljudi, u najlepšem smislu te riječi, normalan narod, vrijedni i radni ljudi, posvećeni svojoj državi i ljudi koji na kraju krajeva shvataju ozbiljnost države. Vučić je i tom koalicijom uvijek htio i da zahvali tim biračima na njihovom odnosu prema državi i mislim da su oni bili ti koji su štitili SPS i uvodili ga u tu koaliciju. Nebrojeno puta sam to čula i to je nešto o čemu on nije želio nikad da polemiše. Verujem da bliskost tih birača i s našim uvjerenjima i našim ciljevima jeste nešto što čuva SPS u vlasti.

A šta je s funkcionerima SPS?

– Da li ovo što sam rekla vole i žele svi funkcioneri SPS? Pa, sigurno ne. Da li bi nas zamijenili za nekog drugog? Moje duboko ubjeđenje je – da. Možda ne svi, ali oni koji se ne libe da budu glasni u kampanji i da to govore upravo to i čine.

Kad čujete sad, na primjer, Branka Ružića, da li vam je krivo što je bio član vaše vlade?

– Nije meni krivo. Bili smo u koaliciji sa SPS i ja politiku razumijem. Možda nisam toliko dugo u politici, ali sam od 2016. mnogo naučila od Aleksandra Vučića. Kad smo s nekim u koaliciji i donesemo takvu odluku, mi se ne miješamo u to ko su njihova personalna kadrovska rješenja. Ja sam imala jako dobru saradnju u okviru Vlade s Brankom Ružićem kao ministrom. I kao predsjednica Vlade sam mnogo radila i davala inicijative u okviru sektora prosvjete i obrazovanja, on je te inicijative prihvatao. Dobro smo radili, ali to ne mijenja činjenicu da se nije izjasnio o nekim temama koje su izuzetno važne za našu zemlju, naše građane i za budućnost naše zemlje, a ta tema je, recimo, bivši narodni poslanik Đorđe Miketić. Nije se izjasnio o tome, a neophodno je izjasniti se, jer to nije nešto što je privatni snimak, usputna stvar, trač… To je konzumiranje narkotika, što je samo po sebi krivično djelo, što je katastrofalan primer za ljude u Srbiji, prije svega omladinu, i što radi narodni poslanik od poslaničke plate koju finansiraju svi građani Srbije. O tome u kampanji morate da se izjasnite.

 

A da li ste čuli nekoga iz SPS da se o tome izjasnio?

– Neću da se bavim SPS više. Osim SNS i naše liste, niko se nije izjasnio. Svi u stvari pokušavaju da prenebregnu to, a ono što smo mi vidjeli je konzumiranje narkotika, plaćanje toga poslaničkom platom, na kraju krajeva i jedno ponašanje koje je svojevrsni egzibicionizam, koji sam po sebi govori da nije baš normalno ponašanje za narodnog poslanika i za nekoga ko pretenduje na još više funkcije u izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti. Nije on odustao, ali od toga nije odustala ni njegova lista, iako se zovu „Srbija protiv nasilja“. To je i licemerno, bahato i bezobzirno prije svega prema svim građanima Srbije koji su nakon užasnih tragedija 3. i 4. maja izašli na ulice da iskažu svoju bol i emociju. Oni su prisvojili naziv tih skupova „Srbija protiv nasilja“ – registrovali su ga u kafani „Estrada“ u Šapcu, a onda su tako nazvali i svoju listu, iako nisu sigurno svi građani koji su bili na ulicama za njih. Dakle, i to su ukrali. Oni kao propagiraju neku normalnu, pristojnu, tolerantnu Srbiju i neko umiveno lice Srbije, ali onda takvog čoveka, bivšeg narodnog poslanika koji konzumira narkotike, i dalje drže na listi, i to ni manje ni više kao 29. na listi. Dakle, oni računaju ozbiljno na njega.

Ima li nekoga u opoziciji ko bi bio prihvatljiv za SNS nakon izbora, eventualno u procesu formiranja vlade?

– Ni ja niti mi kao stranka ne razmišljamo na taj način. Imamo naš plan, program i ciljeve, i to je ono što je nama važno, i molimo za podršku svih građana Srbije da možemo svi zajedno da implementiramo taj plan i program, da stignemo do tih ciljeva do 2027. Sve rezultate koje imamo u ovom trenutku postigli smo zajedno s građanima. Koliko sam ja ponosna na završetak auto-puta do Čačka, auto-puta do Šapca, do Kruševca, iako je to pre svega agenda predsjednika Aleksandra Vučića, isto toliko svaki građanin Srbije treba da bude ponosan na to. Posebno oni koji su glasali za nas, jer bez tog glasa mi to ne bismo mogli da uradimo. To sigurno niko drugi ne bi uradio, zato što su imali 12 godina da urade, a nisu ni počeli. Isto tako je i Aleksandar Vučić ponosan na naučno-tehnološki park u Nišu, iako je to moja inicijativa. A isto toliko treba da bude ponosan i svako ko je glasao za našu listu. Jasno smo rekli svoj plan i program za novu, modernu, jaku, stabilnu, pobjedničku Srbiju. To je ono za šta tražimo poverenje i glas građana. Što se tiče opozicije, nemam zaista nikakvo mišljenje. Nisam čula da je bilo ko ponudio nešto slično onome što smo ponudili mi.

Zašto mislite da će Srbija stati ako ne pobijedi vaša lista?

– Pa zato što oni nisu čak ni ispratili ono što smo mi uradili u poslednjih deset godina. Evo, recimo, u oblasti elektronske uprave. Oni jednostavno nikad nisu shvatali i ne shvataju ni danas. To bi stalo. Vjerujem i ubeđena sam da bismo se vratili na papirno poslovanje i na to da svako od naših građana mora da juri od šaltera do šaltera, sakuplja papire… Kada smo povezivali škole na brzi bežični internet, u šta smo kao država uložili 60 miliona evra, ovi ljudi su pitali zašto to radimo, jer škole nisu pošte. Oni nisu razumeli zašto je to važno. Kada smo uvodili programiranje, pitali su zašto programiranje. Verujem da sutra više ne bismo imali programiranje u školi. Dakle, ne bi stali samo putevi i pruge, jer nisu gradili ni puteve ni pruge, vjerujem da bi cjelokupni razvoj Srbije stao. A ako to stane, onda mi polako idemo na ono što smo živjeli od 2000. do 2012. godine, a to je da ljudi gube posao, da se zatvaraju fabrike i razvojni centri… Srbija bi u jednoj spirali doživela slobodni pad. Mene to plaši i vjerujem da to vide građani Srbije. Neko će reći da je to preterano, ali nije. To je realnost zato što smo mi čuli da oni ne žele kineske investicije u Srbiji. A kineski investitori u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju već oko 29.000 ljudi. Oni su rekli da Srbija više neće biti zemlja koja ima bilo kakvo rudarstvo. Danas je u sektoru rudarstva zaposleno preko 35.000 ljudi i ti ljudi bi ostali bez posla. Potpuno je nezamislivo da je neko uspeo da u periodu od 2000. do 2012. izgubi 500.000 radnih mesta, da zatvori one fabrike. Ko bi pomislio da je to moguće, jer je te 2000. godine Srbija bila kao Meka, svi su slali novac, svi investitori su bili zainteresovani, spoljna politika drugih zemalja je bila takva da je podržavala tu tzv. demokratsku vlast, koja je bila sve osim demokratske. Ne, ti ljudi su sve to uzeli za sebe i sve te fabrike zakatančili. Te fabrike su preživjele nekako i devedesete, i sankcije i bombardovanje, ali nisu preživjele njih. Zašto bi ih preživjele danas?

Završavate mandat. Ima li nešto za čim žalite što niste uspeli da uradite u ovako skraćenom mandatu, a da ste planirali?

– Teško je na taj način govoriti, jer sam oktobra 2022. predstavila ekspoze, program za narednu vladu u Skupštini, i mi smo praktično imali svega godinu dana mandata. Tako da ima mnogo stvari koje smo rekli da ćemo uraditi, nismo stigli, ali te stvari su tu, one su i dalje naši ciljevi i naš program. Opozicija je insistirala da se izbori održe prije kraja godine, mi smo to ispoštovali, tako da to sve ostaje nešto što treba da radimo. Ali mnogo stvari smo uradili u poslednjih godinu dana. Presrećna sam što smo uspeli da izguramo čitav projekat kampusa BIO 4 i pre kraja godine će već krenuti izgradnja. Drago mi je što smo uspeli, uz ogromnu podršku predsednika Aleksandra Vučića, da ojačamo našu vojsku i bezbednosne kapacitete. Drago mi je što smo i u 2023. uspeli da obezbedimo povećanje i rast plata, penzija i minimalca.

Jesu li svi ministri zaslužili prelaznu ocjenu?

– Nikada nisam pričala pojedinačno o ministrima u medijima, pa neću početi ni sada. Oni svi znaju koliko sam pojedinačno zadovoljna ili nezadovoljna. Na kraju krajeva, imate nekad i boljih i lošijih dana, dobrih i loših vremena i nikada niko nije uvek na svom maksimumu, pa nisam ni ja. I ja imam dane kada mislim da sam suviše vremena provela ovde u kabinetu. Jesam radila, čitala sam, planirala, ali nekako posle dva-tri dana, kao predsednik Vlade niste bili na terenu dovoljno, niste čuli dovoljno ljude, pa se onda aktiviram, pa sam nešto više u javnosti. Nekad mislim da sam neke stvari mogla bolje, neke stvari sam naravno pogrešila, a nekada su prioriteti mogli da se drugačije organizuju.

Samokritika na kraju mandata

Dajem sebi četvorku

Koju biste ocjenu, od jedan do pet, dali sebi i vladi koju ste vodili?

– Četvorku. Izuzetno teška vremena su bila, ali opet na kraju pogledate po rezultatu i kažete: Ipak smo mi izgurali taj rast od 2,5 odsto. Ima jedan dobar pokazatelj kako smo radili i kako može da se utiče, jer ste na mestu predsjednika Vlade kao dirigent jednog orkestra i utičete na različite sektore. Sećam se da je krajem prvog kvartala ove godine neko s našeg sastanka Saveta za BDP dao opozicionim medijima informaciju o tome šta je bilo na tom sastanku. Neko je bio na tom sastanku u svojstvu zamenika člana i za tog svog nadređenog je napravio zapisnik. Ono što sam tamo rekla od reči do reči je poslao medijima i mi i znamo ko je to pustio. Na tom sastanku sam bila izrazito kritična prema određenim resorima i određenim ljudima i rekla sam da ako nastavimo ovako da radimo kao što smo počeli, ne da nećemo imati 2,5 odsto rasta, nego nećemo imati ni dva. Zamolila sam ih da se probude, da rade i da se ubrzaju. I to se i desilo. Oni su se probudili, mi smo pojačali pritisak i kontrolu, imali češće savete, išli projekat po projekat. Da se nismo trudili, ne bismo završili sa 2,5 odsto rasta. To ne pada s neba, za to morate da radite i Vlada je radila kao tim. Uradili smo nevjerovatne stvari. Možda smo mogli i više da nije izbio i rat na Bliskom istoku, ali uspjeli smo da se odupremo svemu tome.

Šta nedostaje za peticu?

– Ja bih bila od onih profesora koji misle da je petica nerealna. Za peticu morate da imate vladu u kojoj je bukvalno svaki ministar svaki svoj dan posvetio građanima. Nažalost, i dalje imate ljude koji ne odgovaraju na mejlove i dopise, ili se igraju dopisima, pa prebacuju nadležnost na druge. Komunikacija prema građanima mora da se unapredi. Zato uvodimo elektronsku pisarnicu i onda ćemo znati tačno kome se koji građanin obratio i kakav je rezultat. Razumijem da u tom segmentu građani imaju frustraciju prema Vladi. Kao i u mnogo stvari koje se dobro rešavaju digitalizacijom i e-upravom, i u ovome je, po mom mišljenju, rješenje u tome. Unosi se transparentnost i ona s jedne strane pokazuje ko radi, a ko ne, a s druge strane tera ljude da rade, jer ćemo mi vidjeti ko radi, a ko ne. Trudim se da odgovaram na svaki mejl i ponosim se zato što nije naročito teško u ovoj zemlji stići do premijera, kao što nije ni stići do predsjednika Republike. Teže je uglavnom stići do predsednika opštine i oni moraju da se menjaju, moraju da razumeju da je čast raditi za narod i građane, da treba da ih čuješ i da oni treba da vide da ti je veliko zadovoljstvo da riješiš neki problem. Zato smo tu, kao sistem, ali i pojedinačno.

O planu opozicije

Priča o tehničkoj vladi je sumanuta

Kako ste razumeli koncept tehničke vlade, koji figurira kao plan opozicije da smjeni aktuelnu vlast?

– To je sumanut koncept. Ne postoji tehnička vlada. Vlada je tu da preuzme odgovornost i da vlada, da vodi zemlju u nekom smjeru, u skladu s nekom politikom. Problem koji vidim u tome što priča opozicija je da tu politika ne postoji. Problem je u tome što oni misle da svet može da stane i da sačeka njih da se dogovore oko nekih stvari, i to oni jasno kažu. Kad ih pitate za KiM, oni kažu: „Pa ne znam, vidjećemo“ i tako kažu na svaku temu, čak nemaju stav o evropskim integracijama. Naša politika je jasna. Imamo evropsku perspektivu i mi jesmo na evropskom putu, ali nismo u poslednjih 10 godina i nikada nećemo zarad toga kvariti naša tradicionalna prijateljstva. Pokazali smo da jedna zemlja može biti na evropskom putu i istovremeno negovati svoja tradicionalna prijateljstva i praviti nova, kao što je ono sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kurir.rs/ Ivana Kljajić