Šef Spoljnopolitičkog odbora Alternative za Njemačku (AfD) u Bundestagu: Kosovo i Metohija je okupirani dio Srbije
Pregovori između Beograda i Prištine prolaze kroz težak period, dok Evropska unija, čini se bezuspješno, traga za rešenjem ovog problema.
Petr Bistron, šef Spoljnopolitičkog odbora Alternative za Njemačku (AfD) u Bundestagu, u razgovoru za „Politiku“ prilikom nedavnog boravka u Beogradu kritički je ocijenio pristup EU dijalogu, izrazivši potrebu za revizijom strategije kako bi se prevazišla pat-pozicija u južnoj srpskoj pokrajini.
Kada su u pitanju dalji tok pregovora i pritisci EU na Srbiju, kaže da je situacija teška, kao i da vidimo „veliku katastrofu“ i pokušaje da se postigne neki cilj s pregovorima.
„Sav taj pritisak EU nije bio dobar. Poslali su Miroslava Lajčaka, ali i dalje nema rezultata. Kurti ne želi osnivanje Zajednice srpskih opština, albanska strana blefira da hoće to da uradi, a u stvarnosti to ne želi. EU ne uči na greškama, i dalje udara glavom u zid. Svi mogu da vide da to nije bio iskren napor albansko-kosovske strane i da pregovori ne samo da su stigli do mrtve tačke već su na prekretnici“, ocijenio je Bistron.
On navodi da je šteta što je tzv. Kosovo sada pod protektoratom stranih sila i što je narušen teritorijalni integritet Srbije, ali i ističe da vidi dobru šansu da se ovaj proces može preokrenuti u korist Srbije.
Bistron se pita zašto bi Srbi nastavili sa pregovorima, kada obaveze iz Briselskog sporazuma, prije svega formiranje ZSO, nisu sprovedene.
„Uslov nije ispunjen, pa zašto bi onda Srbi nastavili s pregovorima? Samo se suočite sa istinom, to je okupirani dio Srbije, a međunarodno pravo je prekršeno. Postoji rezolucija Ujedinjenih nacija i mislim da bi Srbija trebalo da insistira na međunarodnom pravu i na poštovanju teritorijalnog integriteta. To je upravo ono što slušamo više od godinu i po dana u kontekstu Ukrajine. Ako se teritorijalni integritet poštuje po pitanju Ukrajine, zašto se ne poštuje po pitanju Srbije“, dodao je Bistron.
On je naglasio da se EU razvija u drugom pravcu, suprotno onome što je planirano pri osnivanju.
„U početku je svaka država htjela da se pridruži klubu, bila je vezana pogodnostima i ekonomskim bogatstvom, slobodnim protokom ljudi, roba i usluga, što su veoma pozitivna dostignuća. Međutim, posljednjih godina se pretvara u političku uniju. Iz Brisela guraju države da se odreknu suvereniteta, a to dovodi do tenzija i mnogo zemalja razmišlja o napuštanju Unije. Kada ste pitali ljude u Velikoj Britaniji da li žele da ostanu ili odu, oni su glasali za istupanje. Niko ne pita narod, to je poenta. Druga stvar je što Njemačka konstantno plaća za sve. Kada bi prestala, u tom trenutku mislim da bi pet ili više država htelo da istupi“, naveo je njemački političar.