Dačić: Kosovo podržavaju samo države zapadne hemisfere
Može li dijalog između Beograda i Prištine da se pomjeri s mrtve tačke, dokle će Evropska unija da okreće glavu i ćuti na zapaljive izjave lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i šta kaže na apele pojedinih zvaničnika da bi Srbija trebalo da prestane sa kampanjom za povlačenje priznanja tzv. Kosova. O ovim, ali i drugim aktuelnim temama u intervjuu za Telegraf.rs govorio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Kako komentarišete poslednje događaje na KiM i navodno trovanje albanskih članova CIK-a? Da li je to još jedan u nizu „niskih udaraca“ Prištine?
– To je vrhunac političkog licemerja, zapravo nastavak većine onoga što je bilo prikazano zapadnoj javnosti – nameštaljke i laži. Prije 30 godina su pričali recimo da je došlo do trovanja Albanaca, ali te priče nisu nikada dokumentovane. Bila je priča i da Srbi drže 100.000 zatočenih Albanaca na stadionu u Prištini. Novinari su došli i zatekli prazan stadion. Pričali su da smo zarobili albansku djecu i od njih vadili krv, kako bismo je dali banci krvi za srpske vojnike i policajce. Ni to nikada nije dokumentovano. Prema tome, ovo je samo nastavak te njihove kampanje laži i vrhunac toga je bilo oblačenje onih zaštitnih odijela la u kojima su posle brojali glasove, kao da je u pitanju ebola.
To je jedan jasan pokušaj da putem laži dođu do preokreta njihove političke pozicije na međunarodnoj sceni, koja je danas izuzetno loša. Mislim da niko nije pomogao toliko srpskoj stvari, kao Haradinaj, a očekujem da to uradi i Kurti, u smislu da to što radi ne nailazi ni na kakvu podršku međunarodne zajednice. Ja se krećem na mjestima gdje se nalaze predstavnici mnogih država i veoma je teško naći zemlju koja danas otvoreno podržava Kosovo, a da nije iz zapadne hemisfere. Tako da je to promijenilo njihov položaj i oni će sada pokušavati raznim lažima da situaciju menjaju, ali je osuđeno na neuspjeh.
Izjave lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija posle izbora na KiM su zapaljive, procena je dela javnosti, i on neskriveno prijeti „Velikom Albanijom“. Očekujete li da neko iz EU reaguje na to?
– Ne očekujem da bilo ko reaguje, oni su mutavi na to. Prave se mutavi. To će raditi dok ih to ne udari u glavu. Oni su nama pretili time da „Srbija mora da uradi nešto da bi ušla u EU“. Evo, sad nema ni te mogućnosti. Znači, šta sad mi moramo? Ne moramo ništa. Prema tome ili ćete vi da rješavate pitanje Kosova, a ono može da se reši samo pritiskom na Prištinu ili nemamo više o čemu da razgovaramo. Jasno je i tačka.
Dijalog između Beograda i Prištine je stao. Stav Srbije je da nema vraćanja za pregovarački sto dok takse ne budu povučene. Da li ovakve izjave i potezi zvaničnika iz Prištine dodatno dolivaju ulje na vatru i ima li šanse da se pomjerimo sa „mrtve tačke“?
– Zavisi od njih. Ja nisam pristalica toga da kažem da Srbija njima treba da odgovori istom merom, ali to što oni rade njima više ide na štetu nego nama. Mi imamo ekonomsku štetu, ali politička je na njima.
Oni su svoju poziciju doveli do toga da danas neće niko neće čvrsto da stane iza Prištine. Toliko se situacija promenila. Znači, mi smo jasno rekli – želimo kompromis, ali ako nećete kompromis, teraćemo se dalje. Dokle? Sve dok nas ima.
Kako komentarišete izjavu specijalnog izaslanika za Balkan Metjua Palmera da bi Priština trebalo da ukine takse, a Beograd na to odgovori suspenzijom kampanje za povlačenje priznanja tzv. Kosova?
– Kad SAD suspenduje kampanju za lobiranje za Kosovo, onda će i Srbija da prestane. Do tada, nastavljamo dalje.
Šta kažete na komentare pojedinaca koji kritikuju pevanje pojedinim zvaničnicima, nekonvencijalan način razgovora sa nekima od njih?
– Ja nikada nisam pevao, a da neko to od mene nije tražio. Zvaničnici reaguju pozitivno, jer je to za njih jedna počast koju im domaćin odaje time što i lično pokušava da učini nešto da se oni bolje osjećaju.
Ne radim ja to da bih razvijao svoju umetničku karijeru, nego da bi ljudi prijatnije osećali ida bi i oni shvatili ko je sve njima prijatelj. Neću da komentarišem ko je sve u odgovoru na to što sam ja uradio takođe uzeo mikrofon. Ja sam to uvijek radio jer je predsjednik Vučić to tražio, ali isto tako moram da kažem da su i drugi predsednici veoma rado odgovarali na taj moj izazov.
Ketrin Ešton je jednom prilikom rekla da drugačije gleda na našu zemlju od kad je Vas upoznala. Šta mislite, ima li takva diplomatija više uspjeha?
– Ja sam i Ketrin Ešton pjevao „Oprosti mi, Katrin“ kad je odlazila. Bila je oduševljena, posle toga mi je kupila poklon koji mi je dala kad sam došao u Brisel, na pregovore. Prvi sam ušao, ona mi je dala kutiju cigara i rekla da sklonim da ne vidi Tači. Što je još bitnije, ja sam njoj kad je odlazila sa mjesta visoke predstavnice EU poklonio ikonu Presvete Bogorodie Trojeručice. Ona kaže da je drži u dnevnoj sobi, da je to podsjeća na Srbiju. To je veoma važno. Sve što daje rezultate je opravdano.