Ko kontroliše nebo iznad Balkana? Srbija pomaže Crnoj Gori, Mađari tzv. Kosovu

Na nebu iznad Balkana prilična je gužva – od istoka ka zapadu, sjevera ka jugu i obrnuto, svakoga dana prelijeću hiljade aviona. A da nebo nema granice, pokazuje i činjenica da zemaljske međe, kada je riječ o vazdušnom prostoru ne znače ništa, pošto se jurisdikcije kontrole letjenja ne poklapaju uvijek sa državnim granicama.

Srbija i Crna Gora odavno su se tako, izdjelile koliko su mogle, ali nebo cjepkale i graničile nisu. I dan danas vazdušni prostor dvije države, nadzire SMATSA, odnosno zajednička Kontrola letjenja Srbije i Crne Gore.

„Osnovna delatnost SMATSA je pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. One obuhvataju upravljanje vazdušnim saobraćajem (usluga kontrole letjenja pripada upravljanju vazdušnim saobraćajem), vazduhoplovno tehničke usluge, usluge vazduhoplovnog informisanja i vazduhoplovno-meteorološke usluge. SMATSA pruža usluge kontrole letjenja u vazdušnom prostoru Republike Srbije, u vazdušnom prostoru Crne Gore, kao i u dijelu vazdušnog prostora iznad međunarodnih voda južnog Jadrana„, kažu iz Kontrole letjenja Srbije i Crne Gore.

Srbija i Crna Gora još prije izglasavanja nezavisnosti dogovorile su se da će kontrola nad nebom ostati zajednička, objašnjava za RT Balkan osnivač i glavni urednik specijalizovanog portala za avijaciju „Eks Ju aviejšn njuz“(Ex Yu aviation news) Luka Popović.

„Srbija i Crna Gora solidno sarađuju, prihoduju zajedno više novca nego što bi to bilo odvojeno i u obije države se ulaže relativno podjednako. Podgorica je tako kontrolni toranj dobila pre petnaestak godina, prije tri godine je rekonstruisan toranj u Tivtu, a sada je i Beograd dobio novi“, objašnjava Popović dodajući da su razlozi za ovaj produženi ortakluk verovatno bili nedostatak kadrova u Crnoj Gori, kao i nedostatak tehnologije.

Uprkos dobroj saradnji ponekad se dešavaju i pomalo bizarne situacije. Tako je na primjer, prošle godine ruskom šefu diplomatije Sergeju Crna Gora zabranila prelet avionom kako bi posjetio Srbiju.

Pa se bivši premijer Dritan Abazović, čudom čudio „kako smo zabranili Sergeju Lavrovu da prođe“.

Tada je ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić upozorio i da će Evropska unija zahtijevati od Crne Gore da kada bude članica ima sopstvenu kontrolu letjenja.

„Mi već imamo problem sa susjedima koje smo priznali, kao što je *Kosovo, zbog toga što imamo zajedničku kontrolu sa drugom državom, pa ne možemo da dobijemo letove sa Kosova. Treba da se pozabavimo time što prije čime bismo i uvećali prihode po tom osnovu“, rekao je tada Krivokapić.

Da se bez Srbije ipak ne može tako lako, pokazuje i podatak da je SMATSA, koja tokom ljetnje sezone nadzire više od 3.600 letova, a zimi oko 2.000 i koordinira sa službama kontrole letjenja susednih država, do 2019. godine pazila i na polovinu vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine – i to ortački sa Hrvatskom.

Sarajevo je kontrolu nad svojim nebom zvanično preuzelo 2019. godine, a ovaj posao povjeren je agenciji BHANSA. Kako stvari međutim stoje, BiH se nije najbolje u ovom poslu snašla, pa je tako tamošnji delegat u Domu naroda Džemal Smajić juče rekao da je država ponovo izgubila kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom, te da je plan da se nadzor ponovo prepusti Beogradu i Zagrebu.

Nije stigao bošnjački ministar odbrane Zukan Helez, ovakve tvrdnje pošteno ni da demantuje i uvjeri da BiH vidi „svaki avion i svaku letjelicu“ koja uđe na njihovu teritoriju, a packa je stigla i od Evropske komisije.

„BiH hitno mora da obrati pažnju na nedostatak adekvatno obučenog i kvalifikovanog osoblja, kao i institucionalno struktuiranje u Direktoratu civilne avijacije BiH, zbog povećanog rizika od propusta. Iako je novi menadžment imenovan prije više od dvije godine, sa ovim pitanjima se još nije bavio. Ne postoji nikakav napredak u harmonizaciji zakonodavstva sa regulativom EU o pravima putnika. Kako bi obrnula ovaj negativni trend, zvanično Sarajevo mora da poveća stepen nezavisnosti regulatora civilne avijacije“, piše u izveštaju Evropske komisije.

Popović potvrđuje da u BiH postoji dosta problema i da „i dalje tu pripomažu i Srbija i Hrvatska iako zvanično Bosna kontroliše nebo“.

Uz izuzetke Slovenije, Albanije, Hrvatske i Makedonije, država koje same kontrolišu svoje vazdušne prostore, pitanje kontrole neba Balkana je prilično, dakle, zamršeno.

„Nadležnost kontrole letjenja uglavnom prati nacionalne granice, ali to u našem regionu nije uvijek slučaj. Razlog su, kako nedostatak kadrova, tako i politički razlozi. Tako na primjer Kosovo kontroliše prostor do određene visine, dok viši prostor u kome ima najviše kretanja kontroliše Mađarska, koja je pobjedila na tenderu. Sve je to kompjuterizovano, i prati se iz Budimpešte“, objašnjava Popović.

Vazdušni prostor iznad južne srpske pokrajine, naime, prema Vojno-tehničkom sporazumu iz 1999. godine, u nadležnosti je zapovjednika KFOR-a, odnosno NATO-a, koji je kontrolu letjenja delegirao „Hungarkontrolu“.